Narodno blagostanje — dodatak

184

Благодарећи побољшању општих привредних прилика прошле године је и потрошња сапуна показивала извесан пораст. И чиста добит је повећана. У 1937 она је износила 4,89 мил. To je 16% од главнице односно око 8, од укупних сопствених средстава. Као што се види, про: шлогодишњи успех пословања задовољава.

СЛАВОНСКА АГРАРНА ШТЕДИОНИЦА Д. Д., ОСИЈЕК

Осијек лежи у крају у коме преовлађује земљорадња. У самом Осијеку има и већи број индустријских предузећа, делом основаних још пре рата. Међутим, иако готово ниједна наша варош није до сада толико изашла у сусрет новим индустријским предузећима, колико је то учинио управо Осијек, ипак се овде процес индустријализације не врши оним темпом, који се је могао претпоставити с 06зиром на повластице које су новим индустријским преду“ зећима дозвољаване. Због тога ће проћи још времена док ово форсирање индустријализације покаже свој утицај на привредну структуру Осијека.

Водећи рачуна о приликама у крају у коме делују, јасно је да су новчани заводи Осијека били упућени у првом реду на рад са земљорадничком клијентелом. Такав је био случај и са Славонском аграрном штедионицом, која је пре 27 година и основана са циљем да буде земљорадницима на помоћи. С обзиром на то, као и на законодавне мере о заштити земљорадника, не треба ни наглашавати са каквим тешкоћама је она имала да се бори у току последњих 6—7 година. Међутим, она је кроз цело то време успевала да одоли свим потешкоћама на које је у свом раду наилазила. Уредбом о заштити новчаних завода није се никако користила, па је и после Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова, која је и њу доста тешко погодила, још увек толико јака, да се може са сигурношћу тврдити да јој је будућност потпуно обезбеђена. Главни извор њене снаге лежи у необично повољном односу између сопствених и туђих средстава. Томе треба додати, да се је банчина управа у свом раду увек руководила највећом опрезношћу, као и принципом најригорозније штедње.

Рачун изравнања

Актива 1934 1935 1935 1937 у хиљадама динара

Благајна _ 812 749 606 1.067 Менице 11.883 11.665 2.082 2.767 Банке 1.493 917 —.— —.Дужници 3.519 3.631 10.014 9.399 Разл. на потр. од земљ. —=— —.— 1.201 12105 Некретнине 446 48 76 90 Хартије од вредности 13 553 551 1.456 Вредност пенз. фонда 603 603 603 603 Преносни рачуни —— —.— 492 ==

Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 4.091 4.093 4.095 4.097 Пензиони фокд 608 590 580 572 Улози 8.696 8.157 5.526 5.757 Веровници 330 276 376 754. Преносни рачуни 5 5 i 26 Чисти добитак 44 45 47 992 Збир биланса 18.770 18.166 15.625 16.498

Рачун губитка и добитка

Расходи . Трошкови 513 456 416 413 Порези 76 110 46 78 Камате 250 205 163 178 Отписи (земљ. дуг.) 94 —.— 810 86 Чисти добитак 44 45 47 292

Приходи Пренос добитка 34 39 33 35 Камате - 800 622 1.368 955

Разни приходи i 143 155 | 82 57 Збир прихода или расхода 977 8516 1483 1.047

__Обртни капитал банчин износио је крајем 1937 године 16,5 милиона динара. Од тога је отпадало само 6,5 милиона на потраживања улагача и повериоца. Главница из-

носи 5 милиона, а резервни фонд 41 милион. Криза пове-

рења из септембра 1931 уопште није имала утицаја на по-

· словање Славонске аграрне штедионице. То је стари завод

који се развијао постепено и чија је предострожност код улажења у послове била опште позната. Благодарећи томе овде су улози у току 1931 били чак и порасли за 1,2 мил., на 13,4 мил. дин. У априлу 1932, услед заштите земљорадника, ситуација се одједном сасвим променила, тако да су све до пред крај 1936 и улози стално опадали. Кра-

јем 1936 износили су још само 5,5 мил. У току прошле го-_ дине примећен је најзад поновни прилив улога. Огромно.

поверење публике у Славонску аграрну штедионицу се враћа. | ) E У току 1936. извршена је предаја земљорадничког портфеља Аграрној банци. У вези с тим менични портфељ Штедионице смањен је са.11,66 мил. у 1935 на 2,08 мил. крајем 1936 године.. Насупрот томе дужници су били порасли са 3,6 на 10 мил., јер је Привилегована аграрна банка на том рачуну задужила за предати јој земљораднички портфељ. 259, смањење у смислу Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова износило је 2 мил. 11 хиљ. дин. и јавља се као засебна позиција у активи. У току 1936 од тог износа је било већ отписано 810 хиљ., а у 1937 даљих 86 хиљ. дин. Неотписани део износи још 1,1 мил. а потраживање од Аграрне банке око 5 мил. Из тога не може за Славонску аграрну штедионицу произићи никаква опасност јер њена сопствена средства, без чистог добитка износе 9,1 мил.

Менични портфељ је прошле године повећан за 700 хиљ., на 2,76 мил. Штедионица је својим пословним пријатељима у 1937 давала нове кредите, како по меницама, тако и по текућим рачунима. С обзиром на то требало би очекивати пораст и код дужника. Међутим, они су у 1937 смањени за 600 хиљ. на 94 мил. То је изазвано · делом бржом наплатом старих потраживања (на то указује и HOраст готовине), а делом је у вези са смањењем потраживања од Аграрне банке, услед преузимања облигација за ликвидацију земљорадничких дугова. С обзиром на то порастао је у току прошле године и портфељ хартија од вредности за око 900 хиљ., на 1,45 мил. дин.

После читавог низа година у којима акционари. нису примили никакву дивиденду, 19837 је закључена са чистим добитком од 292 хиљ. дин. На први поглед изгледа да су бруто приходи били мањи него у претходној години. МеbyTHM, треба имати у виду да су у 1936 међу редовне приходе уврштени и у ранијим годинама ненаплаћене камате по земљорадничким дуговима, које су Уредбом о ликвидацији тих дугова Штедионици ипак признате. Она је тај приход који рачунски и не припада 1936 години одмах употребила за смањење губитка услед 25%,' отписа земљорадничких дугова. Прошлогодишњи приходи су били за 285 хиљ. већи од оних из 19835, па су стварно већи и од текубих прихода из 1936. Насупрот томе расходи су остали го-

тово непромењени. То је и омогућило да се чиста добит.

У односу на претходну и неколико ранијих година повећа. Она је овако подељена: резервном фонду 29 хиљ., пензионом фонду 15 хиљ. за тантијему 35 хиљ., за 496 дивиденду 200 хиљ. а остатак од 16 хиљ. дин. пренет је на нови рачун. +

У управи су г.г. д-р Алфонс Мужа (претседник), д-р Бранислав Грчић и д-р Херман Вајсман (потпретседници), Душан Хинић, Димитрије Петровић, Тома Максимовић, Милан Стефановић и Стјепан Вуичић. Претседник надзорног одбора је г. Јосип Титјунг, а чланови су г. г. Александар Дурман, Стево Поповић и Миливој Поштић. Директор је г. Марко Миљевић.