Narodno blagostanje — dodatak

вивенБиланснецифрекоје одонссимог у овледећој "таблици : тиквилитет "завода заиста: оптималан:

1 ME 0936 0 201036; MO THTO97) 2 .0381 O ONUVRO) хиљадама динара чванво | 62568 - 7.804 · 9:925 >-7'9.666 об хтадрнавјен 480. видојјре 99 i 2BBQU)G5O2- 939! 207" 1,604 1.364 Hi 100 HP | 78 84 87 PM" 719906 7.314 6.233 4.581 5 12152 16.458 22.069 19.887 Прелазне ставке! 60 149 — 33 Непокретности 2.185 2.185 2.185 2.185 Инвентар 65 59 58 54 Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 1.700 1.700 2.100 2.600 Фондови по 5 83 Зонп 985 1.752 1.667 2.219 Улози на књ. и тек. 21.257 24.336 31.273 25.583 Реесконт 92 387 370 Повериоци — 541 125 93 Разна пасива 533 868 745 1.513 Чисти добитак 318 438 989 871 Збир биланса 29.885 35.023 42.270 37.879

Крајем 1988 збир биланса износио је 37,9 мил. и био је за око 44 мил. дин. мањи него крајем претходне године, али је још увек скоро три пута већи од онога из 1931 године. Најважнију позицију у пасиви претстављају улози, о којима је већ било речи. Других туђих средстава банка готово ни нема. Банчини фондови повећани су прошле године за преко милион динара. Главница је исказана непромењено са 5 мил. а фондови су достигли висину од 4,82 мил. док су крајем 19835 износили 2,68 мил. динара.

Готовина у благајни и дневно расположива средства код новчаних завода износе 9,67 мил. Тиме би се могло одмах исплатити око 38%/• укупних обавеза. Државне хартије од вредности исказане су са 1,36 мил. према 1,6 мил. у претходној и 939 хиљ. дин. крајем 1936 године. Менице, дужници по текућим рачунима и ломбард износе 24,5 мил. према 28,8 мил. крајем претходне године. Око две трећине укупних средстава пласирано је у ове три врсте зајмова.

Рачун губитка и добитка овако изгледа:

Расходи 1936 1937 1938 Камата 1.014 1.168 1.391 Порези и таксе 151 279 369 Плате 651 686 724 Кирија и трошкови 378 394 411 Отпис потраживања 408 — 15 Отпис намештаја 6 6 6 Фонд сумњ. потраж. 719 170 675 Фонд курс. разл. 48 149 391 Чисти добитак 438 989 871

Приходи Пренос добитка 118 88 189 Камата 2.421 2.298 3.084 Провизија 602 609 343 Девизе, валуте, ефек-

ти и кл. лутрија 479 649 1.082 Непокретности 194 202 205 Збир прихода 3.814 3.841 4.853

Приходи од камате били су за око 800 хиљ. дин. већи него у претходној години. Иначе, вишак активне камате над пасивном износио је 1,7 мил. према 1,12 мил. у претходној и 1,4 мил. дин. у 1986 години. Прошле године били су за око 380 хиљ. дин. већи и приходи од пословања са девизама, валутама, ефектима и срећкама класне лутрије. Насупрот томе приходи од провизије су у поређењу са 1937 опали за 266 хиљ. дин, Укупни вишак прихода У 1988 у поређењу са претходном годином износи преко

900 хиљ, дин. Расходи су само. незнатно повећани. Међутим, дотације фондовима износе 1,07 мил. према 319 хиљ. у претходној години. Са преносом из 1937 чисти добитак износи 871 хиљ. дин. На име 8%/% дивиденде (према 6% у 1937 г., 59 у 1936 и 496 у 1935 години) исплаћено је 400 хиљ. дин, док је остатак од 471 хиљ. дин, пренет на нови рачун.

У управи завода налазе се г, г:: д-р Драган Дујмовић, Славко Бетлхајм, Јулије Фишер и Фрањо Хубер, а чланови надзорног одбора су г.г.: Мирослав Шпанић, д-р Херман Хубер и Звонимир Спалатин. У марту 1938 банку је задесио тежак губитак смрћу њеног претседника г. Игњата Кројцера, који је од њеног оснивања све до своје смрти беспрекидно улагао своје богато искуство и своју солидну спрему у корист банчиног напретка и бољитка,

JADRANSKO-PODUNAVSKA BANKA, BEOGRAD

Razvitak Jadransko-podunavske banke može se podeliti u tri perioda. Pri ftraie od fuziie Jadranske banke sa Podunavskim trgovačkim društvom — uz pomoć Srpske banke u Zagrebu — u 19923 g., drugi od 1931 е. Када je izvedena unutrašnja sanacija do uvođenja zaštite 1933 год., а treći, pod zaštitom — ioš i sada traje. Jadransko-podunavska banka od početka svog rada bila je opterećena riskantnim розјоvima Jadranske banke. Za vreme inflacionističkog perioda nisu se mnogo birali poslovi. U prvo vreme posle fuzije Jadransko-podunavska banka morala je da nastavi i dobar i hrđav deo poslova Jadranske banke. Glavnica koja je Dprilikom fuzije bila povećana na 60 mil. uskoro je opet povišena na 80 mil., pa 100 mil. i 190 mil. din. To je i bila kulminacija Jadransko-podunavske banke. Brzo se pokazalo da je jedan deo učešća Jadranske banke bio nezdrav. U toku saniranja glavnica se smanjila na 55 mil. din., a fondovi su otpisani u celosti, Sanacija nije bila izvedena dovoljno radikalno, a od toga je društvo bolovalo traino. Ipak do izbijania svetske privredne krize hrđavi poslovi provukli su se pored dobiti. Vrlo duboka kriza, koja se pojavila kod nas u vezi sa svetskom u 1931 g. otvorila je stare rane i Jadransko-podunavske banke. Ona je u aprilu 1933 god. zatražila zaštitu. Brzo zatim, i ne čekajući odluku Ministarstva trgovine i industrije, prečišćen je bilans. Sve što je bilo sumnjivo otpisano je na teret glavnice, koja se snizila na 11 mil. din, Ukupni gubitak prema tome ceni se na 44 mil. din. Akcionari su podneli ceo gubitak. Oni su žrtvovali mnogo da bi sačuvali firmu. Ali im sada može služiti za zadovolistvo da to nije bilo uzaludno. Već posle kratkog vremena, u 1935 g. pristupilo se povećanju glavnice za 13 mil. din. To se ima smatrati kao dalje učvršćivanje bančinog položaja, Glavni poverioci su pristali da se njihovo potraživanje pretvori u prioritetne akcije. Ta odluka bila je podiednako korisna i za banku i za nove prioritetne akcionare. Banka je u stanju da na prioritetne akcije ·plaća 4%/0 dividende i da stvara fond za dividendu prioritetnih akcija. Već i to pokazuje da je Jadransko-podunavska banka temelino sanirana. To se još bolje može videti iz razvitka ncvog poslovanja iz donje tablice.

Novi poslovi

Aktiva 1935 1936 1937 1938 џи ћу]. din. Gotovina 2.773 1.862 2.872 3.276 Menice 1.185 6 874 10.252 8.955 Dužnici 11.333 10.739 10.586 18.558 Efekti 334 160 838 110 Pasiva Ulozi na knjižice 1.220 1.657 2.572 3.961 Ulozi po tek. rač. 4.538 6.919 11.692 15.215 Banke 1.517 2.417 4.393 4.458 Poverioci 2.099 6.895 9.517 1.265 Zbir 9.297 17.881 27.744 30.899