Narodno blagostanje — dodatak

174

мил. у 1988 год. Од резерве непромењен је стални резервни фонд који износи 1090 главнице, тј. 2 мил. дин. и фонд за валутни ризик у износу од 6 мил. дин. Остале резерве су порасле за округло 3 мил. на 8,7 мил. дин. У 1988 год. образована је специјална резерва у износу од 9 мил. дин. Ту резерву као и потпорни фонд радника у износу од 300.000 дин. нећемо убројати у сопствена сретства, пошто оне имају специјалну намену. Из изложеног следи да се морао поправити однос између сопствених и туђих сретстава. Ако упоредимо његово кретање видимо: туђи капитал био је у 1985 год. за 4390 већи од сопственог, у 1936 за 46%, док је у 1987 год. био већ мањи од сопственог капитала за 15, а у 1988 год. чак за 96%. Такође се врло повољно развијао однос између сопственог капитала и инвестиција, Инвестиције се састоје од земљишта у вреднос ти од 946.000 дин, зграда у вредности од 94 мил. према округло 29 мил. у претходне три године, машина 34 према 30 мил. просечно претходних трију година и уређаја %5 мил. дин. према 4,4 мил. 4 мил. и 3.8 мил. дин. Укупне инвестиције су се повећале због пораста вредности машина са 30 мил. на 34 мил. дин. Прогресивно растући отпис инвестиција са 30 мил. у 1985 год. преко 34,7 мил. и 39 мил. на 44 мил. проузроковао је њихов јак пад са 32 мил. преко 99 мил. и 95,8 мил. на 24,7 мил. дин. У 1983 и 1937 год. сопствена сретства знатно су премашила вредност инвестиција, док су у 1986 била једнака а у 1935 год. мања од вредности инвестиција. Тај повољан преокрет десио се у сразмерно врло кратком року. То показује да је осим довитљивости и спреме комерциалног и техничког вођства било и других повољних услова за посао. Престанак увоза из Италије за време санкција проузроковао је специјалну коњунктуру за наше предионице, коју је Маутнер до краја искористио. Залиха робе порасла је у мањој мери на округло 29 мил. дин. према 26 мил, дин. у просеку претходних трију година. Пораст залиха је незнатан. Он је може бити уследио због повременог мањег застоја у продаји. Ако су велики лагери задржани, што је врло вероватно, то може сада, када је снабдевање памуком и памучном робом отежано, да буде врло повољно. Дужници су се повећали незнатно са 12,4 мил. на 14,3 мил, дин. Они се за последње четири године крећу око тог износа, што показује да се кредит даје само опробаним старим муштеријама, Хартије од вредности су непромењене. Благајна је износила 1,7 мил. према 1,9 мил, 2 мил. и 2,5 мил. дин. Неутрална позиција остава износила је 29 мил. дин,

Као што позиције биланса показују велику стабилност пословне политике, тако и из рачуна губитка и добитка може да се види да је пословање потпуно консолидовано. Рачун губитка и добитка

Расходи: 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Трошкови 5.260 5.438 5.584 6.094 Порези 4.874 5.716 7.385 8.582 Камата 4.856 4.516 4.138 9.787 Курсна разлика 9.561 — — === Дубиоза 175 580 6 144 Амортизација 3.501 4.476 4.586 4.983 Добитак 9.542 4.064. 4.186 4.225

Приходи: Пренос добитка 344 487 626 704 Производња 93.189 24.094 25.187 96.519 Остали приходи . 236 279 72 = Збир 28.769 94.790 95.885 97.220

Приход од производње показује сталан пораст, са 25 мил. у 1935 год. преко 24 мил. и 25 мил. на 96 мил. дин..

Пошто цене нису скочиле — напротив — морао је да се повећа промет по количини. Највећи део расхода чине порези, који показују врло јак пораст за последње четири године, са 4,9 мил. преко 5,7 мил. и на 8,6 мил. дин., на скоро двоструки износ. То повећање пореза није ни у каквој сразмери са порастом прихода од производње. Тако нагло повећање пореза не може више да иде на терет прихода. Оно угрожава супстанцију. То је најопасније што може да буде, и личи на поступак кад хрђав домаћин не води рачуна о изворима својих прихода. Општи трошкови су се нешто повећали и износе 6,1 мил. према 5,6 мил, 5,4 мил. и 5,3 мил. дин Услед смањења повериоца постала су мања и каматна плаћања, која су пала са, 41 мил. на 29 мил. дин. Отписи на име дубиозе били су са 144.000 дин. већи него претходне године када су износили свега 6.000, али знатно мањи него у 1926 год. са 580.009 дин. Саме бројке, њихова маленкост показује брижљивост при избору дужника. Амортизације стално расту, паралелно са инвестицијама. У 1938 оне су износиле 5 мил. дин. према 4,6 мил, 4,5 мил. и 35 мил. дин. Добитак заједно са преносом из претходне године, који је износио 704.081 дин. био је 4,2 мил. дин. незнатно већи него прошле године. Да нису осетно повеБани порези, добитак би био знатно већи. Од добитка употребљено је 3 мил. за 15/• дивиденде као и претходне године, 900.000 дин. за резервни фонд, 232.000 дин. на име тантијеме и 793.000 дин. пренет је на нови рачун.

У управи су били у 1988 год. г. г-: Максо Антић, Јосип Лукман, д-р Никола Костренчић, д-р Фран Павлин, д-р Јан Требицки, д-р Цветко Грегорић, Радо Хрибар, Иво Мохорић, Оскар Барт, Буген Ерхарт и д-р Ханс Фрида.

ТВОРНИЦЕ ЗА ПАМУЧНУ ИНДУСТРИЈУ Д. Д. У ЗАГРЕБУ

„Творнице за памучну индустрију д. д. основане су 1993 године. Ткаоница је почела да ради одмах са 600 потпуно нових разбоја и њено уређење није ни у оно време никако заостајало за сличним предузећима у иностранству. Нешто доцније су подигнута и најмодернија постројења за бељење памука, као и фарбарница. Уређено je H одељење за мерцеризирање текстила које је било једино у нашој држави, тако да је радило и за друга текстилна предузећа у земљи. Поред памука, „Творнице за памучну индустрију“ прерађују У знатној мери и вештачку свилу. Оне израђују данас и најбоље врсте тканина. Не само молино и шифон, него такође зефире и друге најфиније врсте платна, нарочито за боље. рубље. Треба напоменути да се „Творнице за памучну индустрију ' стално одржавају на достојној техничкој висини, тако да спадају у ред наших најбоље уређених текстилних фабрика. Последњих година извршена је овде далекосежна рационализација целокупног пословања, која је омогућила да се повећа ефекат рада и да се знатно снизе производни трошкови. Та рационализација је успела и са социјалног гледишта, јер није имала за последицу отпуштање радника, него повећање надница.

Творнице за памучну индустрију, вези са концерном Х. Полака Синови, као и са „Домаћим творницама рубља д. д» Загреб", нису до сада исплаћивале никакву дивиденду. До 1930 ни њихово пословање није било најуспешније. Крајем 1930 оне су по први пут исказале добитак, и то у износу од 69 хиљ. дин. И после те године биланси су увек закључивани са чистим добитком, али је он употребљаван за повећавање резервног фонда, а мањи износи су преношени на нови рачун. Чисти

које су у тесној

добитак је износио: