Narodno blagostanje — dodatak

Приходи Камата 19.726 24.260 96.585 29.803 Провизије и разно 5.635 4.837 5.274 5.190 Од непокретности 1.827 1.124 1.020 1.124 Збир прихода 26.688 30.221 32.879 36.117

Провизије и разни приходи, као и они од непокретности држали су се у границама ранијих година и износили су: први 5,2 мил., а други 1,1 мил. дин. Камате на улоге и зајмове порасле су нешто, на 22 мил. дин. према 21 мил, 18,5 мил. и 15,1 мил. дин. Остали трошкови показују спору тенденцију пораста. Управни трошкови су се повећали са 1 мил. на 1,3 мил, а плате су порасле са 2,3 мил. на 2,5 мил. дин. То је природна последица знатно већих послова у прошлој години. Отписи од непокретности и од инвентара нешто су мањи него прошле године и износе 1,25 мил, према 1,3 мил. дин, а и порези су се смањили за ! мил. на 2,2 мил. дин. Захваљујући повећању прихода порастао је чисти добитак са 4,2 мил. на 6,8 мил. дин.

У управном одбору су гг.: д-р Теодор Пеичић, претседник: Валентин Човић, Стјепан Дебељак, Рудолф Ербер, главни директор; Љубомир Хаџић, Густав Хут, Ладислав Јагић, Теодор Кауфман, д-р Славиша Кербер, Јосип Кочелић, Стево Опачић, Јаков Павлина, Иван Першић, д-р Иво Спевец, Армин Шрајнер, д-р Стјепан Сркуљ и д-р Лујо Талер. Чланови надзорног одбора су гг.: Младен Узоринац, претседник; инж. Иван Цетин, Иво Црнковић, Теодор Кантоци и Јосип Жуљ.

ЈУГОСЛАВЕНСКА УДРУЖЕНА БАНКА Д. Д, ЗАГРЕБ — БЕОГРАД

Прошлогодишње пословање Југославенске удружене банке развијало се је повољно. Упркос спољно-политичким догађајима који су изазивали узнемиреност и повремене застоје и у нашој привреди, банчина активност била је и преко целе прошле године врло жива, па је с успехом настављена и ликвидација банчиних старих послова, а задовољавајући пораст показује и ново пословање.

Збир активе старог пословања Југославенске удружене банке износио је (у милионима динара):

Године Године 1929 1.603.80 1934 389.78 1930 1.307.83 1935 343.19 1931 883.62 1936 267.80 1982 732.40 1937 225.69 1933 790.40 1938 196.39

Од наших великих банака које су у своје време затражиле заштиту, Југославенска удружена банка почела се је готово прва нагло опорављати. Већ крајем 1934 она је извршила санацију. Главница је смањена за 90, од 185 на 18,5 милиона. Тиме је добивено 166,5 мил, дин. који су заједно са банчиним фондовима од 57 милиона употребљени за отписе свих губитака и сумњивих потраживања. Од потраживања поверилаца, која нису била изузета од претварања, 17,24% или 41,5 мил. је употребљено за стварање приоритетне главнице, а 22,76% или 54,79 мил. је било унето у специјални резервни фонд, од којег је у току последње четири године његовим имаоцима враћено већ око 53,5%.

| Збир пасиве старог пословања износио је крајем 1988 још свега 197,9 мил. Банчине обавезе према трећим лицима из „старог пословања" су још мање, Наиме, од горњег из-

носа треба одбити главницу од 60 мил. и потпорни фонд од.

65

1 мил. Ако се узме у обзир да је крајем прошле године и готовина износила 26,45 милиона, види се да се ликвидација старог пословања брзо приводи свом крају. Од крупних старих обавеза из „старог посла“ банка је у току прошле године ликвидирала 32 мил. тако да су крајем децембра 1988 те обавезе износиле још само 106 мил. динара, а са расположивом готовином могле би се смањити за даљих 26,45 мил. на округло 80 мил. дин. Крајем децембра 1934, када је извршена санација, ове обавезе износиле су 282 милиона, што значи да је у току последње 4 године мобилизован износ од око 200 милиона. На дан 11 априла 1938 „старим повериоцима“, поред доспелих камата исплаћена је 149тна квота, а од 30 марта ове године плаћа им се и нова квота од 18% од износа старих обавеза. Пре тога старим повериоцима и улагачима исплаћиване су одговарајуће квоте, које су се кретле између 10% и 14%, на дан 20 августа 1935, у марту 1936, у октобру 1936, у октобру 1937 и у априлу 1988.

Специјални резервни фонд, који је у смислу Уредбе приликом санације образован, крајем 1934, износио је, као што је већ споменуто, 54,79 милиона. У билансу за прошлу годину овај фонд је исказан с 29,63 мил. а после исплата које ће се извршити на основу закључка последње главне скупштине, он ће се смањити на 25,48 мил. То значи да је у току последње четири године банци пошло за руком да смањи потраживање ималаца Специјалног резервног фонда за 99,3 мил. дин. односно за 53,5%. Банчина потраживања која су приликом санације била издвојена да послуже као покриће Специјалног резервног фонда исказана су у последњем банчином билансу са 69,7, а њихова вредност је процењена са 27,88 мил. дин. Мако ликвидација „старог посла“ по самој природи ствари постаје све тежа, ипак видимо да се она у Југославенској удруженој банци врши релативно врло брзо.

Упоредо са редукцијом „старих рачуна", банка изграБује доста брзим темпом и своје ново пословање. Збир активе „по новом пословању“ износио је у милионима динара:

до санације: после санације:

крајем 1932 21,97 крајем 1935 159,62 | 1935 44,76 5 1936 226,62

о 1934 82,68 i 1937 287,28

за 1938 319,66

Крајем 1934, у време када је Банка извршила санацију, волумен нових послова износио је око 83 милиона. До краја 1988 он је повећан на око 320 милиона, што значи да је банка у току последње четири године успела да прикупи око 237 милиона динара нових средстава. То потпуно задовољава. Структуру банчиних укупних средстава и њезине активе показује нам следећа таблица, у којој смо упоредили главне билансне позиције за последње четири године:

Рачун изравнања

Актива, Старо пословање 1985. 1936. 19837. 1988. у хиљадама динара Благајна 96.045 6.318 22.519 26.452 Хартије од вредности: гарантних фондова 1.984 1.964 1.964 1.045 државне 9.340 8.989 7.890 8.074 банке и транспорт 8.725 7.244 7.385 2.899 индустрија 18.301 3.656 9.949 2.861 Дужници: по меницама 31.789 26.113 17.645 11.939