Narodno blagostanje — dodatak

498

povećanja tog računa u poslednjoj godini baš posledica pove= ćanih potraživanja kod banaka. Bilo bi možda oportuno, da se ta potraživanja objavljuju u zasebnoj pozicij, pošto oni po svome biću nisu identični sa kreditima datim privatnim zajmotražiocima. I krediti na zaloge — lombard hartija od vrednosti su u postepenom opadanju: od 586 hiliada dinara u 1927. godini na 331 hiljadu krajem 1930. godine.

Kretanje svih ovih pozicija pokazuje, da u poslednje vteme Zadruga sve više pojačava likviditet svoje aktive, što će se u bilansu za 1931. godinu pokazati kao vrlo pravilna i u današnjim prilikama jedino moguća poslovna politika.

Bančine hartije od vrednosti porasle su od 920 hiljada u 1927. godini na 3.53 miliona krajem 1930. godine; od toga otpada 2.12 miliona na hartije rezervnog fonda. Najveći deo efekata je plasiran u državne hartije od vrednosti. Nepokretnosti Zadruge su iskazane sa 861 hiljadu dinara; u to treba ubrojiti zadrugin „Hotel” koji se bilansita sa 85 hiljada predratne vrednosfi i novopodignute kancelarije (643 hiljade dinara) i imanje zadruge, kupljeno u 1930. godini. Sve ove nepokretnosti pretstavljaju višestruku vrednost od iskazane — a {ime lepe tihe rezerve.

Račun gubitka i dobitka daje sledeću sliku:

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Kamata 1.504 2.027 2.222 2.545 Poreza 238 234 326 318 Troškovi 137 239 439 321 Otpisi . 5 7 407 49 Plate _— 127 173 237 Dobit 347 348 693 693

Prihodi Kamata 1.205 2.005 2.882 2.861 Od nepokretnosti 37 140 120 123 Provizije 989 981 1.259 1.180 Ukupno 22340. 3128 4262 4164!

Bruto dobit bila je najveća u 1929. godini sa 4.26 miliona, dok je u 1930. godini za 100 hiljada dinara manja. Uprkos znainog priliva uloga — pasivna kamafa je povećana za preko 300 hiliada dinara, i ako su reducirani poverioci i reeskont ipak su podbacili prihodi od kamata; oni su za 21 hiljadu manji no lane, a iznose 2.86 miliona dinara. Oborena je i kamatna stopa, ali su ovi smanjeni prihodi od kamata ipak posledica podržavanja većih potraživanja kod banaka, na koje prima zadruga mnogo manji interes negzo za zajmove. Ali je to u sadašnjim prilikama manje zlo, jer barem ne treba mučiti muku sa zamrznutim potraživanjima ili insolventnim dužnicima. Kao posledica smanjenja kreditnog volumena opali su i prihodi od provizija, dok su oni od nepokretnosti nešto malo porasli, a iznose 123 hiljade dinara.

U rashodima pada u oči pozicija plata; ona iznosi svega 237 hiljade dinara, što je upravo neverovatno malo, naročito ako uzimamo u obzir da bilansira zadruga sa 65 miliona dinara. Ostali troškovi, kao što su to dnevnice članovima uprave, kanc. materijal, ogrev, osve{lenje, pošta i telefon i t. d. i t. d. iznose svega 321 hiljadu dinara, tako da svi troškovi zadruge ne prelaze ni 558 hiljada dinara. Porezi su iskazani sa 318 hiljada dinara, a prema pretprošloj godini malo su smanjeni. Od investicija je otpisano 50 hiljada (u 1929. godini 407 hiljada); zbog ovako malene režije Zadruga je u stanju, da iskazuje istu dobit kao i prošle godine, naime 693 hiljade dinara.

Na ime tantijeme Zadruga je podelila članovima uprave statutima predviđenih 7.5% (52 hiljade dinara); od ostatka dobiti podeljeno je na 20.000 akcija 640 hiljada dinara odnosno 32 dinara na udeo, što je ravno dividendi od 32%, koliko isplaćuje Zaječarska zadruga neprekidno kroz sve 'posleratne godine.

