Narodno blagostanje — dodatak

ANRLIZRA

Dodatak „Narodnom Blagostaniu“

3ILANSA

BROJ 27 BEOGRAD, 4 ЈУЛИ 1936. GODINA VIII Sadržai: »Šipad«, Šumsko-industriisko preduzeće Dobrliin—Drvar a. d., Sarajevo Југословенска Солвај творница д. д. Лукавац »>ŠIPAD«, ŠUMSKO-INDUSTRIJSKO PREDUZEĆE DOBRLJIN- |) . mil: din: DRVAR A. D., SARAJEVO 1) Kamate na stari dug Direkciji šuma u Banioj Luci 43,54 2) Kamate na amortizacioni dug 0,57 Dok se nisu počele primenjivati sankcije prema Italiji, 3) Kamate na dug Direkciji drž. željez. iz 1934 god. 0,72 razvitak naše šumske industrije bio ie dosta povolian. U toku 4) Deficit na pruzi Mlinište—Jaice 1,98

1935 godine primećen je postepeni porast domaće tražnie, a izvoz — uprkos svim teškoćama — nije zaostao iza onog u 1934 godini. Kako će posledice sankcija doći do punog izražaja tek u bilansima· naših drvarskih preduzeća za 1936 godinu, bila je opravdana nada da će se bar bilansi za 1935 godinu završiti sa nešto povolinijiim rezultatom.

Kod »šŠipada«, našeg najvećeg drvarskog preduzeća i iednog od najvećih u srednjoi Evropi, to se nažalost nije ostvarilo. Bilans za 1935 zaključen je po prilici sa jednakim gubitkom kao i onai za prethodnu godinu, naime sa gubitkom od 2,7 miliona dinara. Kako je kod »Šipada« od 1931 godine rezultat rada stalno negativan, gubitku za prošlu godinu treba dodati i prenos gubitka iz ranijih godina. Ukupni gubitak je na taj način već dostigao iznos od 19,6 miliona dinara odnosno 68% od glavnice ili 31% od glavnice i fondova. Ako se uzme u obzir da preduzeće raspolaže i ogromnim tihim Tezervama koje se kriju u velikoj stvarnoj vrednosti amortizovanih investicija (investicije vrede пајтапје 300 miliona, a bilansirane su sa 16 miliona), toliki gubitak, sam po sebi, ne bi morao da pretstavlia još nikakvu opasnost. Ni znatniji gubitak ne bi, možda, bio nepodnosiv za preduzeće kao što je »Šipad« sa kapitalom od nekoliko stotina miliona, sa područjem koje obuhvata seđam srezova, sa 350 km željezničke pruge koja je aktivna, sa najvećom strugarom u Evropi (Drvar) i sa velikim stovarištem u Kninu i Šibeniku.

Ipak ie potrebno da se ispitaju uzroci stalnih gubitaka, ier će se jedino na taj način dobiti prava slika o poslovanju u prošloj i u nekoliko ranijih godina. Uprava »Šipada« napominie u svom izveštaju da je na efekat rada preduzeća u 1985 godini uticalo nekoliko momenata. Pre svega, iako se odnos između troškova koštanjia izrađene građe i ргодајпе cene nešto popravio u odnosu na 1934 godinu, ipak ije on još uvek nepovoljan, kao što se to vidi iz sledeće tablice (u dinarima po kubnom metru izrađene građe, franko strugara):

Godina Proizvodni troškovi Prodajna cena 1934 342,14 296,74 1935 325.14 293,36

Proizvodni troškovi nisu se mogli u većoj meri smanjiti zbog lošijeg kvaliteta sirovine i zbog зтапјепја ргоizvodnie od 330.399 m9 na 273.461 mš.

Izvesni gubici prouzrokovani su i padom kurseva stranih valuta i deviza, a preduzeće je imalo i znatan gubitak na kamatama usled beskamatnog blokiranja klirinških potraživanja u Italiji. Uprava »Šipada« ipak se najviše žali na sledeće gubitke, koji su teretili prošlogodišnji bilans:

Uprava smatra da preduzeće ne može da plaća stari amortizicioni dug i šumsku taksu za poslednjih 5 godina, ukoliko je ona bila suviše visoka, pa sledstveno da ne može plaćati ni kamatu na ove dugove. Inače, na računu šumske takse preduzeće, čiji je sopstvenik država, duguje državi oko 40,55 miliona dinara, na koji mu se dug zaračunava 6%, kamata. U vremenu konjunkture, dok su prodajne ćene izrađene građe iznosile franko strugara 600 do 700 dinara, preduzeće је plaćalo šumsku taksu od око 35 dinara po 1 mš na panju. U toku zadnjih 5 godina, kada su prodajne cene pale na 250 dinara, šumska taksa je povišena na 50 odnosno 63 dinara po 1 mŠ na panju. Od 1 januara 1935 šumska taksa je opet snižena na 22 dinara. Povolino dejstvo tog sniženja doći će do punog izražaja tek u bilansu za 1936, jer se zatekla veća količina balvana iz 1934, koji su obračunati po” ranijim uslovima i cenama. Još nije rešeno kako će se regulisati pitanie otplate duga koji je prouzrokovan ranijim previsokim šumskim taksama.

Isto tako nije rešeno ni pitanje nerentabilne i suvišne pruge Miinište—Jajce. »Šipad« nije samo veliko šumsko, već i veliko saobraćajno preduzeće. Glavne su pruge PrijedorKnin 939,8 km, Srnetica 49,4 km i Jajce 55,7 km. Na »Šipad«-ov bilans željeznica utiče vrlo nepovolino velika pasivnost pruge Mlinište—Jajce, koja i nije vlasništvo preduzeća, već neposredno vlasništvo države. »Šipad« održava javni saobraćai na ovoj pruzi koja prolazi kroz najsiromašnije krajeve Vrbaske banovine, tako da je na njoi, prirodno, promet slab a deficit od 1918 do 1935 bez kamata iznosi oko 24 miliona dinara.

I u pitanju »Durmitora» a. d. ništa se nije promenilo. »Šipad» je bio primoran da ga i prošle godine finansira. Do kraja 1935 u »Durmitor« ie uloženo 43.6 miliona. Jedan deo te sume je zamrznut. »Šipad» je već godinama potraživao i od Fabrike celuloze Drvar d. d. 5,6 miliona. Krajem maja o. 2. izabrani sud koji je rešavao o sporu doneo je odluku kojom

· su potpuno rašćišćeni odnosi između ova dva preduzeća i

utvrđena je suma koju »Celuloza« ima da isplati »Šipadu«. Na rezultat rada utiče i to što je »Šipad«, kao državno preduzeće, primoran da preuzme i izvesne socijalne i nacionalne obaveze, koje se od ostalih privrednih preduzeća ne mogu tražiti u istoi meri. Tako, na primer, 1930/31 iavila se potreba čišćenia šuma. »Šipad« je tada izradom sušika spasao desetine hiljada hektara državnih šuma. Korist od tog čišćenja šuma ne može se lako i jednostavno izračunati, ali uprava »Šipada« smatra da je preduzeće na sušikama izgubilo