Narodno blagostanje — dodatak

на

АМАГ

уодавак „Магодпот

7 |

BILANS

| lagostanju“

BROJ 35

Sadržaji:

BEOGRAD, 28. AVGUST 1937.

GODINA IX

Opšte jugoslovensko bankarsko društvo a. d. Beograd—Zagreb

MecrHa xpaHHiHHIMa љубљанска, Љубљана

Prvo jugoslovensko transportno a. d. Schenker & Co., Beograd

OPŠTE JUGOSLOVENSKO BANKARSKO DRUŠTVO A. D., BEOGRAD—ZAGREB

Kao što ie poznato, posle izbilania bankarske krize kod nas u jesen 1931 godine odjednom ie prestalo prikupljanie i koncentrisanje kapitala ı u onim našim privatnim noVčanim zavodima koji su do tada s pravom uživali potpuno poverenie publike. Preplašeni događajima na stranim novčanim tržištima, ulagači su počeli da vrše ogroman pritisak na sve novčane zavode. Kako je i pomoć emisione banke izostala, a situacila ie bila još i pogoršana zakonodavnim merama o zaštiti zemljoradnika, i velika većina naših banaka bila ie primorana da se posluži zaštitom.

Opšte jugoslovensko bankarsko društvo spada među vrlo retke vodeće novčane zavode koji se nikako nisu koTistili moratorijumom — ni de jure ni via facti. Doduše, panika ulagača iz 1931/1932 godine bila ie opšta, pa se morala osetiti i na uložcima ovoga zavoda, jer ulagači, zbog nenormalnog psihološkog stania u kome su se u Ono vreme nalazili, nisu bili u staniu da odvajaju jedan zavod od drugoga, makar za to postojali i najtipičniji elementi za razlikovanje. Ipak treba priznati da je ovde neopravdana panika ulagača srazmerno vrlo brzo suzbilena, blagodareći odluci bančine uprave da ulagačima bez ikakvog odlaganja i bez pitanja isplaćuje svaki zatraženi iznos. Ovde su na taj način ulozi na knjižice za vrlo kratko vreme svedeni na jednu trećinu niihovog ranijeg iznosa, ali su isto tako brzo i širi Rrugovi došli do saznanja o solidnosti zavoda, o njegovom jakom zaledu i o ogromnom likviditetu njegovih plasmana. U vezi s tim odliv uloga po knjižicama prestao je već u 1932 godini, a ulozi po tekućim računima Dokazivali su ponovno čak i izvesan porast.

Opšte jugoslovensko bankarsko društvo niie se zanelo lakoćom kojom je, kao što smo spomenuli, dosta rano suzbilo neopravdanu paniku ulagača. Naprotiv, ne Žžaleći žrtve, ono ie stalno povećavalo svoi likviditet. Tome treba dodati da se bančina uprava striktno pridržavala svog programa apsolutnog pročišćavanja aktive. Sva i malo sumniiva potraživanja najrigoroznije su otpisivana. U toku poslednje četiri godine izvršeni su sledeći otpisi:

1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara Мепар!. рогга7%, 22.137 16.423 · 3.613 3.419 Kursne razlike 1.917 869 = Ukupno 24.054 17.292 3.613 3.419 Za to su upotrebliena sledeća sredstva:

Iz tek. dobiti 6.156 4.292 3.613 3.419 Red. rezervni fond 12.568 —.— —— —.Lat. rezerva 5.330 = 8 —.Spec. rezerva HESE 13.000 —— —.Ukupno 24.054 17.299 3.613 3.419

__ Кад se radilo o tome da se banka dovede u što погта је stanje i da se pojača njena kreditna snaga, ni njeni akcionari nisu Žalili nikakve žrtve. Tako su 1934 godine ve-

·liki strani akcionari sasvim dobrovolino poklonili banci 40

miliona dinara oličenih u 200 hiliada akcija 2 200 dinara, koje

ie ona mogla da amortizira bez ikakvih troškova. U vezi s tim glavnica Je snižena od 100 na 60 miliona, a dobivena razlika od 40 miliona upotrebljena je za stvaranje specijalne rezerve, kola nije uneta u bilans, već je data u ruke upravi za pokriće eventualnih gubitaka. Od ove rezerve upotreblieno je u 1934 godini 13 miliona, a ostatak od 27 miliona ostaje kao interna specijalna rezerva za pokriće eventualnih budućih gubitaka koji bi mogli nastati likvidacijom aktiva.

Na unutrašnjem snaženiu zavoda radi se i dalje. Na poslednioi glavnoi skupštini, koja ie održana 31 iula o. Bg. odlučeno je, naime, da se stvori još jedna nova specijalna rezerva od 27 miliona dinara. Njeno stvaranje je već osigurano sporazumom koji je bančina uprava postigla s glavnim akcionarima. Ova rezerva će se obrazovati novim uplatama akcionara, ı to po 90 dinara na svaku izdatu akciju. Ovo je novi potpuno dobrovolini poklon akcionara njihovoj banci. Istovremeno ovo je nov dokaz njihove volje da banku osposobe za dalju ekspanziju i da je sačuvaju od svakog iznenađenia. Inače, ova činjenica nam pokazuje koliko je korisno po banku da ima jake patroniziraijuće zavode na strani.

U donjoi tablici donosimo glavne bilansne pozicije za četiri poslednie godine. One su još jedan dokaz neobično zdrave poslovne politike Opšteg iugoslovenskog bankarskog društva. Sa zadovolistvom ističemo da je ovom zavodu već u toku 1932 godine pošlo za rukom da definitivno prebrodi bankarsku krizu. Nikakve smetnie nisu mogle da spreče ili uspore postepeni uspon koji je posle toga naišao. Razvitak bančinih poslova u prošloj godini bio je takođe potpuno zadovoljavajući. Konsolidovanje bančinog stanja, likvidacija preostalih starih dužničkih računa i njihovo prečišćavanje su znatno napredovali, poslovanje ie bilo mnogo življe, a ! дпемno raspoloživa sredstva su opet nešto porasla. Bančin razvitak je uopšte neobično zdrav, obazrivost u pogledu ulaženia

u nove poslove — optimalna, a priliv novih uloga je stalan. Račun izravnanja Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara

Blagajna 79.137 79.516 86.408 86.800 Menice 49.750 49.405 38.463 33.452 Dužnici 196.862 168.309 174.749 190.797 Hart. od vred. 5.253 6.673 18.934 23.603 Мерокте пон 20.609 20.896 20.811 20.660 Prelazni račun 409 349 630 363 Gar., akreditivi itd. 45.299 65.760 60.497. 92.105

Pasiva 1933 1934 1985 1936 Glavnica 100.000 60.000 60.000 60.000 Red. rez. fond 15.00 15.000 15.000 15.000 Ulozi na knjižice 41.583 54.273 71.496 79.478 Ulozi po tek. rač. 114.606 116.518 139.533 155.682 Poverioci 79.384 71.578 53:212 51.291 Reeskont 807 O а Gar., akreditivi itd. 45.299 65.760 60.497 92.105 Prenos dobiti iz ran. g. (704) (638) (770) (817) Dobit tek. god. ' (6.090) (4.424) (3.659) (8.825) Ost. dobiti posle otpisa 638 770 817 1.228 Zbir bilansa 397.319 33.901 400.485 447.780