Narodno blagostanje — dodatak
|
122
| | Račun gubitka i dobitka
Rashodi Kamate 11.799 10:817 9.761 9.290 Plate i troškovi 10.715 - 10;660 10548 ' 10.362 . Porezi 1.284 1.393 1.195 "2.070 Otpis пепар!. робга2. 16.807 16.422. 8.618 3.419. Otpis lat. rezervi 5.330 —.— ==. о Otpis kurs: razlika 1.917 869 == = Мак Као дође | 638 770 817 12228
Prihodi Prenos dobiti 704 638 770 817 Kamata 20.975 19.934 18.288 . 16.965 Provizije i razni 8.221 6.672 6.186 7.780 Od nepokretnosti 693 688 690 802 Prenos iz spec. те. —= 13.000 —.— ___
Prenos iz rez. fonda 12.568 —.— —.— —:Upotreblj. latentna rez. 59.330 == —_— —,Zbir prih. ili rashoda 48.491 40.933 25.934 26.364
Opšte jugoslovensko bankarsko društvo u svom danaSalom obliku nastalo ie 1998 godine, kada su zagrebački i beogradski filiiali Wiener Bank-Vereina uz učešće domaćih kapitalista i oslonom na strane protektore (u prvom redu Banque Belge pour FEtranger) pretvoreni u samostalno akcionarsko
“društvo sa glavnicom od 100 miliona i rezervama od 25 mili-
ona dinara. Do kraja 1999 godine zbir bilansa ie bio porastao
na G02 miliona. Priliv kapitala u 1929 i 1930 bio je toliki, da ga zavod nije mogao bez opasnosti da plasira u zemlji. Zbog
toga ije neplasirani višak upotreblien za isplatu stranih poverilaca, tako da krajem 1930 i zbir bilansa pada na 540 miliona dinara. U vezi sa panikom ulagača u septembru 1931, kao i sa zakonom o zaštiti zemlioradnika od aprila 1932 godine dolazi i ovde, kao što je Već spomenuto, do izvesnog odliva uloga, što ima za posledicu smanjenje zbira bilansa na 394 miПопа Кгајет 1932. Međutim, privremeno prekinuti proces povećavanja tuđih sredstava posle toga se stalno nastavlia. U
1934 godini, istina, nije bilo povećania obrtnog kapitala odnosno· zbira bilansa, ali to dolazi otuda što je glavnica redu-
cirana sa 100 na 60 miliona. -
'xlozi, na knjižice i po tekućim računima, koji su krajem. 1930 gcodine, pre bankarske krize, iznosili: 1683 miliona dinara svedeni su do kraja 19932 gođine na 07 miliona. Krajem 1936 oni su dostigli iznos od 2928 miliona dinara. To znači da su u odnosu na godinu Која је neposredno prethodila 1931, u Којој је izbila bankarska kriza. kod nas, povećani za oko 40%•, a prema najnižem stanju iz 1999 godine oni su 'ĐOVeĆani za čitavih 240%. To ie neobično markantan znak povra-
ćenog i učvršćenog poverenja. Sličan razvitak kod naših pri-·
vatnih novčanih zavoda ie gotovo bez primera. Prošle godine ulozi su porasli za preko 17 miliona. Inače, porast se nastavlja i u 1937 godini. Što se. tiče poverilaca, oni su bili pali sa 165 miliona u 1930 na 164 miliona u 1951, što znači da su bili ostali gotovo nepromenjeni. U 1932 smanjeni su za 15 miliona.
“Pošto je u toku poslednje četiri godine priliv uloga bio zna-
tan, a niie bilo moguće plasirati sva raspoloživa sredstva u potpuno sigurne i mobilne poslove, »poveTioci« su reducirani sa 149,3 miliona u 1932 na 51,3 miliona krajem 1936. Sa po-
„_ртауЏапјет opštih privrednih prilika i pobolišanjem uslova za
.plasiranie raspoloživih sredstava sigurno će ponovno porasti
-i ova pozicija. Reeskontni kredit kod Narodne banke je slabo
'iskorišćavan, odnosno čedni iznosi koji su se javliali u 1931 i 1933 godini u celosti su isplaćeni.
