Narodno blagostanje — dodatak

116

.

Спец. резервни фанд 92.508 92.508 92.508 92.508 Пензнони фенд 1.879 1.249 1.113 1.048 Улози на књижице 48.113 45.763 42.596 · 41.955 Улози по тек. Dau. 70.522 70.631 68:629.. 61.962 Повериоци 78.614 60.296 — 60.263 — 43.208 Реесконт 7.644 5.305 3.766 3.525 Преносне позиције 322 134 2.458 425 Остала пасива 4.500 9.539 11.500 16.304 Добитак 595 1.778 2.048 3.660 Пасива — ново посл. Улози_на књиж. 25 884 3.895 9.209 Улози по тек. рач. 3.697 6.421 4.157 10.894 Повериоци 1.610 3.528 8.408 16.168 Остала пасива 765 403 494 484 Збир биланса 391.187 321.780 326.646 328.191

У току прошле године „нова“ средства су повећана са 16,95 на 36,25 милиона, што значи да су више него удвостручена. Упоредо с тим показују знатан пораст и „нови: пласмани. Дужници из новог пословања износе преко 18 милиона, менице преко 8 милиона, а готовина 6,63 милиона. Прошле године јавила се у активи новог пословања и једна нова позиција — ефекти, који су билансирани са 3,65 милиона. Лепи развитак новог пословања пружио је Задружној господарској банци могућност да опет подељује знатне кредите привреди. Сви њени нови пласмани су потпуно ликвидни и сигурни.

Збир „старог“ пословања који је у пречишћеном билансу за 1934 био исказан са 325 милиона пао је до краја 1936 на 309,7 милиона, а у току прошле године смањен је за даљих 17,75 мил. дин. на 291,9 милиона. Ако се узму у обзир капитализирана камата и повећање банчиних фондова, видеће се да су досадашње исплате улагачима и повериоцима биле знатно веће. Само у току прошле године оне су износиле не 17,75 милиона него 30 милиона динара. Улози на књижице и по текућим рачунима смањени су са 1112 милиона крајем 1936 на 108,9 милиона у 1987, а повериоци су у истом раздобљу редуцирани са 60 на 43 милиона динара. У активи видимо да су дужници пали са 147 милиона у 1936 на 127,9 мил. дин. у прошлој години. Менице су такође за око 2,5 милиона мање и износе још 19,3 милиона. Насупрот томе рачун ефеката је и прошле године повећан делом због добитка на курсној разлици (2,42 милиона), а делом због тога што су у тај портфељ унете и 39/о облигације, примљене од Аграрне банке аконто предатих јој земљорадничких меница. Добитак на курсној разлици унет је, као и ранијих година, у фонд курсне разлике, који износи 7,14 мил. према равно 1 мил. дин. крајем 1934.

Ево банчиног рачуна губитка и добитка:

Расходи 1934. 1985. 1936. 1937. у хиљадама динара

Камата-пасивна 9.429 4.582 4.602 6.023 Плате 2.621 2.240 9.282 2.349 Социјално осигурање 359 308 308 315 Управни трошкови 1.093 854 1.064 1.101 Порези и таксе 518 522 503 477 Отпис инвент. и непокр. —— 261 193 193 Курсна разл. ефеката 2.547 — === Отпис ненапл, потр. 49 = 1 309 Резерва за сумњ. потр. 4.136 5.000 1.191 944 Чисти добитак 595 1.778 2.043 3.660

Приходи Пренос добити — 595 937 251 Камата-активна 15.814 11.831 7.948 11.473 Провизије 3.939 ~ 876 1.062 1.402 Од ефеката 1.769 1.823 1.894 1.840 Од непокретности 324 420 415 404 Збир прихода 21.346 14.545 12.186 15.871

Упркос знатно живљем пословању лични издаци и општи режијски трошкови у 1937 нису били готово ништа

