Narodno blagostanje — dodatak

јодатан „

БРОЈ 45

Садржај:

БЕОГРАД, 7. НОВЕМБАР 1931.

Privilegovano akc. društvo za HVOZ zemaljskih proizvoda Kraljevine Jugoslavije — Beograd

„Ава“ а. 4. — Веогтад.

А. Г. Б. тканине, југословенско д. д. — Загреб

Љуштиона риже, југословенско д. д. — Загреб

O

Podravina d. d. za parcelacijtu i kolonizacijiu — Donji Miholjac.

PRIVILEGOVANO AMCIONARSKO DRUŠTVO ZA IZVOZ ZEMALJSKIH PROIZVODA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE — BEOGRID

I. Pravna osnova.

iPrivilegovano društvo za izvoz zemaljskih proizvoda akcionarsko je društvo, čija se pravna osnova bitno razlikuje od normalnoga fipa. Akcionarsko društvo počinje da živi protokolacijom članova upravnog i nadzornog odbora, ali postaje ugovorom između osnivača — posle prethodnog odobrenja od državne vlasti. Otud je običnom društvu osnova ugovor (statut), a uslov koncesija. To je koncesioni sistem. Na suprot tome stoji normativan sistem, kod koga je za postanak društva dovoljan samo društveni ugovor. A u prvo doba svog života акcionarska društva su postajala putem povelje, privilegije, koja se obično davala putem specijalnog zakona (lex specialis). 1 Privilegovano izvozno društvo ima za osnovu zakon od 15. aprila 1930. godine o vanrednom kreditu za organizaciju izvoza zemaljskih proizvoda. Tim je zakonom oslobođeno od svih posrednih i neposrednih poreza, a naročito od sviju taksa. Dalje je zakon regulisao pitanje upravnog odbora, propisujući da u isti imaju ući сени državna preistavnika, imenovana od četiri fazna ministarstva, a u nadzorni isto tako dva preistavnika države. Dalje je zakon propisao i postavljanje državnog komesara kao i njegovu nadležnost. Najzad je istim zakonom predviđeno da država učestvuje u glavnici društva primajući na sebe celu glavnicu za slučaj da se s druge strane ne bude pojavio interes za njegovim akcijama. Po svojoj pravnoj osnovi Privilegovano izvozno društvo je slično Agrafnoj banci, s tom velikom razlikom, što je kod poslednje društveni ugovor strpan u zakonm, tako da je svaka izmena statuta ujedno izmena zakona, dok je kod Privilegovanog izvoznog društva materija koja spada u oblast zakonodavstva strogo odeliena od one koja spada u nadležnost društvenog ugovora, tako da izmene statuta podleže istoj proceduri kao i kod običnih akcionarskih društava. Položaj akcionara je mnogo povoljniji no kod Privilegovane Agrarne

EIT,

banke. HIC PRI

II. Finansiska osnova i uprava.

1 u pogledu finansiske osnove Privilegovano izvozno. društvo pokazuje sličnost sa Privilegvovanom Agrarnom bankom; i ovde je država najveći akcionar. Razlika je samo u tome što je učešće privatnika u glavnici Agrarne banke mnogo veće no kod Privilegovanog izvoznog društva. Pošto su i jedno i drugo društvo osnovani naših dana, to su detalji koji objašnjavaju tu razliku svima nama dobro poznati.

(Сјаутса društvena predviđena je statutom na 30 miliona dinara, podeljena u dva kola od po 15 miliona dinara. Svako kolo ima 15 hiljada akcija od po hiljadu dinara. Prvo

kolo je brzo ulaćeno: država je preuzela 12.587, 1663 izvoOZnici i privrednici, a 750 akcija Zadružni savezi.

Država ima tu svojim rukama 84% ukupnog broja akcija, a privatnici i savezi zajedno svega 16%. Џ ovakvim slučajevima pojavljuje se pitanje sastava upravnog i nadzornog odbora i zaštite manjine. Ovakvo stanje stvari kod iednog privatnog akcionarskog društva urodilo bi posledicom da ceo upravni i nadzorni odbor bude sastavljen od većine, naravno ako veći deo akcionara bude složan u izboru dotičnih lica. U ovom slučaju može se govoriti o diktaturi većine, toliko ie nesrazmerno veće učešće države. U prkos svima rezervama u pogledu zaštite manjine ne može se poreći da kod ovakvog stanja stvari država ima prava na upravu društva. Izgleda da ie na to gledište stalo i Ministarstvo trgovine. Na poslednjem zboru akcionara Privilegovanog izvoznog društva izvršena је promena statuta odnosno sastava upravnog i nadzornog odbora tako da je broj predstavnika zadruga i privatnika sveden na 6 (po trojica), a ostali članovi se imenuju od strane, države,

Privilegovano izvozno društvo ušlo je pre nekoliko meseca u novi fazu svog Života, koja se bitno razlikuje od prve. Kao što svi znamo ono je komisionar države, koja je rezervisala za sebe monopol trgovine pšenicom. Država je i inače preko svog delegata uzela vodstvo u društvu, tako da je upravni odbor bio po strani, te je sasvim pojamno da se tim činjeni-· сата t. |. nesrazmerno velikim učešćem države u glavnici i isključivim radom za državu, prilagodili i statuti društveni.

IH. Jedna stara kontroverza.

Osnivanje Privilegovanog izvoznog društva nije dočekano jednodušno kao što je to bio slučaj sa Agrarnom bankom iz delimično u to doba vrlo pojamnih razloga. Kao glavni argument protiv njega iznosilo se tvrđenje da se njime isključuje trgovački red koji ima „bogato iskustvo” u tom poslu, kao što je to na Privrednom kongresu rekao g. Milutin Stanojević, pretsednik Beogradske Trgovačke Komore — govoreći da praktičari treba da dobiju većeg uflicaja na vođenje ekonomske 'politike (pitanje na koje ćemo se mi ponova vratiti). Smatralo se da je pojava jedne privilegovane kompanije koja ima državne pare i velike povlastice onemogućila privatne konkurente i da će to imafi za posledicu, da će trgovina žitom da se skoncentriše u Privilegovanom društvu, a da izumru privatni Trgovci. Međutim tek što je ono počelo da radi, nastupile su tako očajne prilike na svetskom tržištu, da se može reći da je srećan svaki onaj koji je od 1930. godine ostao van posla. Nastalo je katastrofalno padanje cena, tako da je nemogućno bilo i najokretnijem trgovcu да se spase od gubitka. Jedini posao koji je mogao biti unosan u oblasti trgovine pšenicom bila je berzanska špekulacija 32 la baisse. Svaki drugi oblik trgovine pšenicom bio je vezan za neizbežne gubitke. Privilegovano izvozno dru-