Narodno blagostanje — dodatak
БРОЈ 49
Садржај:
Prva srpska štedionica d., d. — Prijedor Врањска кредитна банка — Врање Srpski kreditni zavod d. d, — Bos. Gradiška Трговачко прометно д. д. — Загреб Дионичарско друштво за рибогојство д. Прво југословенско транспортно д. д.
PRVA SRPSKA ŠTEDIONICA D. D. — PRIJEDOR.
Krajem 1930. godine navršena je prva četvri sioleća, od kako postoji Prva srpska štedionica u Prijedoru. Опа је озпоvana 1905. godine, dakle u prvim godinama XX. veka. U tc doba primećuje se u južnim krajevima austro-ugarske monarhije, a naročito u Bosni i Vojvodini, živa akcija oko osnivanja nacionalnih srpskih privrednih organizacija, u prvom redu раnaka. Inicijativa za ova osnivanja je ponikla pre svega iz геdova upravljača Srpske banke d. d. u Zagrebu, koja je bilz tehnički savetnik i moralni zaštitnik svih tih malih provincijskiF novčanih zavoda. Njihov je broj bio vrlo velik, i jedva da postoji varoš u kojoj nije osnovana barem jedna nacionalno-srpska novčana ustanova.
I kod Srpske šteaionice u Prijedoru je kumovala Srpske banka d. d. Zagreb. Glavnica joj je bila utvrđena sa 100 hiljada dinara, ali se pokazalo da je i suviše malena, zbog čega je DOvišena naredne godine na 150 hiljada a u 1909. godini na 200 hiljada, kolika je bila sve do 1918. godine. Za prilike, pod koima se osnivalo bosansko bankarstvo tipična je činjenica, da su pravila bančina nekoliko puta slata nadležnoj vlasti na odo-
brenje a da ih je ova u više mahova vratila, tražeći uvek izvesne |
izmene, koje se je moralo uzeti u obzir i provesti na skupštinama akcionara. -
Posle oslobođenja nastupa kod Prve srpske štedionice doba energičnog poslovnog razmaha. U {to vreme dolazi pre svega i buran period povišenja glavnice — za nepunih sedam godina ona je osam puta povišena — od 200 hiljada kruna u 1918. godini na 13 miliona kruna odnosno 3.25 miliona dinara u 1924. godini. Od tog doba pa sve do danas glavnica je ostala nepromenjena. ТЕ
Ра nabrojimo još i nekoliko markantnih događaja iz istorije ove banke: U 1906. godini banka je prvi put uvela neдели štednju i počela da upućuje naše iseljenike u Ameriku, da joj svoje ušteđevine šalju na ulog i priplod, od čega je banka imala izvesne koristi. U 1909. godini otvoren je filijal u Drvaru, koji je međutim brzo likvidiran, u 1911. godini, pošto su se njegovi poslovi pokazali kao nerentabilni.
·· Do 1910. godine, dakle za prve četiri godine rada je či-
· sta dobit u celosti dodeljivana rezervnim fondovima, čime ie
banka u znatnoj meri ojačana. Tek u 1910. godini pristupilo se
isplaćivanju dividende, počevši sa 10%. U toku vremena Šte-
dionica je učestvovala i u osnivanju drugih nacionalnih novča-
nih institucija. Tako na primer pripada ona i međ osnivače Srpske centralne banke d. d. u Sarajevu sa 50.000 zlatnih kruna.
Posle rata, u 1924. godini izvršena je fuzija sa Srpskoin zana{flijskom bankom u Prijedoru, kojom je prilikom glavnica poslednji put povišena — na današnju visini. ·
Ža prvih 17 godina rada je isplatila ukupno na ime di
5)
БЕОГРАД, 5 ДЕЦЕМБАР 1931,
д. — Загреб Шенкер и комп. — Загреб
vidende 148%; u posleratnim godinama, kod пертотепјепе glavnice je rezultat rada relativno još povoljniji: od 1923. do 1930. godine plaćeno je na ime dividende 126% odnosno 4.09 miliona (kod glavnice od 3.25 miliona dinara) a čista dobit za to doba iskazana je sa 5.95 miliona odnosno sa 185% od glavnice za osam posleratnih godina.
Kretanje bančinih poslova za poslednje četiri godine ODiašnjavaju nam glavne bilansne pozicije, koje smo uporedili i donjoj tablici. Dobijamo sledeću sliku:
Račun iztavnania.
Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiliadama dinara
Blagajna 511 268 402 582 Menice 7.696. 10.374. 11.861 13.177 Hartije od vrednosti 116 116 131 247 Dužnici 4.892 5.670 4.697 5.181 Nepokretnosti 400 495 495 495 Kaucije — 44 39 34 Ostave 0.002 10:886 12.482 12.681
Pasiva Glavnica 3.250 3.250 3.250 3.250 Rezervni fond 1.068 1.213 1372: 1.502 Spec. rezervni fond 45 45 45 = Роуепос! 2.562 3.663 2.839 4.191 Кеезкол+ 1.627 2.928 1743 1,164 Ulozi na štednju 4.240 4.008 5175 6.733 Ulozi po tek. rač. = = 1.576 1.687 Nepodignuta dividenda 19 21 4 5 Prenosna kamata 89 182 222 305 Čista dobit 713 713 761 744 Zbir bilansa 227106, 27,854, 30.108 32.397
Zbir bilanse je poslednjih četiri godina porastao za deset miliona dinara odnosno za jednu trećinu, od 22.7 miliona na 39.4 miliona dinara. Interesanino je pri tome pogledati kakvim se ritmom odvija taj porast i tu vidimo, da se kreće analogno
„пат privrednim prilikama. Za vreme najbolje konjunkture, od 1927. ka 1928. godini iznosi porast bilanse 5 miliona dinara, a
u obema narednim godinama 2.2 miliona dinara; konjunktura se pogoršala, naročito u drvetu, što je od odlučnog uticaja za Prijedor i okolinu.
Glavnica iznosi 3.25. miliona a podeljena je na 32.500 komada akcija od nominale 100 dinara. Rezervni fond je Dposlednje tri godine porastao od 1.06 miliona na 1.60 miliona, tako da dostiže krajem 1930. godine 50% od glavnice. Na faj način sopstvena sretstva iznose 4.85 miliona, sa dobitkom čak i 5.6 miliona, što prema 1927. godini znači povećanje od SKOrO 600 hiljada dimara,