Narodno blagostanje — dodatak

Od 10 Чамехомћ stanbenih zadruga jedna se nalazi u likvidaciji, a dve nisu u prošloj godini pokazale nikakvu aktivnost. Okolnosti koje su i ranijih godina otežavale razvoj zadružne stanbene akcije nisu se promenile. Među Savezovim proizvođačkim zadrugama koje su isključivo železničarske u 1936 bila ie najaktivnija Pčelarska zadruga u Ljubljani. Obrtni kapital stanbenih i proizvođačkih zadruga iznosi samo 6,8 miliona, a onaj nabavljačkih i kreditnih prešao je, kao što smo videli, iednu četvrtinu milijarde dinara.

Savez se ne oslanja na finansiiska sredstva svojih zadruga, već naprotiv on njih finansira. Članski udeli zadruga su neznatni. U bilansu Saveza za 1936 godinu oni su iskazani za ciglo 789 hiliada dinara. Međutim, obrtni kapital Saveza iznosio ie krajem prošle godine 147,6 miliona. Od toga otpada na poverioce manje od 5 miliona dinara, a sopstvena sredstva Saveza dostižu 142,6 miliona odnosno ona pretstavljaju 96,6% celokupnog obrtnog kapitala Saveza. Kao što se vidi, finansiiska snaga Saveza je vrlo velika, a struktura njegovog kapitala ie odlična. U tom pogledu bilans Saveza nabavljačkih zadruga državnih službenika pretstavlia u stvari jedan izuzetak, jer je, inače, niski sopstveni kapital upravo tipično svojstvo zadružnih bilansa.

Ima nekoliko izvora iz kojih su ovde obrazovana sopsivena sredstva. Kao što ie već spomenuto, članski udeli zadruga su neznatni. Ni fondovi nisu znatni, jer iznose svega 3 miliona dinara. Sopstveni kapital osiguran je Savezu sa druge strane. Već prilikom osnivania 1921 godine, država je želela da Savezu zadruga njenih službenika obezbedi velika sredstva, da bi mu na taj način omogućila uspešan rad. Već u 1922 godini državna blagajna je odbijala od prinadležnosti činovnika izvesan procenat u korist Saveza, što se praktikovalo svega dva meseca. Zatim dolazi obustava 1% koji se zadržavao od svih državnih liferacija u korist Saveza kroz 5 godina. Treći izvor glavnice dolazi od obustave činovnicima od njihovih prinadležnosti kroz 36 meseci (od 1 iula 1928 do 30 јипа 1931), po 10 odnosno 5 dinara mesečno. Od toga vremena ova obustava se Vrši samo od prinadležnosti onih službenika koji su naknadno ušli u državnu ili banovinsku službu.

Glavne bilansne pozicije Saveza za poslednje četiri gOdine ovako izgledaju: /

Račun izravnanja

Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara Blagajna 112 102 71 247 Tekući računi: novčani zavodi 3.378 3.660 848 1.320 zadruge 68.630 77.020 83.738 89.529 razni dužnici 14.498 12.785 12.247 11.420 Hartije od vrednosti 4.813 3.942 4.463 4.208 Roba 2.038 2.467 5.450 3.075 Nepokretnosti 31.360 31.976 34.483 35.374 Nameštaj i pribor 485 736 1.197 1.670 Inventar mlinova 370 342 374 —.Razna aktiva 260 703 256 255 Prenosni računi —.— 175 148 486 Pasiva _ Glavn. po čI. 70/2 zak. 67 67 67 67 Glavn. po čl. 70/93 так. 78.991 75.112 76.400 78.405 Glavn. po čl. 70/4 zak. 45.993 53.947 56.905 59.506 Ukupna glavnica 120.051 129.126 133.372 137.978 Članski udeli zadruga 597: 689 753 789 Razni fondovi 1.119. 1.503 2.158 3.016

