Narodno blagostanje — dodatak

Год.

хиљ. дин. Год. Хиљ. дин. 1930 169 1985 951 1931 259 1936 2.519 1932 589 1987 4.015 1933 967 1938 3.636 1934 1.102 1930—1938 14.205

Као што се види, од 1930 до прошле године резултат (е био готово сваке године све бољи. У 1938 чисти добитак је био за 377 хиљ. дин. мањи него у претходној години. До августа била је прошла година нормална и задовољавајућа, али је после тога посао почео да назадује због познатих политичких догађаја. Тражња је тада почела да се смањује, а погоршао се је и начин плаћања. Због уласка Немаца у Судетске крајеве и политичког преокрета у бившој Чехословачкој настао је извесан застој и у лиферацијама специјалне пређе од стране лифераната из те земље, на које су „Творнице за памучну индустрију“ биле упућене. Због тога су оне закасниле и с израдом пролетње робе за текућу годину. То ће у пуној мери доћи до изражаја тек у пословном резултату за 1939. Иначе, потешкоћа у погледу набавке сировина било је и после септембарске кризе услед несташице девиза. Погон се је могао одржати једино благодарећи чињеници, да се је предузеће било снабдело већим количинама пређе још пре кризе. У 1938 је и продаја нешто назадовала, тако да је недељно радно време смањено на 40 часова. Мања чиста добит у 1938, у поређењу са оном из претходне године, делом је изазвана и тиме, што се поскупљење сировина није могло потпуно надокнадити повећавањем продајних цена.

Ево главних билансних позиција „Творница за памучну индустрију д. д. за последње четири године:

Рачун изравнања

Актива: 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара Непокретности 17.921 17.525 17.473 16.910 Машине 13.763 11.264 8.686 5.956 Инвентар 1.267 446 384 430 Благајна 140 156 135 1.328 Благ. записи — 1.000 — == Ефекти 74 74 74. 74 Менице 693 121 1.681 1.820 Дужници 11.118 12.225 24.052 25.940 Роба 22.229 24.519 20.644 21.613 Залиха материјала 1.361 1.365 1.442 1.441 Залиха материјала 1.361 1.365 1.442 1.441 Пасива; Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 3.000 4.000 6.500 10.500 Опор. резерва = — 7.000 7.000 Повериоци 59.526. 58228. 5190 — 49200 Пренос добити 89 40 59 72 Добит тек. год. 951 2519 4.013 3.636 Збир биланса 68.566 69.787 74.529 75.508 Рачун губитка и добитка Расходи: Трошкови 3.207 3.359 3.038 9.968 Порези о _ 7 2.799 Ненапл. потраж. 298 188 344 332 Амораизација 4.353 4.384 3.654 –= Пренос добити 89 40 59 72 Добит тек. год. 951 2.519 4.013 3.636 Приходи: Пренос добити 89 40 59 72 Од робе 8.810 10.450. 11.049 9.736 Збир прих.-расх. 8.899 10.490 11.108 9.808 Збир биланса крајем 1938 године износио је 75,5

Мил. и био је за 1 мил. дин, већи него у 1987. У активи би-

175

ланса видимо да су инвестиције исказане у три позиције. Непокретности износе 16,91 мил. према 17,47 мил. крајем претходне године. Машине су у 1988 билансиране са 5,95 мил. према 8,68 мил. у 1987, а вредност инвентара је повећана са 384 хиљ. дин. у 1937 на 430 хиљ. крајем 1938. Према томе билансна вредност укупних инвестиција крајем прошле године износила је 23,3 мил. за око 33 мил. дин. мање него у 1937. Из биланса се не види колико је отписано на име амортизације за 1988, па се не може пре-

цизно утврдити ни износ издат за нове инвестиције у току

прошле године. Међутим, већих издатака за нове инвестиције није било ни у 1988 ни у току неколико претходних година. Укупни издаци за нове инвестиције у току последње четири године (1935—1938) не прелазе 2,5 мил. дин. Амортизациони отписи у том истом раздобљу достигли су висину од скоро 16 мил. Овде морамо споменути да је Управа предузећа у свом последњем пословном извештају констатовала „да ће се у скорој будућности морати провести темељито техничко обновљење погона“. Због издатака који ће у вези с тим настати одустало се је и за прошлу годину од исплате дивиденде.

Однос између инвестиција и сопствених средстава је повољан. Као што је већ споменуто, у последњем билансу укупне инвестиције су биле исказане са 28,3 мил. дин. Сопствена средства су билансирана са 22,5 мил. а са лотацијом из прошлогодишње чисте добити достигла су висину од 26,15 мил. дин. То значи да су инвестиције у целости покривене сопственим средствима. Пре неколико година однос није био тако повољан, али се је последњих година нагло поправио благодарећи чињеници, да се је цео чисти добитак употребљавао за повећавање резервног фонда. Из добитка за 1938 и раније године овом фонду је дотиран износ од 1,5 мил, у 1935 дотиран му је опет износ од 1,5 мил, y 1936 — од 1 мил. у 1937 2,5 мил. у 1988 год. — 4 мил. и у 1989 год. — 3,65 мил. дин. Резервни фонд је на тај начин порастао на 14,15 мил. Поред тога постоји још и засебно опорезована резерва од 7 мил. и главница од 5 мил. динара. Фонд амортизације није исказан у пасиви, јер се отписи инвестиција врше непосредно, смањењем њихове билансне вредности у активи.

Повериоци се последњих година постепено, али стално смањују. Међутим, они су још увек доста знатни. Крајем 1938 износили су 49,3 мил. дин. Скоро целокупне залихе робе и материјала и дужници финансирани су туђим средствима. Дужници показују тенденцију пораста. Крајем 1935 износили су само 11,1 мил. у 1936 порасли су на 12,2 мил, y 1987 на 24 мил. а у току прошле године на непуних 26 мил, дин. Роба је билансирана са 21,6 мил. према 20,6 мил. у претходној, 24,5 мил. у 1936 и 22,2 мил. дин. крајем 1935 године. Код залихе материјала промене су биле незнатне. Крајем 1938 она је билансирана са 1,44 мил. дин.

Упоређивање података из рачуна губитка и добитка за 1938 са онима из ранијих година је отежано тиме што су у 1988 од бруто-прихода још пре закључка одузети амортизациони отписи, што се раније није дешавало. С друге стране су у 1938 на страни расхода засебно исказани издаци за порезе, док су у ранијим годинама порези одузимани од бруто прихода још пре закључка. Бруто приходи у 1938, по одбитку амортизационог отписа, износили су 9,7 мил. дин., за 1,3 мил, мање него у претходној години. Трошкови су такође нешто смањени, али се тиме није могао надокнадити мањак на страни прихода. Због тога је

и чисти добитак у 1938 био мањи од оног у претходној години.

У управи „Творница за памучну индустрију д. д." су г. г: Проф. д-р Лаза Поповић, Марко Бауер, В. Пфајфер и С. Милинов, У надзорном одбору су г. г.: д-р Флајшер, д-р Луначек и Даворин Штимац.