Narodno blagostanje — dodatak
186
Материјал 046: 9157 2.892" — 2.526 Семе! шећ. репе 755 470 918 · · 1.803 Дужници 39.291 36.722 49.750 58.469 Готовина 689" 507 409 85" Ефекти 7.510 8.586 7.481 7.481 Губитак — салдо 6.735 = 3.042 558" Паскева: Главница 30.800 30.800 30.800 30.800 Резервни фонд 47.246 40.511 40.511 37.475 Фонд курсне разлике 7.304 7.304 7.304 7.304 Фонд амортизације 31.050 33.890 33.890 33.890 Повериоци 44.145 47.667 37.432 40.518 Добитак — 988 — Збир биланса 160.545 161.160 149.937 149.982 Рачун губитка и добитка Расходи: Призводња шећера 28.945 36.858 17.351 29.268 Пословни трошкови 5.296 5.763 5.759 3.912 Отпис дубиоза о 1.734 126 Порези 1.076 672 497 2.990 Амортизација 2.804 2.840 — Пренос добитка 3.039 — —— Добитак — 988 —— o Приходи: Од производње 34.426 48.855 19.713 35.612 Пренос добити — — 988 Губитак 6.735 __ 3.042 558 Збир прих.-расх. 41.161 48.855 23.743 36:170
о
Осијечка шећерана билансира сваке године на дан 31 марта. Збир биланса крајем прошле пословне године, дакле крајем марта 1939, износио је округло 150 мил. дин., готово једнако као и крајем марта 1938. У пасиви видимо да је резервни фонд прошле године смањен — због отписа губитка из претходне године — са 40,5! на 37,47 мил. дин. У 1935/86 резервни фонд био је још исказан са 47,24 мил. дин. али је у следећој години због отписа пренетих губигака морао да се смањи на 40,51 мил. Као што се види, Фабрика је последњих година узела из резервног фонда око 10 мил. за отписе губитака. Фонд курсне разлике, који је исказан са 7,3 мил. дин, у току последњих десетак година није се мењао. После 1936/37, у којој је амортизационом фонду дотиран износ од 2,84 мил. амортизација није такође вршена. Иначе, амортизациони фовд је билансиран. са 38,89 мил. Њиме су укупне инвестиције и инвентар покривени са скоро 48%. Повољан је и однос између сопствених и туђих средстава. Код збира биланса од око 150 мил. укупна туђа средства не износе више од 40,5 мил, а књижена су преко рачуна „поверилаца“. У поређењу са стањем крајем претходне године „повериоци" су повећани за око 3 мил. али су још увек за преко 7 мил. дин. мањи од њиховог рекордног стања из 1936/37.
Инвестиције су билансиране са 68,1 мил. У току 198738 и 1938-38 за нове инвестиције издат је износ од 56 мил. То је у вези са већ поменутом реконструкцијом уређаја, за коју су употребљене и неке добро одржане машине и направе преузете од Усорске шећеране. Залиха робе је опет смањена. Крајем прошле године она је износила 8,83 мил. према 17,86 мил. у претходној и 47,56 мил. дин. у 1936/37. Насупрот томе „дужници“ се повећавају са 36,72 мил. дин. у 1986/37 на 49,75 мил. у претпрошлој и 58,47 мил. дин. у
прошлој години: Око 47,2 целе активе отпада: на инвестиције и-инвентар, 3990 на дужнике, 5,500 на ефекте и 3,32 на разне позиције. Чињеница“ да је стање рачуна дужника неколико пута веће од стања рачуна робе указује на то да се- преко „рачуна“ дужника“ књижи и' моментано незапослена готовина која је уложена у новчане заводе.
Приходи од;прбизводње у 1988/39 износили су 35,6 миљу за“ 169- мил: дин: односно-за-око 75%- више него у претходној години. Као што је већ споменуто, Фабрика је у 1988/39 израдила и за 7590 више шећера него у 1937/38. Упркос поменутом сразмерно доста јаком повећању прихода, они су још знатно мањи него што су били у нормалним годинама пре кризе. На пример, у 1929 или 1930 износили су преко 80 мил. динара годишње. Прошлогодишњи приходи од производње били су за преко 25946) мањи и од оних из 1936/37. На производњу шећера у прошлој пословној години утрошено је 29,27 мил. дин. односно 82,20 од прихода (према 88,1% у 1987/38). Даљих 1192 од прихода отпада на пословне трошкове и 8,4% на порезе. Иако се је и у прошлој години одустало од вршења амортизационих отписа, ипак је пословање завршено са губитком од 558 хиљ. динара. |
У управи Првог хрватско-славонског д. д. за индустрију шећера, Осијек, налазе се господа: Антун пл, Михаловић (претседник), Антонин Тиле и д-р Никола Костренчић (потпретседици), Прокоп Чипера инж. Владимир Храховина, Отон Кноблох Вучански, Лазар Лађевић, Франц Паулић, Антон Шалек и Јосип Ф. Шмит. Чланови надзорног одбора су г. г.: Ивж,. Будислав Цвијановић, Антун Хр-
жић, Хинек Коварж, Емил Кремер и Анте Шкарда.
Читајте „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ"
Сваки напредак у производњи в
“потреби, сђе знање и сва иску-
ства, што су их од године 1866
стекли спенијалисти наше орга-
низације која обухвата цео свет,
примењују се код фабрикације наших
GARGOVLE МАЗИВА
и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран м економичан погон,
Jugoslovenska STANDAPD — VACUUM ОН Сотрапу а. 4.
ЗАГРЕБ БЕОГРАД _