Narodno blagostanje — dodatak

БРОЈ 50

Садржај:

БЕОГРАЛ, 12. ДЕЦЕМБАР 1931.

ГОДИНА Ш

Zaječarska zadruga za međusobno pomaganje i štednju — Zaječar „Славија“ дионичарско друштво за инду стрију дрва — Загреб јигозјауепзко ооуаско а. 4. — Веостаа— Zagreb t}| _|ubljana

Opća štediona d. d. a Varaždinu

Југословенска текстилна творница Браћа Холцнер д. д. — Загреб

ZAJEČARSKA ZADRUGA ZA MEĐUSOBNO POMAGANJE I ŠTEDNJU — ZAJEČčAR.

Zaječafska zadruga za međusobno pomaganje i štednju u Zaječaru pripada međ najstarije provincijske kreditne ustanove, a 1930. godine ona je slavila 45. godinu svoga postojanja (osnovana je u leto 1885. godine). Ona danas nije samo najstarija već i jedna od najmoćnijih.

Ranije njezina je glavnica iznosila 200.000 dinara родеljena na akcije od po 50 dinara; posle svetskoga rata, u 1922. godini glavnica je povišena iz rezervnih fondova na 400 ћЋ јада dinara, kojom su' prilikom akcije prežigosane na 100 dinara. Iste godine glavnica je povišena na 1 milion, a 1928. godine na 2 miliona dinara. -

Njezinu ulogu u našem provincijskom novčarstvu kao i njezino značenje kao kreditna ustanova, naročito za Zaječar i okolinu najbolie tumači sledeća tablica, u kojoj smo uporedili glavne bilansne pozićije za poslednje četiri godine. Dobijamo sledeću sliku:

Račun izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. _ u hiljadama dinara

Gotovina 354 1.123 1.160 474 Zajmovi po menicama 11.093 11.304 10.744 9.910 Zaimovi po tek. računima 9.002 13.570. 19.854 23.214 Zaimovi po zalogama 512 586 464 331 Hartije od vrednosti 409 397 429 1.412 Vrednost rez. fondova {80 1070 1.255 „2.120 Nepokretnosti 532 729 878 861 Nameštaj posle otpisa 1 1 15 12 Akcepti u depou — — 500 500 Razna aktiva 264 76 15 4 Prenosna aktiva 92/5 14.822 24140. 26.215 __Разјуа Glavnica 1.000 2.000 2.000 2.000 Fondovi 1.675 3.697 3.886 3.947 Ulozi na štednju 16.671 „20.312 24.546 30.074 Poverioci | 13931 1.780... 2586. 1165 Prenosna kamata 236 231 236 152 Neisplaćena dividenda 3 3 3 4 Razna pasiva — — 3 4 Tantijema 26 26 52 52 Dobit za podelu 321 321 641 641 Reeskont 1.282 535 859 Zbir bilansa 22.947 28.855 35.315 38.840 Ukupno '32.222 43.678 60.055 65.115

Novčanih zavoda, koji bilansiraju sa 65.2 miliona imamo u unutrašnjosti Srbije vrlo malo. Zaječarska zadruga je u tome pogledu van konkurencije. Njezini se bilansi odlikuju i velikom preglednošću. Ona spada međ vrlo retke srpske novćane:institucije, koje u svome bilansu odvajaju ostave, naplate, kaucije,

supergarancije i ostale tranzitorne pozicije od svog obrinog kapitala. Sopstvena sreistva su relativno uzeVŠi, vrio znatna.

'Glavnica je u 1928. godini duplirana; tom prilikom povećane

su i rezerve Zadruge, iz uplaćenog ažija, za 2 miliona dinara. Redovnim godišnjim dotacijama fondovi se stalno povećavaju, tako da su krajem 1930. godine već za skoro 100% veći od glavnice, tako da iznose sopstvena sretstva ukupno 6 miliona dinara.

Kretanje uloga na štednju je upravo jedinstveno. Od 1927. do 1929. godine povećanje iznosi nekako godišnje 4. miliona; u 1930. godini, kada je priliv uložaka već skoro svugde prestao, osporen ili je čak i počeo odliv, pokazuje Zaječarska zadruga rekordan priliv od skoro 6 miliona dinara. To više nije redovan prirast štednje, već smo ubeđeni, da su to ulozi, koji su podignuti kod drugih banaka i uloženi u Zadrugu, koja uživa optimum poverenja u svome okrugu. Tako vidimo, da su ulozi na štednju po uložnim knjiicama porasli od 16.67 miliona u 1927. godini na 30.07 miliona krajem 1930. godine, odnosno za tri godine za 81.5%. Oni su i glavni izvor obrtnog kapitala zadruge. Upoređeno sa ulozima ostali su izvori neznatni; poverioci po tekućim računima iznosili su u 1927. i 1928. godini nepromenjeno 1.73 miliona. U 1929. godini oni se povećavaju na 2.58 miliona, a u1930. godini, zbog većeg priliva uloga zadruga ih iskazuje sa svega 1.5 miliona. Reeskontni kredit u 1930. godini uopšte više nije iskorišćen i on pretstavlja za zadrugu jednu vrlo važnu, gvozdenu rezervu. U 1927. godini bio {e reeskont iskazan sa.1.28 miliona; u narednoj smanjen je na 535, hiljada, dok se u 1929. godini ponovno povećao na 860 hiljada. Da to nije redovan, već samo sporadičan izvor sredstava, pokazuje 1930. godina, u kojoj je rediskontni kredit, kao što smo već napomenuli, u celosti likvidiran.

Ukupna strana sretstva iznose krajem 1930. godine 31.54 miliona prema 19.68 miliona u 1927. godini, a ukupni bančin obrini kapital je prema 1927. godini porastao za 15.9 miliona na 38.8 miliona dinara u 1930. godini. U aktivi raspodeljen je na sledeće pozicije: Najviše je dato na zajmove po tekućim računima, koji su od 9 miliona u 1927. godini porasli na 23.2 miliona u 1930. godini odnosno za 150% ili 14.2 miliona “dinara. Tome na suprot pak se smanjuju menični krediti, što je uostalom pojava koju smo već češće puta zabeležili. Krediti ipo tekućim računima postali su za novčane zavode sve povoljniji; bolje je ukamaćenje a i garancije mogu biti povoljnije no kod meničnih kredita. Kod Zaječarske zadruge menični krediti iznosili su 1928. godine 11.3 miliona a krajem 1930. godine oni dostižu svega još 9.9 miliona dinara. Znači da se novi menični krediti sve ređe odobravaju i da se stari postepeno likvidiraju. S obzirom na ogroman pfiliv uložaka Zadruga raspolaže verovatno i sa velikom gotovinom odnosno sa znainim potraživanjem kod novčanih zavoda, koji su bilansirani preko računa zajmova po fekućim računima. Smatramo da je izvestan deo