Narodno blagostanje — dodatak

NRALIZ јобаак

„Narodnom

| КАМ

Мабдозбатји“

ВКОЈ 49

BEOGRAD, 3. DECEMBRA 1938,

Sadržaj:

· Југославенско дионичарско друштво Шихт-Левер у Загребу

Славонска аграрна штедионица д. д, Осијек

ЈУГ OGIBEHCEKO ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО ШИХТЛЕВЕР У ЗАГРЕБУ

: Прва већа реклама која се је у нашим крајевима изводила у циљу пропаганде једног производа била је она -Шихтове фабрике из Аусига на Лаби. Благодарећи томе, као и одличном квалитету Шихтових производа, они су код _нас били познати још од пре рата, нарочито на оном делу наше територије који је раније био саставни део АусгроУгарске, После рата аусишка фирма је одлучила да подигне своју фабрику и у нашој држави. Тако је већ 192] године, уз учешће неких домаћих интересената, основано Југославенско д. д. Георг Шихт у Загребу, са главницом од 6 милиона динара. Фабрикација је уређена у просторијама Прве осијечке творнице сапуна, које су у прво време биле узете само под закуп, а у току 1928 су сасвим откупљене. Том приликом је и главница повишена са 6 на 8 милиона. У међувремену биле су извршене и знатне нове инвестиције, јер је фабрика била затно проширена, тако да је већ тада била највећа фабрика сапуна у Југославији.

_У току 1931 дошло је затим и до фузије са Југославенским Санлајт д. д., које је било претставник моћног енглеског концерна и које је такође намеравало да подигне код нас једну велику фабрику сапуна. У вези с тим Шихтова фабрика је повисила своју главницу са 8 на 20 милиона. Иначе, фузија је извршена на тај начин, да је Југославенско д. д. Георг Шихт преузело Југославенско Санлајт д. д. и претворило се у „Југославенско д. д. ШихтЛевер" (Југ. Санлајт д. д. припадало је групи Левер, необично познатој у западноевропској индустрији сапуна, стеаринских свећа и маргарина).

Пословање предузећа било је и у годинама привредне депресије сразмерно доста повољно, благодарећи одличном квалитету производа фузионисаног предузећа. Поред свих врста сапуна, нарочито оног марке „Јелен", ШихтЛевер ставља код нас у промет и познати прашак за прање „Радион“, као и омиљене косметичке артикле „Елида" итд. У току прошле године друштвена главница је повишена са 20 на 30 милиона динара. Нова средства су употребљена за проширење производње и за откуп искључивог права употребе неких трговачких жигова („Јелен", „Аполо" „Женска хвала", „Радион“, „Еминол“, „Елида“ и „Сарг-Оливиа"),

Главне билансне позиције Југославенског д. д. ШихтЛевер за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1934 1935 1936 1937 - у хиљадама динара

_ Фабричко земљиште 138 138 132 132 Зграде фабрике 9.012 7.331 7.346 5.169 Станбене зграде == 1.682 — 800 Машине и уређај 14.734 14.831 14.095 14.019 _ Трг. марке (жигови) 9.000 9.000 9.000 18.780 - Хартије од вредности 2.343 2.250 2.248 1.254 Роба 8.804 10.421 9.431 11.728 Дужници 2198. 11018. 14.886. 14.317 Готовина 1.808 479 1.610 917

GODINA XX. Прелазне позиције 56 — — = Јамчевина 4.408 4.525 2.570 6.214 Пасива ; Главница 20.000 20.000 20.000 30.000 Резервни фондови 6.418 6.559 6.725 8.277 Фонд амортизације 19.306 20.186 20.165 17.919 Резерва за дубиозе — 1.758 1.242 1.290 Повериоци 4.136 3.955 5.872 4,294 _ Акцепти 995 960 = Прелазне позиције — 194 · a 3 JaMueBHHe 4.408 4.595 2.570 6.214 Пренос добити 109 216 351 436 Добит тек. године 2.827 3.328 3.840 4.893 Збир биланса 58.198 > 61.686 60.768 78.827

Збир биланса је порастао за 12,56 мил. са 60,7 мил. у 1936 на 73,3 мил. крајем 1937. У пасиви видимо да је то у првом реду последица већ поменутог повишења главнице са 20 на 30 милиона динара. Резервни фондови износе 8,27 милиона и такође су за 1,5 мил. дин. већи него крајем 1936. Порасле су и јамчевине са 2,57 мил. у 1936 на 6,21 мил. дин. у прошлој години. Насупрот томе фонд амортизације је смањен за 2,24 мил., на 17,9 мил. дин. Ранијих година амортизација је вршена дотирањем амортизационог фонда који је исказан у пасиви. За претпрошлу и прошлу годину то није учињено, него је отпис извршен непосредно смањивањем билансне вредности инвестиција у активи. Прошле године су сторниране и извесне дотације амортизационом фонду из ранијих година. Тиме се може објаснити и прошлогодишње смањење ове позиције.

Иначе, структура пасиве је необично интересантна.

· Као што је споменуто, збир пасиве износи 79,3 мил. дин.

Од тога отпада 6,2 мил. или 8,5%/• на јамчевине, 4,3 мил. или 5,890 на повериоце и пуних 85,7%/• односно 62,8 мил. дин. на сопствена средства. Предузеће се уопште не служи банкарским кредитима, већ ради искључиво сопственим средствима. Преко рачуна поверилаца књижена су само пролазна потраживањ лифераната, од којих се набављају потребне сировине. То значи да је финансијска структура Југославенског д. д. Шихт-Левер одлична, Дужници су преко три пута већи од поверилаца, а цела остала аклива покривена је у целости сопственим средствима.

Промене у активи показују да су сва нова средства која су добивена повишењем главнице са 20 на 30 мил. употребљена за откуп већ поменутих трговачких жигова. Са д мил, у 1986 ова позиција је порасла на 18,78 мил, дин. крајем прошле године. Залихе робе и сировина су такође повећане, са 9,48 мил. у претпрошлој на 11,72 мил, дин. У прошлој години. Фабричке и станбене зграде исказане су са 5,97 мил. према 7,34 мил. дин. То је у вези са смањењем фонда амортизације у пасиви.

Око 53%• целокупне активе отпада на трговачке мар: ке, машине, уређај и зграде (38,9 мил.), око 20%• однссно 143 мил, на дужнике и око 16%/ или 11,7 мил. на сировине и робу. Продајна организација предузећа је одлична, Тиме се може и објаснити чињеница, да је имовина која је намењена трајној употреби у предузећу (инвестиције и жигови) нешто већа од остале имовине,