139

2517 зорзђу. згед5!. 121.767 131.318 136.278 141.783 Poverioci 1.860 925 5.276 4.991 Poslovni višak 1.508 1.668 1.723 810 Zbir bilansa 125.497 1393:91| | |43:977 147.584

Zbir bilansa stalno raste, sa 125,5 miliona krajem 1938 na 147,5 miliona u 1986. To je u prvom ređu posledica porasta sopstvenih sredstava. Poverioci iznose svega 499 miliona. Glavni poverilac je Narodna banka po reeskontu od 2,25 miliona; zatim dolazi Poštanska štedionica sa 734 hiljade; ulozi iznose 634 hiliade; ostatak otpada na razne liferante Saveza i njegovih zadruga.

U aktivi vidimo da zadruge duguiu svome Savezu 89,5 miliona dinara. Od toga otpada na nabavljačke 58,44 miliona, a na kreditne 28,9 miliona. Savezove nepokretnosti su bilansirane sa 35,37 miliona dinara. Savez ima dve palate u Веogradu (u ukupnoj vrednosti od 22,5 miliona), po jednu u Sarajevu, Šibeniku i na Cetinju, po jedan dom u Kumanovu, Nikšiću, Gospiću i nedovršeni dom u Martuljku, zemljišta u Kralievu i u Kneževcu kod Beograda, kao i mlinove u Adi i Molu. Nijedna od Savezovih nepokretnosti nije opterećena dugom. »Razni dužnici« su bilansirani sa 11,42 miliona dinara, hartiie od vrednosti sa 4,2 miliona, a roba sa 3 miliona dinara.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1983 1934 1985 1936 u hiljadama dinara

Režiiski troškovi 4.351 2.672 3.103 3.698 Тгто5к. 1 otp. mlinova — 2.088 1.796 9.378 2.299 Trošk. i otp. preduzeća 945 553 2.310 3.330 Trošk. i otp. domova — 924 1.080 1.156 Zadr. osig. i otpisi — — 124 456 Poslovni višak 1.508 1.667 12728 810

Prihodi Kamate 3.461 3.589 3.810 3.849 Nepokretnosti 1.450 1.416 1.493 1.672 Prihodi na robi 2.501 2.330 59 84 Prihodi mlinova = = 2.834 2.389 Prihodi preduzeća — 1.850 2.335 3.267 Zadružno osiguranje — — 8 337 Razni prihodi 1.154 235 178 150 Zbir prihoda ili rashoda8.839 9.420 10.718 11.749

Ukupni prihodi u 1936 iznosili su 11,75 miliona, što znači da su za oko 1 milion dinara veći nego u 1995. Inače, stalni porast prihoda je ovde normalna pojava zbog stalnog proširenja poslovanja. U 1936 su samo prihodi mlinova manii nego u prethodnoi godini. Svi ostali prihodi su u porastu. Razume se da su u vezi s tim morali porasti i gOtOVO svi Tashodi. Najviše su povećani troškovi i otpisi zadružnih preduzeća, ali je kod njih i porast prihoda bio najjači. Poslovni višak u 1936. godini dostigao je 810 hiljada dinara i dotiran je u celosti Savezovim fondovima. -

U upravnom odboru su g.g.: Miloš Štibler, pretsednik; Milan Ikonić, potpretsednik; Marin Katunarić, Aleksandar Šondić, d-r Mladen Josifović, Ivan Deržić, Mirko Vuletić, Jerko Baljkas, inž. Jovan Kraljević, inž. Dragutin Zahradnik, Stjepan Lozić, Jovan Bakić, Đorđe Drenovac, Mustafa Alikalfić, Franjo Hrnkaš, Derviš Dedić i Marko Popović, članovi. U nadzornom odboru nalaze se sledeća g.g.: Dimitrije Petrović, Vasilije Bojić, Milan Žica, d-r David Karlović, d-r Adolf Pečovnik, Rada M. Janković, Drago Grgurić, Mirko Pučuh i Josip Šolaja. Upravnik Saveza je g. inž. Branislav Trajković.