Narodno blagostanje

Страна 170

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 11

око 1200 осовина! Из тог разлога мора се из невоље, у недостатку памучњака за лежишта употребљавати памучњак за чишћење, ради чега је такође дошло до великих штета. Пумпе за воду, које су требале летос, стигле су такође у сред зиме... Најјевтинијих и најважнијих делова, као што су кланови и осмице нема довољно у, резерви по станицама, па се догађа да због овако безврелдног дела мора читав вагон испасти из композиције. Детавало се да је вагон због једног шрафа стајао ван употребе 14 дана! Велики број теретних вагона нема ваздушних кочница, те се због тога не могу употребити на гравитационим линијама. „Док траје преписка са Генералном Дирекцијом, вели г. Деспић, и док се лицитације и по трећи пут поништавају... дотле

Босна гледа у гробље поломљених вагона и локомотива, а

привреда, прикљештена.ескудицом вагона, стоји и гледа како јој се измиче коњуктура, која се лако не повраћа“'

Читаоци примећују, да се сарајевска Трговачка и

Обртничка Комора не слаже са нашим пријатељем из За- |

греба у погледу узрока кризе саобраћаја на ускотрачним

железницама. Последњи сматра, да узрок лежи искључиво .

у дезорганизацији управе, док Комора у Сарајеву сматра,

да је узрок много дубљи, да лежи у наопакој и рушилачкој |

железничкој политици за последњих 10 година. Нама би

било милије кад би наш пријатељ имао право, јер би се |

зло могло уклонити сада већ изведеном централизацијом

управе у Сарајеву. У сваком случају ми доносимо оба гледи- | шта, да бисмо се могли после вратити на ово питање са.

много мање речи:

Diže se zastor

dustriju drva. Dimenzije bole-

.sti vide se po tome, što se je dionička glavnica od 60 milijona | dinara, sukcesivno snizila na 6 milijona, pošto se otpisao i Iezervni fond u iznosu od 28 milijona. Prema tome gubitci izna- | šaju oko 90 milijona: dinara. A da je to bila tragedija vidi se po | tome, što se je kurs spustio od maksimalno 295 dinara u avgu- |

stu 1923. na 5 dinara, danas.

Slučaj »Slavonije« zaslužuje pažnju. Osnovana kao mala | već godine |

pilana u Brodu, sa glavnicom od 100.000 kruna, 1917. ima uplaćenu glavnicu od jednog milijona kruna. Onda,

obzirom na vrijeme inlilacije, povećanje glavnice ide nešto br- | Godine 1919. glavnića je već 8 milijona kruna, ·

'žim tempom. Godine 1920. imamo čak dva: povišenja plavnice: prvo na 12, a опда па 20 milijona kruna. Godine 1991. prvo imamo povišenje glavnice od 20 na 40 milijona kruna. Zatim se izdanjem gratis dionica iz rezervnog fonda, koji je nastao ažijom kod ranijih emisija, povećaje plavnica na SO milijona kruna ili 920 milijona

dinara. Godine 1922. povisuje se dionička oclavnica od 20 na 40 |

milijona dinara, a godine 1924. opet za 20 milijona na ukupno

60 milijona. Nominala iznosila je 50 dinara, a emisijoni kurs ,

bio. je 100 dinara, tako da se je opet formirao znatan rezervmi fond.

Međutim nastaju poteškoće. Ekspanzija je bila prejaka,

sva povišenja dioničke glavnice nisu bila dostatna i moralo se.

је raditi sa kreditima, koji su prelazili 100 milijona, dinara. U to doba provodi se politika snaženja dinara. Slavonija, druga poduzeća kupila je znatne šumske komplekse, onda, kad је talijanska lira notirala. preko. 4.dinara — a kurs lire kao zemlje najvećeg izvoza našeg drva, bio je odlučan za cijene šuma.

Kad je pako lira, uslijed porasta dinara kao i svoga pogoršanja , industrija ušla je u tešku krizu. Produkcioni troškovi bili su daleko veći nego cijene, koje su se dale polučiti. Trebalo je eksportirati, iako se je radilo sa”, velikim gubitkom. Nu ni eksport nije bio moguć u većim ko-

pala::u kursu na 2. dinara, šumska,

nad osljed- | nim činom jedne velike trag | dije. Provađa. se definitivna sa- ı nacija »Slavonije« d. d. za in- |

kao i

ličinama. Kriza je bivala sve veća i veća, i gubitci Su se gomilali jedan za drugim.

