Narodno blagostanje — dodatak

Hartile od vrednosti iskazane su sa 2,2 mil. U odnosu na prethodnu godinu povećane su za 270 hili. din., najvećim delom zbog dobitka na kursnoj razlici. Inače, ovai dobitak ne javlja se među prihodima, jer je neposredno knjižen u korist fonda kursne razlike (koji je iskazan sa 514 hilj. prema 3924 hili. Кгајет 1937).

Kod bančinih nepokretnosti nile bilo nikakvih promena. One su bilansirane sa 3,59 mil., od čega otpada 3,37 mil, na bančinu palatu u Beogradu i 150 hilj. din. na bančino imanje

u Šapcu. Prihod od nepokretnosti u 19938 bio je 369 hili., šio.

odgovara rentabilitetu od preko 10%. Time Banka može biti poipuno zadovolina.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara

Troškovi 56i 599 596 569 Kamata 474 489 434 536 Otpisi 392 166. 43 44 Dobit 485 560 697 740

Prihodi Kamata i prov. 1.145 1.093 1 1.286 Razni prihodi 51 149 136 34 Od efekata 100 154 98 92 Od kirija 357 358 358 369 Od kursne razl. hart. i44 — — _ Napl. otpis. potraž. 113 68 67 107 Zbir prih. ili rash. 1.913 1.815 1.770 1.889

Prihodi u 1938 iznosili su 1,809 mil. i bili su za 120 hilj. din. veći nego u prethodnoj godini. Povećanje kod prihoda od kamate i provizija bilo je, u stvari, 175 hili., a Banka je naplatila i 107 hili. otpisanih potraživanja prema 67 hilj. u 1937. Međutim, razni prihodi su opali. U 1938 iznosili su 34 hilj. din. prema 186 hili. u 1937. Izdaci za pasivnu kamatu iznosili su 5036 hili., za 102 hilj. din. više nego u 1987. Тако је роslovni volumen u odnosu na prethodnu godinu nešto povećan, ipak su troškovi smanjeni. Sve izdatke ı režijske troškove uprava bančina vrši sa krajniom štednjom. Blagodareći tome, kao i činjenici da je poslovanje u 1988 bilo življe nego u 1937 i nekoliko prethodnih godina, ı čista dobit pokazuje tendencilu porasta. Za 1938 ona ie iskazana sa 740 hili. Od toga je upotrebljeno 500 hilj. dinara za isplatu 10% dividende, i26 hilj. za tantijemu članovima oba odbora i činovnicima, 74 hilj. za dotaciju stalnom rezervnom fondu i 40 hilji. za dotaciju osobenom rezervnom fondu. Banka je, pored toga, imala i dobit od 190 hiljada na kursnoj razlici efekata. Tai iznos je ioš pre zaključka unet neposredno u fond kursne razlike. Kao što se vidi, prošlogodišnja ukupna čista dobit iznosila je 930 hilj. din. To je 18,6%. od glavnice odnosno 19,5%. od ukupnih sopstvenih sredstava.

U upravi su gospoda: Andreja Tošić (pretsednik), Svetislav N. Mitić (potpretsednik), Dimitrije Birtašević, Velimir Milović, Kosta V. Mijatović, Grozdan P. Kostić i Nikola Đ. Dragojlović. U nadzornom odboru su g. g.: Filip Marković (pretsednik), Miloš P. Miloradović (potpretsednik), Miloje S. Marianović, Konstantin Stefanović i Jeremija Dželebdžić. Direktor banke je g. Krsman D. Vitorović.

