Narodno blagostanje — dodatak

490

Mnogo važnija su strana sretstva, koja potiču iz sledećih izvora: uloga na štednju i po tekućim računima, reeskonta i poverioca. Ukupno oni su prema 1927. godini porasli za 5.35. miliona na 13.77 miliona. Pri tome su interesantne promene ро- | а jedinih izvora: ulozi na štednju porasli su od 4,2 miliona u 1927. ' godini na 6.73 miliona krajem 1930: godine; pošto su ulozi po tekućim računima zasebno iskazani tek poslednje dve godine | sa 1.57 miliona odnosno 1.68 miliona onda to.znači, da su. ulozi | do 1930. godine porasli na 8.42 miliona odnosno Ил 100% · za tri godine. Poverioci bančini pokazuju također tendenciju | porasta, od 2.50 miliona na 4.2 miliona dok je reeskont, koji je , u 1928. godini dosegao maksimalnu visMnu sa 2.03 miliona, poslednjih godina u postepenom opadanju — zbog obilnosti dru- ; gih izvora stranih sretstava, pre svega uloga — tako: da iznosi | krajem 1930. godine samo još 1.16 miliona dinara. |

Iz svih dosada nabrojenih promena rezultira, da je obrtni | kapital bančin poslednje tri godine porastao za skoro 6 miliona | dinara, odnosno od 13.5 miljona na 19.37 miliona dinara. Plasiran je u sledeće pozicije: menice, dužnike po tekućim raču- | nima, na gotovinu u blagajni, nepokretnosti i hartije od vred- | nosti.

Menični krediti dominiraju. Oni su prema 1927. godini porasli za skoro 5.5 miliona na 13.18 miliona dinara krajem 1930. godine. Ceo portfelj je podeljen na 4457 menica, što dokazuje, da su menični krediti vrlo maleni — seljački, pošto iznosi jedna menica prosečno 2.956 dinara. U toku 1930. godine eskontovano je svega 43.08 miliona dinata, a to preko 13.131 menica. Ovde je prosečan iznos menice nešto veći, jer dostiže 3280 dinara. Krediti po tekućim računima davani su uz hipotekarno osiguranje i uprava bančina napominje, da je u 1930. godini znatno oborila kamatnu stopu. Ovi su krediti bili najveći 1928. godine, sa 5.67 miliona dinara; u 1929. godini smanjeni su za jedan milion da bi se u 1930. godini ponovno povisili na i 5.18 miliona dinara.

Nepokretnosti bančine su poslednje tri godine bilansirane nepromenjeno sa 495 hiljada dinara, a iskazani portfeli hartija od vrednosti |e u poslednjoj godini dupliran na 250 hiljada dinara; tako mali iznos efekata zapravo je iznenađujući, pošto je poznato, da su u 1930. godini sve banke znatno povećale svoj portfelj hartija od vrednosti. Prva srpska štedionica ima međ ostalog 7% Investicioni zajam, akcije Narodne banke, Zanatske banke Beograd i Agrarne banke. Gotovina u blagajni je iskazana sa relativno malim iznosom oa 583 hiliade dinara (u šta ulazi i žiroqačun kod Narodne banke, filijal u Banjaluci i Poštanska štedionica Zagreb i Sarajevo). Potraživanja kod banaka knjižena su preko računa dužnika po tekućim računima.

Račun gubitka i dobitka daje sleđeću sliku:

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Kamata 359 369 435 476 Porezi, nameti ı takse 239 271 234 318 Troškovi i plate 225 235 313 324 Otpis od nepokretnosti — 5 __ = Čista dobit 713 713 761 744 Prihodi Kamata 934 1.032 1.265 1.364 Prihod od nepokretnosti — 39 45 46 Ргоут је 603 . 528 432 452 Zbir rashoda ili prihoda 1.937 1.599 1.743 1.862

