Narodno blagostanje — dodatak

122

25.do 30 miliona dinara. »Šipad« je, zatim, od 1925 до: Кгаја 1935 isplatio oko 12 miliona dinara i za razne druge poslove koji nemaiu veze sa poslovanjem preduzeća; u istom:.raz“ dobliu izdao je ı na razna Di 550 6,15 miliona dinara. rake 1 o UBA O IO SAO O Х

Uprava раса smatra да је angažmanima iz ranijih godina vezano oko 85 miliona dinara, koja se svota jednim delom mora smatrati propalom. Dalje, da razni izdaci i gubitci, koji su preduzeću neopravdano nametnuti, iznose oko 65 miliona dinara. To znači da je preduzeće za vreme lepih zarada od svoje imovine utrošilo oko 150 miliona dinara u nerentabilne poslove i u poslove koji sa njegovim pravim radom nemaju уеге. :: |

Neobično je važno pitanje da li se dosadašnjim gubicima i obavezama koje su :»Šipadu« nametnute otežava зато роslovanje preduzeća. S obzirom na ogromne rezerve kojima »Šipad& raspolaže, o njegovoj sigurnosti ne treba ni diskutovati. Stanje preduzeća je potpuno solidno i u bitnosti povolino. Vrednost njegovih investicija može se proceniti sa najmanje 300 miliona dinara (a u bilansu se vodi sa 16 miliona). Likvidna aktiva preduzeća iznosi oko 68 miliona. Potraživanja kod mušterija u zemlji i inostranstvu su uglavnom sigurna i likvidna. Teškoće potiču otuda, što je znatan deo obrtnog kapitala »Šipada« vezan i delom zamrznut, tako da se povremeno primećivala i oskudica gotovine. Џ Vezi S tim biće zaista potrebno da se izvrši izvesna sanacija preduzeća.

Uprava smatra da bi se ona mogla izvesti sledećim merama,

i to: beskamatna pozajmica, koja je preduzeću odobrena, da mu se stavi na raspoloženje za rad, umesto što se upotrebliava za smanjenje duga iz ranijih godina, a zatim da se povisi glavnica sa dosadašnjih 20 na 100 miliona. To povišenje bi se imalo izvesti za račun previsoke šumske takse iz ranijih godina (50 miliona) i za gubitke na pruzi MliništeJajce (30 miliona dinara). Druga alternativa bi bila da se dug za šumsku taksu kompenzira sa potraživanjem preduzeća 7а pruga. MODI M a ostatak duga za šumsku taksu da se briše. : Postoji i treća alternativa, koja je predviđena Finansijskim zakonom za 1936/37 godinu, a prema kojoj bi se imao napustiti oblik akcionarskog društva, kako kod »Šipada«, tako i kođ »Durmitora«. Misli se na potpunu etatizaciju naših državnih šumskih preduzeća i sa formalne strane. Prilikom reorganizacije moraće se svakako povesti računa o tome, da »Šipad« ne ostane bez potrebnih finansijskih sretstava. Ne sme se bez daljega napustiti ni organizacija preduzeća na Komercijalnoj bazi, jer ona pruža »Šipadu« mogućnost da u slučaju potrebe sa većom elastičnošću preorijentiše svoj rad. ) |

Što se tiče rada u šumama, uprava napominje да је uređaj preduzeća baziran na godišnjoj preradi od 300 do 350 hiljada m” tehničke oblovine. Međutim, proizvodnja u toku poslednjih godina stalno opada. Tako je u 1984 masa četinastog drveta iznosila 508 hiliađa mš%, a u 1935 samo 317 hiljada mš, a za 1936 ie doznačeno još manje, i to samo 272 hiljađe mž*. Kod kvalitativnog omera od 55% ove 272 hiljade m? mase daće oko 150 hiljađa m? četinaste tehničke oblovine. A doznačena masa bukovine daje oko 18 hilj. mš* oblovine. To znači da bi se sa oko 168 hiljada. m#* oblovine, morale

alimentirati obe strugare, odnosno da se ne bi iskoristila. ni .

polovina njihovog kapaciteta. Očigledno, ie da še moraju potražiti nova šumska područja, jer dosadašnja ne mogu više da hrane ove strugare. ј ij :

