Narodno blagostanje — dodatak

фонд амортизације исказан је са 2,98 мил. Прошле и претпрошле године дотирано му је по 500 хиљ. дин. годишње према 190 хиљ. у 1936. Других сопствених средстава нема. Повериоци потражују 8,86 мил. према 10,55 мил. у претходној и 11,3 мил. дин. крајем 1936 године. Ово смањивање поверилаца треба приписати делом смањивању дужника, а делом повећавању амортизационог фонда.

Пословни успех до сада није задовољавао. И прошла пословна година завршена је са извесним губитком (25 хиљ. дин.. Ако урачунамо и пренос из ранијих година, видећемо да укупни губитак износи 394 хиљ. дин. Мако је предузеће основано још 1921 године, ипак је оно могло да исплати прву дивиденду тек за 1929, и то само од 5. Следећа — 1930 година закључена је такође са добитком. Међутим, после тога успех пословања био је опет стално неповољан, али је та чињеница донекле ублажена тиме, што ни губици никада нису били знатни.

CRNOGORSKA BANKA NA CETINJU

Imali smo već priliku da naglasimo da je Crnogorska banka najveća privatna banka u Crnoj Gori. U prošlim ratovima finansiski je pomazala i crnogcrsku vladu, a inače stalno je bila u tesnoj хем Како 5 гатобпјот роорпугеdom, taRo ı sa zanatstvom i trgovinom. I ona је БЏа рптоrana da zatraži zaštitu, ali je to učinila tek u septembru 1984. Prilikom prve navale ulagača u septembru 1931 niena likvidnost bila ie vrlo znatna. Na to ukazuje i činjenica da le ona pre nego što je zatražila zaštitu, od septembra 1931 do septembra 1934, svojim ulagačima i poveriocima bila isplatila oko 15 mil. din. Gubici od oko 2 mil. din. koji su se bili javili 1934 prilikom sastava prečišćenog bilansa pokriveni su upotrebom fondova, tako da se nije moralo dirati ni u glavnicu, niti su tražene žrtve od ulagača i pov»rilaca.

Zemlioradnici su dugovali Crnogorskoj banci nešto više od 3 miliona dinara. U toku 19937 ona je ova svoja potraživanja predala Agrarnoji banci. Gubitak Crnogorske banke na zemljoradničkim dugovima iznosio je 538 hili. Za njegovo pokriće upotreblien je bančin rezervni fond od 346 hili., dok је iznos od 134 hili. pokriven prihodima iz redovnog poslovanja u 1997 godini, a ostatak od 73 hilj. din. bio je prenet na novi račun. Sve do nedavna rad novčanih zavoda, naročito u Crnoj Gori, bio je vrlo otežan i time, što im se ie oOnemogućila naplata potraživanja izvršnim putem. Kada je bilo došlo do pobolišania opštih privrednih prilika u našoj državi, Crna Gora se je time slabo koristila. Visoke cene zemlioradničkih produkata nisu joj donele nikakve koristi, jer je fo pasivan kraj, u koji se žitarice moraju uvoziti.

U prošloi godini pobolišanje opštih privrednih prilika u našoj državi je produženo, ali ne u obimu koji se je mogao očekivati. Poznati politički događaji u svetu bili su izazvali uznemirenost i kod naših ulagača, tako da su se i banke morale da uzdržavaiu od normalnog poslovanja i kreditiranja i da vode glavnu brigu o likvidnosti. Ako uzmemo u obzir prošlogodišnje prilike, moramo konstatovati da ih je Crnogorska banka prebrodila bez teškoća. Njena likvidnost po novom poslovanju bila ie takva, da je Banka uvek bila u stanju da odgovara svojim obavezama iz tog poslovanja. Ona је u 1988, blagodareći novom zakonu o obezbeđenju i izvršenju, i od svojih starih potraživanja uspela da naplati više nego ranijih godina. Prošlogodišnje poslovanje bilo joj је olakšano 1 timž, što je Narodna banka davala kredite na bazi zemljoradničkog portfelja predatog Agrarnoj banci. Tim kreditom koristila se je i Crnogorska banka, kojoj je time bilo omogućeno da oslobodi sve uloge do 5.000 dinara. U prošloj godini radile su uspešno i filijale Crnogorske banke u Nikšiću, Podgorici- i Baru. .