Na aktivnoj strani bilansa vidimo da dnevno raspoloživa sredstva krajem 1936 iznose 86,8 miliona. Ukupna tuđa sredstva, koja iznose 279,5 miliona, pokrivena su sa preko 31% gotovinom, potraživanjima po žiro-računima i blagainičkim zapisima. To ie ogroman likviditet. Veći stepen likvidnosti teško de i zamisliti. Likyiditet je, kao što je poznato, skupa stvar, ali akcionari čine rado i tu žrtvu za što bolji kredit njihove banke. Imali smo, inače, već prriliku da podvučemo da
je kod Opšteg jugoslovenskog bankarskog društva likviditet sve više povećavan ukoliko se kriza više pogoršavala. Kod podeljivanja kredita finansiranja sa dužim rokovima se potpuno izbegavaju. Naiglavniji plasman pretstvaliaiu dužnici Do tekućim računima, koji su pretprošle godine porasli za 6,3 miliona, a prošle godine za daljih 16 miliona dinara, na 190,8
“miliona, dok su ranije stalno opadali, sa 3683 miliona u 1930
na 168,93 miliona dinara krajem 1934 godine. Menični portfeli bio je najveći u 1991 godini sa 59 miliona. Posle toga on se postepeno ali stalno smanjuje i krajem 1936 iznosi 33,45 mi-
liona. dinara. Hartije od vrednosti kretale su se od 1980 do · kraja 1934 godine između 5 i 7 miliona dinara. U 1935 su Do-
većane za 19,26. miliona, delom zbog povećania bančinog plasmana u državnim hartijama od vrednosti, a poglavito zbog preuzimanja jednog dela akcija nove emisije »Slaveks« 4. 4. za šumsku industriju. U 1936 kod bančinogz portfelia hartija od vrednosti imali smo dalje povećanje od 4,67 miliona, od čega je Veći deo nastao usled aranžmana sa jednim dužnikom. Dužnici za garancije, akreditive itd., koji su se od 1931 do 1995 stalno kretali između 45 i 65 miliona, prošle godine su porasli za oko 32 miliona, što treba pripisati pojačanoi aktivnosti bančinoi u toj poslovnoj grani.
Račun gubitka i dobitka za 1936. godinu о роred uvećanih izdataka za poreze, ponovno sniženje plaćenih kamata i režiiskih troškova. Na drugoi strani je smanjena i aktivna kamata usled nekih aranžmana sklopljenih sa starim dužnicima, kao i zbog opšteg sniženia kamaine stope i održavanja visokog stania likvidnih sredstava. Međutim, porasli su prihodi od provizile i ostali bančini prihodi, blagodareći stalnom povećavanju bančinog poslovanja. Naročito jak bio je devizni posao. Čisti poslovni višak iznosi 3,83 miliona prema 3,66 miliona u 1935 godini. Sa prenosom iz prethodne godine višak iznosi 4 miliona 642 hiliade. Od toga ie upotrebljeno za otpise starih nenaplativih potraživania 3,49 miliona, a ostatak od 1,22 miliona prenet je na novi račun.
Pored glavnih zavoda. u Beogradu i Zagrebu, društvo ima i svoje filijale u Ljubljani i Novom Sadu. U upravi su S... Pol Ramlo, potpretsednik; d-r Ivo Benković, .Nikola
Berković, Oto Froind, Rober Ged, Vladimir R. Gođevac, Ed-
mon Goldšmit, d-r Vasiliie !. Jovanović, d-r Milan Marić, d-r
'Emil Miler, Oskar Polak, d-r Ivan Ribar i Alfred Švarc, čla-
novi. U nadzornom odboru nalaze se gospoda Pavle V. Mijatović, d-r Adolf Kanic, Jovan D. Krsmanović, Nikola Najman i Georg Tengler.
МЕСТНА ХРАНИЛНИЦА ЉУБЉАНСКА, ЉУБЉАНА
Завршни рачуни Љубљанске местне хранилнице. за 1936 годину су нарочито интересантни, јер садрже прве резултате прошлогодишње акције за успостављање ликвидности. Готово најглавнији узрок њене неликвидности били су општински зајмови. ЈБубљанска општина дуговала Oi је око 115 милиона динара са роком од 15, 25 па чак и 50 година. Према томе за нормализацију прилика у Местној хранилници љубљанској било је потребно да јој Општина врати знатан део свог дуга и пре уговорених рокова. То је прошле. године учињено. Општина је у ту сврху од Државне ' хипотекарне банке у ' Београду добила 7% зајам од 30 милиона динара с 15-годишњим M | 1 роком. Поред тога она је била расписала и други 6% облигацијски зајам од 20 милиона. динара, који се је могао уплаћивати у готовини по курсу од 97 или у Удон књижицама Местне хранилнице љубљанске „al pari”. IIpHход из оба зајма у целости је употребљен за отплату дуга Местној хранилници, : ||
Благодарећи овим мерама. ситуација се почела LOBI) поправљати. Нагло се вратило и поверење публике у овај највећи новчани завод у Дравској бановини, тако да је потпуно оправдана нада да ће се овде поновити пример Загребачке градске штедионице, која је показала сјајан полет после извршене акције: за нормализовање њеног. 10= словања. И код. Љубљанске местне-хранилнице“ прилив но-
авенија
Нера