већи од оних из 1936 или 1935 године. На страни расхода видимо да је једино пасивна камата за 1,4 милиона већа од оне у 1936. Међутим, приход од провизије био је у 1937 за 940 хиљ, а онај од камате за 8,52 милиона већи него у претходној години. Велико повећање прихода од камате

„је једним делом последица боље запослености расположи-

вих средстава, а делом је у вези с обрачуном потраживања од земљорадника предатих Аграрној банци. Чисти добитак за 1937, заједно са преносом од 9251 хиљ. из претходне године, исказан је са 3,66 милиона. Томе треба додати добитак на курсној разлици од 2,42 милиона, који је унет непосредно у орговарајући фонд, тако да: укупни добитак, после отписа од 309 хиљ. за сумњива потраживања и дотације од 944 хиљ. резерви за сумњива потраживања, достиже висину од округло 6 милиона. То одговара 309/-тном укамаћењу главнице. Као што се види, резултат прошлогодишњег пословања био је у сваком погледу ванредно повољан. МИ индустријска предузећа у којима Банка учествује закључила су прошлу годину са: потпуно задовоља: вајућим резултатима.

Од чистог добитка употребљено је за дотацију фонду курсне разлике 2 мил. 424 хиљ. за дотацију редовном резервном фонду 188 хиљ. за 495 дивиденду на приоритетне акције 752 хиљ. за исплату сопственицима специјалног резервног фонда 2 мил. 492 хиљ. а остатак од 983 хиљ. дин. пренет је на нови рачун.

У управном одбору Задружне господарске банке су T. г.: Д-р Јожа Басај (претседник), д-р Јосип Воршић и д-р Јосип Дермастиа (потпретседници), д-р Јакоб Мохорић, Франц Храстељ, д-р Франц Шаубах, Матко Цурк H Конрад Гологранц. У надзорном одбору се налазе господа: Богомил Ремец (претседник), Јосип Бургар, д-р Станислав Житко, Мартин Стебловник и Макс Цукала. Чланови дирекције гу г.г.: д-р Мван Солокар (генерални дниректор), д-р Јошко Јанеж, Антон Кончан ни Франц Ерце. Комесари су господа д-р Иво Чесник и д-р Алојзиј Гуштин.

ДУБРОВАЧКА ТРГОВАЧКА БАНКА У ДУБРОВНИКУ

Из досадашњих анализа биланса, а нарочито из оне за 1936 г., која је објављена у бр. 48 од 23 октобра пр. г, нашим читаоцима је познат случај Дубровачке трговачке банке. Од 1980 до краја 1933 њен обртни капитал био је пао за 77,7 на 38,0 мил. дин. То значи да је и банчина ликвидност у то време морала бити необично велика, јер ни за знатно већу банку не би била мала ствар исплатити за тако кратко време око 40 мил. дин. туђих средстава. У августу 1983 банка је затражила заштиту, иако је ликвидност њене активе била и после тога још толика, да је могла без тешкоћа да исплати својим улагачима и поверноцима још десетак милиона. Међутим, поред осталих прво= класних пласмана, приликом избијања банкарске кризе у 1931 години она је имала и један сток хартија од вредности од преко 15 мил. дин., од чега је велик део у Блеровим и Селигмановим обвезницама, купљеним на основу дозволе Министарства финансија у току 1929 и 1930 године.

Једино због поменутих државних акција од вредно сти банка је и затражила заштиту, пошто се исте нису могле ни заложити ни продати, јер нису биле нострификоване. Од 1982 банка није могла да наплати ни доспеле купоне. Што је најинтересантније, то је чињеница да је она благовремено затражила потребну нострификацију својих обвезница. Међутим, нако је банка код овог посла поступала најскрупулозније и по свима важећим прописима, ипак је њена молба за нострификацију остала нерешена пуне три године, све до 1985. Као што је познато, те године је одлуком Министарског савета нострификација обвезница обустављена, па је тада накнадно одбијена и Дубровачкој трговачкој банци. Тиме је тешко повређено и банчино на за: кону основано право и учињена је велика неправда и њој