Narodno blagostanje — dodatak

шттедионице на тај начин, што су два места управе уступ- | | димо смањење у прошлој години за 2 милиона динара. Пен„калина творница има још и велики неизграђени терен. А "како се налази у реону интензивне грађевне делатности, то

љена Удруженој банци.

_ У управи се налазе: Шандор Најпар, претседник, Г. Едер, потпретседник, С. Франк, Стјепан Карасовић, Антун Гелис, Стјепан Гретсл, Др: Иван Палечек, Александар Росе, Виктор Штајнер; у надзорном одбору су: пок. Стјепан Фабијанчић, Мијо Пухес, "Антон Милојевић и Рудолф Винклер. Директор Хрватске дионичке штедионице је г. Драгутин Франц, | |

ПЕНКАЛА ТВОРНИНЦЕ Д. Д. — ЗАГРЕБ.

Подузеће је основано још 1911. године, у циљу да искористи патент инж. Пенкале за налив-пера. Оно је било у рукама фирме Едмунд Мостер и Комп. Пословање је ишло веома добро тако, да се је у Загребу подигла једна велика творница. За оно доба најлепша у Хрватској и Славонији. Продукција је претежним делом пласирана на страпи. Име Пенкала у продукцији налив-пера постало је тако популарно да се у многим крајевима налив-перо једноставно називало Пенкала.

Касније се приступило и оснивању филијалне творнице код Берлина, која је имала да покрива потребе немачког тржишта а и да извози, будући да загребачка творница није била у стању да покрива читаву тражњу. Ми обично добивамо творнице страних концерна. Пенкалина творница код Берлина била је напротив у нашим рукама. Тек 1925. године берлинска филијала постаје самостално подузећа и губи сваки контакт са загребачком творницом.

Главница је износила милион круна. За предратне неше прилике то је већ било велико подузеће. Године 1920. је повишена на 5 милиона круна. Године 1921. на 10 а године 1922. на 20 милиона круна. Истовремено је извршена замена у динаре тако да је главница износила 5 миљиона динара. Године 1925. услед проширења фабрикације, главница се повисује на 10 милиона динара. |

Подузеће је поред познатих налив-пера израђивало и разноврстан канцеларијски прибор. Посао са налив-псром није био више тако лукративан, јер су се појавиле ча тржиште нове марке. Конкуренција је била таква да не само што су цене биле ниске, него су се изгубила и разма тржишта. У првом реду ради царинске политике односних лржава које су по сваку цену хтеле заштитити властиту продукцију. Да се искористи капацитет творнице приступило се 1925. године проширењу продукције. Са једне стоане се израђују разна мастила, тушеви, а са друге стране електричне батерије, као и лампе. Поред тога се приступа фебрикацији разних предмета од дрвета не само за готробе кжанцеларија него за приватни намештај.

Финансијски успех бивао је све слабији. Губитак расте на 5 милиона динара. Санирање се проводи ла тај начин што се главница од 10 милиона редуцира на 5 мичиона. Тако је у 1929. години ситуација опет чиста.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива | JO27. 1928. К. 1929. 1930: n. = # у хиљадама динара

Благајна 13 67 24 23 Творница 6.456 6.675 6.907 4.043 Ефекти и менице 373 330 : 999 308 Патенти — 1.165 1.051 1.189 Инвестиције — — 683 1.075 Дужници 13.505 8.995 13.043 9.615 Роба и материјал 13.545 14149 19.728 20.539 Губитак 4.993 5.047 98 188

Пасива Главница 10.000 10.000 5.000 5.000 Фонд амортизације 1.138 1.138 1.138 1.138 Повериоци 27.561. 29.639 31.620 31.563 Укупна биланса 38.887 40.964 37.944 37.884

453

Код позиције „зграде, стројеви, алат и инвентар“ ви-

продајом неких градилишта добива знатне износе. Вредкост некретнина Пенкале износи данас као градилиште далеко више него што је исказано у биланси.

И у прошлој години извршене су извесне инвестиције што је у вези са реорганизацијом продукције која се проводи већ неколико година. А и један део фабрике је дат под кирију. |

Дужници су смањени за преко 3 милиона док је роба порасла за преко један милион динара. Док смањење дужника за 3 милиона (уколико не долази од смањене продаје) повољно делује, нарочито у ово доба, пораст позиције „роба а материјал: није повољан знак. Уопште изгледа, да је та пезиција за билансу од 37 милиона динара превисока.

Инвестиције износе нешто преко 6 милиона динара. Кад одбијемо фонд амортизације, оне износе само 5 милиона. Толика је и главница тако, да је у погледу покривања инвестиција властитим сретствима ситуација сасвим повољна. Повериоци прелазе 30 милиона динара. Они покри-

|вају дужнике, материјал и готову робу. Повериоци су у пр-

вом реду новчани заводи. Служба камата абсорбира читави профит. |

И прошле године није получен добитак. Губитак је износио 90 хиљада динара. Заједно са преносом он износи 188 хиљада. Износ није бог зна како знатан. Али је неповољан с обзиром да је пре две године отписан губитак од 5 милиона динара. Привредна депресија погађа и Пенкалу. Набавке разног канцеларијског материјала данас су знатно мање него што су биле раније.

Подузеће је у уском контакту са Првом хрватском штедионицбм. Ранији интересенти који су и основали подузеће, немају више никаквог утицаја.

„ТАПРЕД' ТЕРЕТНО И АУТОБУСНО ПРОМЕТНО Д. JL | — ЗАГРЕБ.

Пословање у прошлој годин било је неповољно. Далеко неповољније него у 1929. години, првој пословној години кад су потешкоће сличних подузећа око. организације највеће. Губитак у години 1929. износио је 800.000 динара. Прошле године скоро 1 милион 200 хиљада динара. Укупни губитак за прве две године износи ! милион 975 хиљада динара. То је готово читава главница која износи 2 милиона динара.

Подузеће међутим не ликвидира. Оно устраје на започетом раду; оно је увидело да аутобусни саобраћај и код нас чека боље будућности. А први радови скопчани су са силним трошковима па и разочарењима.

А потешкоће су код нас знатне. Оне долазе готово са свих страна. Прво увозна је царина за аутобусе знатна. Према томе потребне су веће инвестиције него у другим земљама. А како.су наши друмови лошији него што је у већини страних држава то је и издржавање аутобуса скопчано са већим трошковима него другде. Дотично амортизација је доста већа.

Погонски материјал долази доста скупо. Прво што су код нас дажбине за бензин знатне, што поскупљује његову цену. А и порези на аутобусни саобраћај знају бити високи, Неке бановине удариле су чак и таксу на аутобусе, која износи најмање 20% од продајне цене карата. У Дубровнику догодио се је чак тај случај да кад је електрични трамвај повисио цену картама за пола динара за исти износ морао је повисити и аутобус, који саобраћа између Дубровника и Гружа. И то против воље финансиера а само да се не оштети трамвај.

" Међутим је ван сумње, да ће аутобус на крају ипак

'да однесе победу. Из једноставног разлога што је он данас