Detalina obaveštenja o razvitku bančinih poslova u toku

183

nekoliko poslednjih godina pružiće nam podaci iz sledeće tablice:

Aktiva 1935 1936 1937 1958 u hiljadama dinara Blagajna 593 578 518 514 Hartije od vrednosti 455 470 876 536 Menice 13.618 12.706 9.030 8.586 Zemljoradnički dugovi — — 2.335 2.157 Dužnici 3.524 3.791 4.014 4.489 Nepokretnosti 3.338 3.686 3.785 3.677 Gubitak 39 — 73 Pasiva Glavnica 4.000 4.000 4.000 4.000 Fondovi 596 589 242 242 ог 12.392 12.099 11.981 10.956 Роуепос! 765 865 895 1.067 Reeskont 3.014 2.785 2.667 2.259 Neisplaćena dividenda 30 30 30 30 Novi računi 771 889 846 1.407 Dobit — 26 — 3 Naplate kauc. itd. 18.466 18.021 17.557 17.285 Zbir bilansa 40.034 39.252 38.168 37.244 Obrtni kapital 21.568 21.201 20.611 19.959 Rashodi Prenos gubitka 146 39 —— 73 Kamata 453 465 469 400 Porez i takse 77 75 55 63 Administrativni troškovi 709 646 604 559 Otp. nepokretnosti —— —— — 19 Gub. zemli. dug. — — 553 Čista dobit _—— 26 —— 5 Prihođi Prenos dobiti — — 26 Iz rez. fonda — — 347 Kamata 972 848 778 667 Provizije 137 138 193 141 Od nepokretnosti 182 217 193 218 Od hartija od vrednosti 21 17 922 43 Napl. otp. potr. —— 32 49 52 Gubitak 39 -—— 73 Zbir prihoda 1.385 1.252 1.682 1.118. Obrtni kapital Crnogorske banke, koji je pre bankarske krize — krajem 1930 — iznosio 32,6 mil., u prečišćenom

bilansu za 1934 bio je iskazan sa 21,7 mil. Posle toga, blagodareći postepenoj likvidaciji starog poslovanja, on se i dalje pomalo smanjuje i krajem 19838 iznosi 19,96 mil. din. U prošloj godini smanjen je za 652 hili. din. Kako u pasivi, tako i u aktivi promene su raspoređene na više računa i ne izgledaju znatne. Već spomenutom isplatom sitnih uloga do 5.000 din. i otplatama po ostalim ulozima u toku prošle godine ulozi su smanjeni za 1 mil. din., na 10,95 mil. Ako se uzmu u obzir i odobrene kamate, videće se da su isplate ulagačima bile i veće. U prošloj godini ie opet smanjena (za 415 hili.) i bančina obaveza po reeskontnim kreditima dobivenim od Narodne banke i Državne hipotekarne banke. Obaveze po novim računima su povećane sa 846 hili. kraiem 1937 na 1,4 mil. din. u 1938. Stanja računa poverilaca je takođe nešto povećano, U aktivi vidimo da je prošle godine menični portfeli smanjen za 444 hilj., na 8,58 mil. Prodate su i izvesne hartije od vrednosti, tako da im je stanje smanjeno za 340 hilj., na 536 hilj. din. Od Agrarne banke primljena je akontacija. Blagodareći tome račun zemljoradničkih dugova iznosi još 2,15 mil. prema 2,993 mil. krajem 1937. Uprava napominje u svom izveštaju da Ђапка гаје morala kao raniie da preuzima nepokretnosti od svojih dužnika, već joj je pošlo za rukom da i tu poziciju nešto smanji. Povećani su jedino »dužnici«, i to za 475 hilji., na 4,49 mil. din.