Došla je prva, etapa, sanacije. Otpisan je sav rezervni fond, a, dionička glavnica, redukcijom nominale pojedine dionice od 50 na 30 dinara, snižena je od 60 па 836 milijona. Nu brzo se je vidjelo, da. ta mjera nije dovoljna i da time nisu otpisati svi gubitci.

U jeseni prošle godine provedena, je druga etapa sanacije. Dionička glavnica snižena je od 36 na 6 milijona dinara na taj način, što je nominala pojedine dionice reducirana od 30 na 5 dinara. Prema tome u dvije etape dionička je glavnica snižena od 60 na 6 milijona, a nominala od 50 na 5 dinara. Dakle ravno na jednu desetinu.

Time su, kao i susretljivosti patronizirajućeg zavoda, Otpisani svi gubitci. Nu to nije uvijek dosta. Potrebno je i novog kapitala koji će po sanaciji omogućiti novi prosperitet. Tako se eto kod Slavonije baš sada pristupa povišenju dioničke glavnice od 6 miijona ma 30 milijona dinara. To bi bila etapa normalnog stanja.

Prvo je 40 dionica & 5 dinara nominale akumulirano u jednu dionicu od 200 dinara, budući da se nije hitjelo raditi sa dionicama sa tako niskom nominalom. Zatim se izlaže Upis novih akcija čime se dionička glavnica diže od 6 na 30 milijona dinara. Pravo prvenstva potpuno je osigurano starim dioničarima, da, prema posjedu starih dionica mogu upisati odgovaTajući broj novih. Na taj način pruža im se mogućnost da povuku koristi od reorganizacije poduzeća i da patricipiraju na njegovom budućem prosperitetu.

Ovoga puta sanacija će biti potpuna. Ne samo što su otpisani svi gubitci, mego su osigurana i vlastita sredstva za daljni rad. Slavonija ima znatne šumske komplekse i velike Dilane u Brodu i Draganiću. A kako je sada konjuktura za drvo veoma povoljna i kako se je riješila svih poduzeća koje je ona Tanije finansirala, svi su izgledi, da će Slavonija već iduće godine biti u stanju da na novu glavnicu plati primernu dividendu. Akcije Slavonije bile su dobrim djelom u rukama privatnika, koliko tuzemstva toliko i inozemstva. Vjerujemo, da će ona opet mnogo značiti za naše tržište industrijskih papira.

Godine 1921. po izvršenju Dpodjelbe austro-ugarske trgovačke mornarice između nas i ltalije, brutto tonaža parobroda koji su nam pripali iznosila je 114.988. Koncem 19928. (опада naših parobroda iznosila je 284.351. Sa nabavkama koje su učinjene u prvom kvartalu ove eodine kao i sa naručbama koje su već izdate, tonaža prelazi 300.000. Prema tome, imamo jedan porast od skoro 0 i takovim razvitkom možemo biti ponosni.

0d tih 114 hiljada tona što smo imali pred 8 godina, oko 30.000 tona otpadalo je na manje parobrode, koji su vršili redovite linije po Jadranskom moru, a 80.000 tona iznosila je tonaža slobodne plovidbe, koja je vršila prevoz glomazne robe po svim тотита.

Tih 30.000 tona obalne plovidbe uživalo je znatnu državnu subvenciju eda se uzmognu održati sve potrebne linije. Slobodna. plovidba naprotiv nije dobila niti prebijene рате, osim oslobođenja svih poreza i prireza što je provedeno pred dvije godine. Naša obalna plovidba kroz ovo nekoliko godina dobila je državne subvencije za cirka 200 milijona dinara. A po ugovoru koji je potpisan pred nekoliko tjedna u buduće dobivati će godišnje u ime subvencije 49.5 milijona dinara.

Sad bi normalan čovjek očekivao da je kod razvitka naše trgovačke mornarice za cirka 300%, u prvom redu sudjelovala subvenocionitana obalna plovidba a tek u drugom redu slobodna plovidba, koja. je upućena samo na svoju Snagu. Međutim u stvari je skroz drugačije. Obalna plovidba osala je u glavnome i danas ondje gdje je bila poslije rata. Novih parobroda паbavljeno je najviše 8—4. A kako su svi ostali parobrodi u mče-

Razvitak našeg pomorskog parobrodarstva i državna subvencija.

А