Bruto dobit je u neprekidnom povećanju: od 1.53 miliona u 1927. godini na 1.86 miliona u 1930. godini. Svi bančini prihođi su veći no 1929. godine, ali su veći i rashodi. Kod pasivnih kamata nema većih promena; froškovi uprave i plate kao i opšti troškovi povećali su se prema 1929. godini za 11 hiljada na 324 hiljade a prema 1927. i 1928. godini porast iznosi 100 hiljada dinara. Razni porezi, prirezi i takse preistavljaju relativno vrlo

velik teret, veći od ukupnih bančinih rashoda na ime Plate

upravnih troškova. Prema 1929. godini porezi su pofasli та 84 · hiljada dinara; u 1930. godini dostižu 318 hiljada, dakle toliko kao i ostali troškovi. Zbog toga povećanja poreza je u 1930, godini čista dobit manja no u prošloj — za 17 hiljađa dinara,

Па a iznosi 744 hiljade dinara, dok je u 1027. i 1928, godini iznosila

713 hiljada: dinara.

Od ove iskazane dobiti вопецесо. je: 154.6 hiljada dinara rezervnom fondu, koji time dostiže 1.76 miliona dinara odnosno 55% od glavnice, 74 hiljade je dato upravnom odboru kao 10% i tantijema, nadzornom odboru 12 hiljada, za dobrotvorne priloge 15.500 dinara a kao dividenda za 1930. godinu upotrebljeno je 487.500 dinara odnosno 15 dinara po akciji ili 15%. To је za sadašnje prilike ijedna vrlo lepa dividenda.

U posleratnim godinama banka je plaćala na ime dividende: od 1919. do 1022. godine 15%; u 1923. godini 16%, a i u 1924. godini, koja je rekordna, 18%. Zatim se dividenda po| stepeno smanjuje: u 1925. i 1926. godini iznosi 16%, а od 1927. do zaključno 1930. godine 15%.

U upravi Prve srpske štedionice u Prijedoru nalaze se ı Sledeća gospoda: Jovo P. Radetić pretsednik; Svetozar Mitrino"аб potpretsednik; Simo Rabotić, Dušan Kovačević i Zarije Gašić;

: u nadzornom odboru su gospoda: Pero M. Radetić i Stevo Mi· trinović. Pri tome је interesantno napomenuti, da se nalaze u

upravi g. Jovo P. Radetić kao pretsednik i g. Svetozar Mitrinović sve od osnivanja zavoda pa do danas neprekidno — dakle

25 godina, što je svakako jedan vrlo redak jubilej.

ВРАЊСКА КРЕДИТНА БАНКА, ВРАЊЕ.

Врање и околина мора да пружа врло подесан терен за банкарски посао, пошто имамо у тој малој провинцијској вароши читавих пет локалних банака, од којих су две нарогчито интересантне : Врањска кредитна банка и Врањска при"вредна банка. Обе банке билансирају свака са око 40 милиона динара, имају скоро исту главницу (2 односно 3 милиона динара) некако исте улоге на штедњу (16 милиона динара а према томе и скоро једнак волумен послова, Ове банке подржавају и своје филијале у Куманову.

Упркос томе има Врањска кредитна банка једно значајно преимућство; она је старија од Врањске привредне банке. Основана је 1921. године — а и то под нарочитим

| околностима. Раније имали смо у Врању два врло просперна

новчана завода, два банкарска пионира после-кумановске Србије, наиме Врањску акционарску штедионицу, основану 1889. године и Врањску задругу за међусобно помагање и штедњу, која је основана 1892. године. Оба ова два новчана завода уједињена су 1921. године, под заједничком новом фирмом Врањска кредитна банка. Она дакле није никаква нова креација већ наставља рад двају досада врло просперниХх новчаних завода. Приликом фузије, пре десет година, главница је износила 1 милион динара, а 1929, године приступило се повишењу на 2 милиона — због снажног прилива туђих сретстава, Главница је подељена на 20.000 комада акција од по 100 динара номинале.

У наредној таблици смо упоредили најважније билансне позиције за последње три године, чије нам кретање по-

казује врло интересантну слику банчиног напретка :

Рачун изравнања.

Акткева. 1928 г. 1929 r, 1930 7. у хиљадама динара

Благајна 399 237 248 Потражња код банака 1.215 1.734 4.005 Непокретности 167 392 383 Намештај и прибор 39 44 68 Хартије од вредности 379 474 727 Менице 6.840 9.498 9.103 Залоге 189 125 214 Текући рачуни 4.528 4.262 6.603 Оставе, гаранције и т, д. 12.251, 12869. 14313