U upravi se nalaze sledeća gospoda: Milutin Stanojević, pretsednik; Nik. P. Nikolić, potpretsednik; Milan A. Stevanović,

Đoka J]. Coković, Milan Ivanović, Mih. J. Đorđević, Jovan K. Ničić, Stanimir Marković i Milenko Jocić; a u nadzornom odboru: Ljuba Ivanović, preitsednik; Nikola J. Panić, Sava Miftrović, Borislav Ilić i Stojan Jončić.

„CJIABHJA” TMOHMUJAPCKO JIPyIITBO 3A HHJIyCTPHЈУ ДРВА — ЗАГРЕБ.

„Славија д.д. за индустрију дрвета основана је у Загребу 1919. године. Одмах после рата, кад је ондашњи повереник за трговину загребачког Народног Вијећа г. Др. Шурмин донео наредбу да сва подузећа, која имају фабрике на вашој територији а централе у новом иноземству, у првом реду у Пешти, морају своја седишта пренети на нашу државну територију, основано је код нас много нових акционарских друштава која су преузела ангажман тих страних подузећа на нашем територију. Ми смо онда добили много нових индустриских подузећа која су у врло малом броју била сегмо наша. Велики мађарски консерни дрвета који су у знатној мери били заинтересовани у нашим шумама (у првом реду у славонској храстовини), остали су то и даље иако су своје интересе морали предати друштвима која су код нас била протоколирана. Акције су међутим остале и даље у њиховим рукама. Ми смо се тек касније решили претежног утицаја Маџара у нашој индустрији дрвета. Али ми све то нисмо извели из сопствених снага, пошто је међувременом и други страни капитал био почео да се инл ротира за нашу индустрију дрвета.

„Славија“ у главноме заступа југословенске интересе консерна „Офа". Данас има „Офа“ у Југославији неколико шумских подузећа које контролира. „Славија“ је међ њима била прва и неко време и најважнија: Пре неколико година „Славија“ је била добила концесију за експлоатацију великих босанских шума у пределу Шебешић. Имала се изградити и уско-трачна пруга Вакуф—Рама која би западну Босну спајала са Херцеговином и морем. Међутим НП то је концесија препуштна другима.

„Славија: има данас стругару у Винковцима а у За-

требу има велико стовариште дрвета. Она је у Загребу удру-

жена са неким другим подузећима „Офиног“ концерна, на

који се начин постигла знатна уштеда у администрацији. А

прилике шумске индустрије данас су такве да се мора водите рачуна и о најмањим издатцима.

„Офа" је претрпела знатне губитке, који долазе из ангажмана у Румунији. Подузећа која она има у Југославији како последњих година нису давала неке нарочите профите, ипак нису била извор тешких губитака и разочарења.

Биланси за 4 последње године овако изгледају :

Актива. 1927 г. 1928г. 1929г. 1030 r. у хиљадама динара

Благајна 13 51 9 50 Ефекти и јамчевине 2.003 1.108 1.112 1.479 Инвестиције 137 209 209. 249 Шуме и роба 6.336 19.771 19.875. 21.191 Дужници 10.148 6.385 11.555. 8.813 Губитак 342 259 165 115

Пасива. Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резерва амортизације 113 128 128 128 Прихвати 1.975 6.336 6.366 175 Повериоци 11.563 15.965 21.104 26.265 Укупно 18.981 27.181 32.929 31.895

Укупна биланса је до прошле године била у сталном порасту. Криза која је захватила индустрију дрвета примећује се и на билансама подузећа. Код неких и на i 2D а готово код свих на збиру билансе.

Шуме и роба показује пораст и у прошлој години. То показује да је пласирање израђене робе много слабије него раније. Под крај прошле године наш извоз дрвета био је пао: готово на половину раније количине. Подузећа нису рачунала са тако. тешком депресијом па их је криза захва-