INDUSTRISKA KREDITNA BANKA A. D„ BEOGRAD

Upravni odbor Industriske kreditne banke primećuje u svom poslednjem izveštaju da se naša javnost (kako zvanična, tako nezvanična) gotovoine bavi proučavanjem odnosa između malih, srednjih i velikih novčanih zavoda i državnih noyčanih ustanova. Mi smo o tom problemu pisali već više puta, pa smo ga dodirnuli i u analizi bilansa Industriske kreditne banke za 1937 godinu. (Br. 8 od 19 februara 19938). Tom prilikom smo konstatovali da je uredbama o maksimiranju ka-

matnih stopa i o likvidaciji zemljoradničkih dugova zadat vrlo težak udarac gotovo celokupnom privatnom bankarstvu kod nas, a naročito manjim novčanim zavodima. Родаћ зто | da je time otežano i kreditiranie seliaka, manjih i srednjih trgovaca, zanatlija, činovnika i sličnih interesenata, koji se u pogledu potrebnih kredita ne mogu osloniti ni na javnopravne ni na velike privatne novčane ustanove. Neosporno je da veliki zavodi imaju razne prednosti nad malima, ali se ne sme potcenjivati ni privredni značaj manjih i srednjih novčanih zavoda, jer je i njihovo postojanje neophodan uslov Za DTravilno funkcionisanje novčanog tržišta, pogotovo s obzirom na veliku diferenciranost proizvodne i kupovne snage onoz sveta koji kod nas dolazi u obzir kao ulagač ili kao dužnik.

Industrijska kreditna banka je manji prestonički zavod. Ona postoji već punih 37 godina. Glavnica ioi iznosi 3 miliona dinara. I po obimu poslova koje obavlia ona spada u red manjih beogradskih banaka. Međutim, s obzirom na prirodu i vrstu njenih angažmana i na njene neobično zdrave poslovne principe može se reći da bi bilo za našu privredu upravo sJajno kada bismo imali veliki broji ovakvih »malih« zavođa. Naime, ona je vrlo solidno fundirana i siaino upravljana, a njeni poslovi su vođeni s velikom obazrivošću, tako da je ona pretrpela relativno malo štete i od opšte privredne depresije. Zaštitom se nije morala koristiti i bila je u stanju da svojim akcionarima isplaćuje dividendu i u najtežim godinama bankarske krize. U 1981 dividenda ie iznosila #5, od 1932 do 1935 po 6%o godišnje, u 1936 i 1937 po 5%o, a za 1988 banka plaća 7%0. Bančine kancelarije nalaze se u sopstvenoi zgradi, Bulevar Oslobođenja br. 4.

Bilansi Industriske Rreditne banke za 1938 i tri pret-

'hodne godine ovako izgledaju:

Račun izravnania

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara

Blagajna 327 240 194 262 Мепсе 6.849 5.344 4.668 4.481 Zaimovi na zaloge 514 186 165 147 Tekući računi 2.552 2.709 5.111 8.930 Hartije od vrednosti 345 348 389 316 Eksploatacija 800 800 800 800 Nepokretnosti 1.060 1.030 604 566 Nameštaj (5 4 4 3

Pasiva Glavnica 3.000. 3.000 3.000 3.000 Fondovi 1.614 1.645 1.748 1.795 Ulozi 1 Тек, гас. 6.954 5.141 6.364 9.813 Poverioci 518 585 536 438 Razna pasiva — 111 110 172 Čista dobit 214 179 177 287 Zbir bilansa 32.621 31.515 34.546 41.806 Obrtni kapital 19.452 10.662 11.935 15.505

Dividenda 69%/0 59 5% 79

Ako bacimo samo letimičan pogled na naivažnije DOzicije videćemo da je 1938 bila povoljnija od nekoliko prethodnih godina. Obrtni kapital koji je bio pao sa 15,7 mil. din. u 1930 na 10,66 mil. u 1936 opet je dostigao raniju rekordnu visinu i krajem 1938 iznosi 15,5 mil. Povećaniem iz 1997 i 1938 potpuno su kompenzirana „sva smanjenja do kojih je bilo došlo u toku prethodnih šest godina. Obrtni kapital krajem 1938 bio je za 3,57 miliona dinara odnosno za 30% veći nego krajem 1937 godine. To je u vezi sa znatnim prilivom uloga. U odnosu na 1937 oni su u prošloi godini povećani za preko 54% odnosno za 3,45 mil. (sa 6,36 mil. u 1937 па 9,8 mil. krajem 1938). Ovaj nagli porast uloga je za poverenie koje uživa Industriska kreditna banka tim karakterističniji, što Su i u prošloj godini bili na snazi propisi kojima je izjednačena