Narodno blagostanje — dodatak

ХРВАТСКА ДИОНИЧКА ШТЕДИОНИЦА У ВУКОВАРУ. . •

Хрватска дионичка штедионица у Вуковару је осно- у вана у 1904. години са главницом од 300 хиљада круна, што би данас одговарало главници од преко 3 милиона динара, узевши у обзир само валутарне промене. У 1920. години повишена је на 1 милион круна ; 1922. године је претворена у 250 хиљада динара а 1928. године је одлучено повишење на 3 милиона динара, од чега је било остварено свега повишење на 1,5 милиона динара. Акције су подељене на 120 хиљада комада а 12.50 динара. Приликом повишења главнис је управа банчина склопила интимну пословну везу са данашњом Југословенском удруженом банком што је за њу било од велике важности због могућности повољног редисконтирања меничног портфеља. Али је и иначе за један мали провинцијски новчани завод врло корисно имати ослон на једну од признатих водећих банака наше земље.

Банка је у своме крају показала задовољавајуће резултате, због чега је управа приступила и оснивању филијала и то у Жупањи и Босанском Шамцу — што је код наших малих провинцијских новчаних установа врло редак случај.

Нарочито последњих година показује банка знатан пораст свог пословног волумена. Тако на пример је порастао збир биланса од 11.9 милиона у 1927. години на 21.67 милиона у 1930. години односно за читавих 100%.

Тај нам пораст најбоље илустрирају главне билансне позиције, које објављујемо за последњи четири године.

Добијамо следећу слику:

Рачун изравнања.

Актива 1927: п. 1028. 19297. 1930: »: у хиљадама динара

Готовина 315 675 374 365 · Менице 4.048 5,978 7.008 8.386 Хипотекарни зајмови – 113 196 159 229 Дужници 2.983 5.107 5.616 6.254 Хартије од вредности 48 51 64 83 Банчина зграда после

отписа 23 18 15 7 Непокретности после

отписа = — — 4 Намештај после 50%

стписа Б 13 33 19 14 Полози 4.362 4.133 5.644 6.331

Пасива Главница 1.000 1.500 1.500 "12500 Резервни фод 240 270 310 360 Пенсиони фонд 50 53 56 60 Улошци на књижице 5.658 6.460 7.168 7.491 Улошци по тек. рач. 357 Пи — 796 Преносни рачуни 40 60 110 112 Повериоци — 3.381 2.848 3.978 Реесконт — 736 349 726 Неподигнута дивид. 13 15 14 19 · Чиста добит 182 235 299 299. Збир биланса 11.905 16.796 18.901 21.674

Рачун губитка и добитка.

Расходи Трошкови управе,

плате 247 317 469 450 Камата = = 853 970 Порези и прирези 147 172 223 247 Отписи непокретности

и намештај 3 19 22 17 Чиста добит 182 235 299 299

Прихода Камата 588 723 1.847 1.951 Принос непокретности 3 4 4 16 Провизије 16 17 17 16 Збир прихода или

расхода 608 744 1.868 1.983

У 1928. години главница је повишена од једнога на 1,5 милиона динара, колико износи и данас. Пошто је предвиђено повишење до 3 милиона, то ће банка вероватно у најкраће време повисити главницу, већ и обзиром на снажан прилив уложака и одличну везу коју подржава банка са Удруженом банком. Резервни и пенсиони фонд сваке се го-. дине дотирају, тако да је порастао први на 360 хиљада одROCHO 25% од главнице а други на 60 хиљада динара. Укупно, сопствена сретства износе крајем 1930. године 2.22 милиона према !.47 милиона у 1927. години.

Знатно већи пораст показују туђа сретства; према 1927. години, дакле за три године она су порасла за преко 100% — од 6.01 милиона на 13 милиона динара у 1930. години. Од тога порасли су улози на књижице и по текућим рачунима од 5.66 милиона у 1927. години на 8.29 милиона

крајем 1930. године.

Повериоци су исказани тек у 1928. години са 3.33 милиона динара; у 1929. години они су смањени, али су сеу 1930. години повисили на 3.08 милиона динара. То као н реесконт од 126 хиљада динара биће кредити које банка. ужива код свог великог пословног пријатеља.

Укупан банчин обртни капитал износи крајем 1930. године 156 милиона динара. Од тога је Хрватска дионичка штедионица лукративно пласирала у привреди Вуковара и околине пуних 15 милиона динара. Наиме: 8.38 милиона дато је у облику меничних кредита ; према 1927. години они су више но дуплирани, као у осталом и сви остали кредити. Дужницима по текућим рачунима кредити су порасли од 2.98 милиона у 1927. години на 6.25 милиона у 1930. години. Хипотекарни зајмови су повећани од 113 хиљада на 230 хиљада. Хартије од вредности су исказане са 83 хиљада дивара. Банчине непокретности и зграда, у којој се налазе просторије банчине исказане су у билансу са 11 хиљада динара ; то је за банку једна врло лепа тиха резерва, пошто претстављају ови објекти вишеструку вредност исказане. Намештај се отписује чак и са 50%, а непокретности са 20% годишње.

Због овако снажног повећања послова морале су порасти и све позиције рачуна губитка и добитка. Међутим се рачуни за прве и последње две године не могу упоређиБати, пошто је у 1927. и 1928. годин активна и пасивна камата компензирана. У 1929. години ова је пракса укинута, што је веома правилно. Трошкови управе релативно су врло ниски са 450 хиљада динара. Према 1929. години чак су и смањени, — за 20 хиљада динара. То заслужује похвалу. Тешко се морају осећати порези и прирези, који са 247 хиљада износе НЕ од исказане чисте добити. Код отписа треба напоменути да обухватају искључиво отписе непокретности а не и дубиозних дужника. Банка нема пропалих потраживања. Међу приходима банчиним налазимо и позицију „приходи од непокретности“ која износи 16 хиљада код билансне вредности од укупно 11 хиљада динара.

Бруто добит износи у 1930. години 1.98 милиона, а чиста добит 299 хиљада, колика је била у 1929. години. Подељена је на следећи начин: на име 12% дивиденде дато је 180 хиљада динара, резервни фонд је дотиран са 50 хиљада, пенсиони фонд са 10 хиљада, управном одбору и цензорима дато је 38.500 динара, надзорном одбору 8 хиљада, а у добротворне циљеве дато је 12.500 динара.

Пословна веза са Југословенском удруженом банком испољава се и у саставу управног одбора Хрватске дионичке