Narodno blagostanje — dodatak
одагак „Narodnom
|
BROJ 45
Sadržai:
BEOGRAD, i1 NOVEMBAR 1939,
GODINA XI
Прво хрватско-славонско дионичко друштво за индустрију шећера — Осијек
ПРВО. ХРВАТСКО-СЛАВОНСКО ДИОНИЧКО ДРУШТВО ЗА ИНДУСТРИЈУ ШЕЋЕРА — ОСИЈЕК
Приликом анализе до сада објављених биланса наших шећерана ми смо објаснили у чему се састоји проблем шећера код нас и указали смо на мере које би требало предузети да се он реши. Због тога се овом приликом на томе нећемо задржавати. Ипак морамо констатовати да наше шећерно питање није дефинитивно решено ни уредбама из августа 0. г. о повећању откупних цена шећерне репе, о снижењу продајних цена шећера и рационализацији производње. Тим уредбама хтело се је изићи у сусрет свим интересентима. Међутим, како изгледа, пољопривредници нису задовољни ни с новим откупним ценама. Разочарани су и потрошачи шећера, јер је психолошко дејство снижења цене шећера за само пола динара по кг заиста незнатно. Многи малопродавци остали су, поред тога, и даље при старим ценама. С обзиром на то и повећање потрошње шећера у земљи могло би да буде слабије, него што се то желело. Ни наша шећерна индустрија није задовољна, али је она ипак без икаквог протеста примила терете који су поменутим уредбама на њу преваљени, и то у нади да декретоване мере претстављају само први корак на путу који треба да доведе до оздрављења. Досадашње стање није се могло, заиста, више издржати. Тешкоће с којима се је због досадашње погрешне трошаринске политике морала борити наша шећерна индустрија долазе јасно до изражаја и у билансима Осијечке фабрике шећера. Док је ова фабрика у нормалним годинама остваривала чисту зараду од 4 до 6 мил. дин. годишње, што с обзиром на инвестирани капитал од око 150 милиона динара није ни много, дотле видимо да се ова добит почевши од 1981/32 рапидно топи, да би се у току 1934/35 и 1935/36 претворила у губитак од преко 3,7 мил. дин. годишње 1936/37 завршена је, истина, опет са чистим добитком од 988 хиљ. дин., али се тај износ није поделио акционарима, већ је употребљен за делимично покриће губитка од око 4 мил. из 1937/38. Најзад, и прошла пословна година, која је завршена 31 марта 1939, закључена је са чистим губитком од 558 хиљ, динара.
Што се тиче рада Осијечке фабрике шећера у прошлој пословној години, морамо напоменути да је на пословни успех неповољно утицало неколико чињеница. Пре свега, количина прерађене репе била је недовољна. Фабрика је имала штете и од тога, што је преузету репу платила 20 динара за квинтал, док јој је цена према садржају шећера била званично утврђена са 17,77 динара за квинтал. Цене шећера у тој години нису се биле промениле, али су цене споредних производа показивале изразиту тенденцију опадања. Исказани губитак у 1937/38 и 1938/39 морао би бити још и већи, да фабрика у тим
годинама није одустала од дотације амортизационом фонду. Ево неколико цифарских података о производњи
Осијечке фабрике шећера (у квинталима):
Година Прерађена репа Израђен шећер 1934/35 719.750 73.472 1935/36 642.355 81.818 1936/37 921.520 109.364 1937/38 409.000 40.368 1938/39 656.400 71.198
У прошлој пословној години фабрика је израдила за 75%о више шећера него у 1987/38, али није ни издалека достигла производњу из 1936/37 или ону из године пре кризе. Ми смо већ имали прилику да нагласимо да 1937 година није била повољна за шећерну репу. Због неповољних временских прилика репа је у тој години касно посејана, а за краткотрајне вегетације владало. је кишовито време и харала „сегсозрога ђе соја“, тако да је и приход био лош и по количини и по каквоћи. Треба имати у виду и чињеницу да фабрика, због побољшања цена осталих пољопривредних производа ни у 1987 ни у 1938 није успела да закључи потребну површину репе, ма да је продуцентима добровољно гарантовала већу минималну цену од званичне. Због слабог интереса који су показивали пољопривредници прошлогодишња сетва репе у рејону Осијечке фабрике шећера отегла се је од половине марта до половине маја; до августа временске прилике биле су повољне, али је тај месец био врло влажан, тако да су репу напале болести, које су спречавале и њен пораст и њено сазревање; резултат жетве био је неповољан и за фабрику и за пољопривреднике, јер се је на површини од скоро 5.500 јутара добило само 6.564 вагона репе, која је дала само 10,846%о шећера. Прерада репе, која је трајала од 7 септембра до 22 октобра 1988, проведена је уз технички повољне услове, тако да су прошлогодишњи режијски трошкови били мањи од оних У 1987. Пошто су остали моменти били неповољни, тај успех је, разуме се, само релативан. Мначе, он је био омогућен обилном реконструкцијом погона, која је започета већ раније, а настављена у прошлој пословној години. За извршење те реконструкције употребљена су и извозна постројења и машине шећеране на Усори, која ликвидира.
Биланси Осијечке фабрике шећера за последње четири године овако изгледају:
РАЧУН ИЗРАВНАЊА
Актива 1935/36. 1936/37 1937/38 1938/39
у хиљадама динара Инвестиције 61.717 62.496 64.959 68.098 Инвентар 2.700 2.669 9.672 2.684 Залиха робе 38.685 47.559 17.864 8.328