: U 1935 »бтрад« je izradio 230.011 m*! čamove tefihiške обоуће prema 376.941 та. и 1934 godini, i 28.771 m? bukove

tehničke oblovine prema 24.476 m? u' 1934. Osim toga je :ucep-"

ljeno 88. 426 prostornih metara čamovopg i 122.477 'prost: m бикоуог 'ogrevnog drveta prema” 49.603" рт. m. Čamovog i'

109.483 pr: m. bukovog: ogrevnog drveta u 1934. Kao što še vidi, proizvodnja u 1985 БЏа је za ija manja nego u 1934 g. Usled sniženja akordnih stavova pojevtinila je seča i izrada balvana, ali su opšti troškovi po mš zbog smanjenja proizvodnie porasli. Za radove u šumi utrošeno je u 1935 godini

550 hiljada ljudskih i 100 hiljada konjskih nadnica. Za te ra-

dove izdato je u 1935 godini 12,8 miliona. Za sve poslove (šuma, prevoz, strugare) je isplaćeno ukupno 36,4 miliona na ime nadnica i 6,1 miliona na ime činovničkih prinadležnosti. Prosečna nadnica iznosila je 21,24 dinara, a prosečna mesečna:· plata činovnika 2.375..—Kdinara.

otpremani su strugarama и Drvaru i Dobrljinu, a bukovi isključivo strugari u Drvaru. Oko jedne polovine bukovog ogrevnog drveta upućeno, je. raznim stovarištima za prodaju, a ceo ostatak ogrevnog drveta upotreblien је za loženje lokomotiva, za ogrev i izradu uglja.

Izrađeni čamovi balvani

Rezultat prerade na strugarama naibolie" se vidi iz

sledeće. tablice:

де с o Ба 260 56 6 = 5 58 = = RE

= == 5 Sam = = == 35 = == о = == огЕ то ог= == o = < == о = = ка o o 55 = 59 | 25 = === о NS SO O ==. а ===

Mdleloviuna

1934 330,33 188,43 57,04 15,190 45,98 342.14 1935 273,46 145,83 53,38 13,174 48.17 325,14 Bukovina о. 1934 177 8,03 46,79 1.403 81.72 562,04 1935 96,69 14,43 39,35 2.402 65.47 595,29

Od 273,46 hiliada mš izrezane četinaste oblovine otpada na strugaru Drvar 290,11 hiljada, a na strugaru Dobrljin 53,35 hiliada m9. Kod bukovine odnos je za Dobrljin još ne: povoljiniji, ier je ova strugara u 1935 izrezala 2,42 hiliade mš bukove oblovine, a ona u Drvaru 34,26 hiljada mš. Da bi se obezbedilo jače zaposlenje u 1935 je kupljeno od Križevačke imovne opštine i 8.000 m9 hrastovine koja će se tokom 1936 preraditi na strugari u Dobrljinu, iako ona nije udešena za preradu hrastovine. Međutim, trajno zaposlenjie ove strugare neće moći da se osigura, ako se preduzeću ne dodele nova šumska područja. |

U pogledu prodaje dobivene građe uprava napominie

da »Šipad« smatra rad na svetskim tržištima svojim glavnim zadatkom, pošto našu zemlju treba da snabdeva, mala domaća industrija. Razume se, да је »Šipad« primoran da plasira u zemlji robu koja nije sposobna Za izVOZ, U DprVom redu težinski škart. U toku poslednje dve godine plasirane su зе deće količine rezane građe (u hiljadama mš): O

1935 - ~

1934 1985 1934

__ Јејоуа Викоуа

Џ inostranstvu 177.067 154.620 8.235 14.139 U zemlji 32012 392.024 829 272. Svega 209.079 186.644 | 9,064 14411,

Prosečne prodajne (adne ii 98 Moovlka ош po kubiku franko strugara za jelovinu 292,85 dinara, a za bukovinu 469,50. prema 296,20 odnosno. 547,98”dinara u 1934. Uprava је nastoiala da plasira robu na svima tržištima, koja za predazeće uopšte” "дојате и obzir, ali je razumljivo da je najviše!" prodavano u'bliže zemlje, jer se na udaljenim tržištima jače osećala koftikurencija: drugih zemalja. Upoređenje izvoza Dpre+.' ma: zemljama pruža sledeću 'sliku: O

AO;