Narodno blagostanje

Страна 168

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број !!

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ ИЗ НЕДЕЉЕ

У марту 1927 године, Италија је повела дипломатску и новинску кампању против наше државе. Конкретне оптужбе су биле: повећање регуларних трупа и редовних ђака-кадета, нагло подизање арсенала, муниционих фабрика и фабрика за израду аероплана, затим концентрисање трупа на албанској граници и припреме, да се дигне побуна у самој Албанији против режима. Те оптужбе садржавала је службена нота. „Ђорнале д'Италија“ у својим коментарима тврдио је да у томе правцу постоји уска сарадња између југословенског и француског генералштаба, да читаву акцију воде извесни официрски кругови, да поједини чланови нашег официрског кадра наводно дезертирају и беже на албанску територију, да тамо, у самој земљи спроведу акцију против режима Ахмеда З0огуа и стања створеног Тиранским Пактом.

Две године касније, исто тако у. пролеће, поново се из Италије почиње да води кампања против наше земље. Овај пут само новинска без дипломатске. Оптужба је у

основи иста: Југославија спрема рат. Само пре две године,

према оптужби, рат је спреман на албанској граници, а овај пут то се ради и на самој талијанској граници. Као к пре две године, „Ђорнале д' Италија" оптужује. Доноси један „документ“ из којег излази, да је читав социјални, културни и политички живот наше земље у служби Генералштаба, да је све спремно за рат и да свака организација, па чак и Коло Српских Сестара, врши потајну и рушилачку пропаганду против Италије, са истим методама као и пре две године, само још детаљније и прецизније разраБђеним. |

Као и пре две године, и за читаве две године, и сада се питамо: Зашто је ово потребно Италији» Интересантно је, да и овај пут, као и 1927. године кампања је почела после извесних догађаја у Албанији. Тада је то био Тирански пакт, а сада вероватно ово стоји у вези са путем г. Грандиа у Албанију, где је расположење према Италији попустило, и сада га ваљда треба на овај начин одржавати.

У нашим пословним круговима читава ова кампања није оставила никакав утисак.

У Паризу ради од 11 фебруара комитет експерата за дефинитивно регулисање немачких репарација. То је најактуелнија тема светске штампе. Гитање је од судбоносног значаја по међународне односе у Европи, па је и појамно узбуђење. Криза је ове недеље достигла врхунац: споразум или разлаз! Импозантна је олим:иска мирноћа са којом наша штампа прелази преко тих догађаја. Овде онде појави се по који превод из страних листова, али као да не постоји наш интерес у томе питању, Међутим је наш интерес за репарације огроман. Ми смо до данас примили на име репарација три милијарде сто педесет милиона динара (наравно, у главном у роби). По режиму репарација од данас ми бисмо имали примати годишње најмање једну милијарду динара, а то је скоро толико, колико и примање свију непосредних пореза. „Политика“ се једина два пута навратила на ово питање са гледишта наших интереса. Последњи пут донела је вест свога париског дописника, да опасност за смањење наше своте не постоји, јер је уговорима гарантована. То није тачно. Сада се врши ревизија целе основе. Италија је н. пр. поднела захтев за повећање њезине квоте од 10% на 30%. Друге државе добровољно спуштају своју квоту. Од једанаест држава, које имају право на репарације из Немачке, наша држава долази — по величини учешћа

— на шесто место. Међутим Јапан, који долази после нас, припуштен је у комитет експерата, а ми не.

Тешко да ћемо се преварити, када тврдимо да ћемо бити редуцирани, ваљда да бисмо лакшег срца преговарали са имаоцима предратних дугова, тамо да скину примање, овде да попну дуговање!

„Политика“ од 18 тек. месеца доноси вест из Париза да је комитет експерата допустио представницима Југославије, Грчке Румуније, Пољске и Португала, да на једној седници изнесу своје захтеве и да је наш делегат одржао говор против снижења нашег удела. Дакле, наступило је оно, чега смо се бојали. Форма је испуњена, а резултат биће своједобно саопштен. За сада је на дневном реду погађање са Немачком о укупној суми репарација а тек после настаје права борба међу савезницима о квоту.

U stvrnom članku u prošlom broju, upozorio je gospodin Aca Pavlović na opasnosti 0Otvaranja stečaja ex olflicio. U „Nacrtu stečajnoga zakona za Srba, Hrvata i Slovenaca”, što ga je Ministarstvo

Otvaranje stečaja ex offoi Zagrshačka Trd.i Obr. Momcera

Kraljevinu Pravde prošle godine poslalo na mišljenje pravničkim i Dprivrednim korporacijama. u našoj državi, odredjuje čl. 73. takodje ођуогепје stečaja „po službenoj dužnosti i to ovim riječima: „IL sud bez zahteva verovnika može otvoriti stečaj nad

imovinom dužnika svagda, kad god se uveri, da je dužnik obustavio plaćanje; ali i tada će sud postupiti po naredjenju S 71. stav. 2., odnosno po S 72.”

Zagrebačka. Trgovačka Komora zauzela je odlučno stanovište proti tomu paragrafu u nacrtu. Mnijenje Trgovačke i Obrtničke Komore, saopćeno Ministarstvu Pravde, glasi u tom pogledu ovako: !

„Ova komora drži neshodnim ustanovu o ођуогерји stečaja po službenoj dužnosti. Ta se ustanova protivi postojećim poslovnim običajima. Valja uvažiti, da od nesposobnosti plaćanja valja strogo lučiti privremeni zastoj u plaćanju. Sud Dpo uredovnoj dužnosi uopće nije kadar prosuditi, ne ртеде | samo takav prolazni zastoj u plaćanju, pa se je bojati, da će eventualnim preuranjenim korakom suda biti aktiva smanjena u oijelosti. Uz to dolazi u obzir, da će sud uvjerenje о пезроsobnosti plaćanja redovito „rosuditi po većem broju ovrha, Које se vode proti dužniku, a, takva se podloga za sticanje uvjerenja ukazuje dosta nesigurnom. Ја tih razloga preporuča se, da se na način inozemnog zakonodavstva ustanova 5 78. паcrta eliminira.”

Nadamo se prema fome, da u novom stečajnom zakonu ustanove o olvorenju stečaja po službenoj dužnosti ne će biti!

Dr. Julije Mogan, advokat i docent Univerziteta.

Стара и нова управа Београдске Општине измењале су неколико бојних поздрава. Стара управа преко својих представника у Одбору и у штампи напала је нову општинску управу због отпуштања у маси чиновника и радника у. ова зла времена, када отпуштени, оптерећени породицама, не могу лако наћи посла и хлеба. Нова управпреко свога председника у Одбору и преко првог потпредседника у штампи одговорила је противнападом, да је стара управа оставила очајно финансијско стање у општини, претрпаност у особљу и претрпаност у буџету; морала је извршити ово отпуштање, да се ослободи непотребних или неспособних радника и чиновника, које је стара управа навукла из партијских и личних разлога, те да растерети и буџет разлози и пословне и

Пушкарање око Београдске Општина