Narodno blagostanje

Страна 162

евентуалних напада с поља. МИ ако у унутрашњим политичким питањима прилично реакционаран, умео је да загреје срце енглеског народа боље, но хладна и неутешна Викторија. Едуард УП. је унео живот у модерно енглеско друштво јер је био велики џентлмен и спортеман, а и велики пријатељ нижих слејева. Али је најтеже задатке добио Краљ Ђорђе У. Он је први енглески краљ, чију је руку имао да пољуби први раднички министар председник. То је извео са Макдоналдом тако, да данас нема републиканаца у Енглеској. Лорд Оксфорд енд Асквит казао

до положаја министра председника, — Херберт Асквит није био ни ласкавац ни удворица.

Јавност познаје Краља Ђорђа У. као љубазног, врло добро васпитаног и срдачног човека, који је далеко од сваке монархистичке позе, који је скроз природан, отмен и достојанствен као сваки пентлмен. У његовој појави нема ничег херојског, а његове, као небо плаве очи у руменом лицу, окруженим седом брадом, увек одају његову праву личност. Краљ је толико једноставан, да при великим свечаностима контрастира оналном помпом у Енглеској; и у таквим приликама његов је глас тих и дискретан.

Од ступања на престо 1910. г. имао је Краљ Ђорђе У. тешке политичке задатке пред собом, теже но што је имао и један из његове династије, и ни једанпут није отказао ни његов политички ни лични такт, ни његова мудрост. За нас са стране тешко је рећи, колико је у том заслуга његових саветника, али се не може замислити, да би краљ

тако добро одиграо своју улогу, кад не би имао |

сопствених квалитета. Нема ничег тежег, но кретати се са тактом и прецизношћу у тако уском и тако везаном простору, какав одређује круни енглески устав. У Енглеској би свако прекорачење границе од стране круне повредило демократско и

парламентарно осећање народа исто тако као и. сваки противуставни комунистички акт. Најласка- | вије сведочанство за краља Ђорђа У. је свеонште |

мишљење, да је он најбољи уставни монарх.

Заблуда је, да енглески устав не даје краљу | никаквог права. У Немачкој је измишљена анти- |

теза „херој или лутка". Није енглески краљ лутка. Два пута је имао да решава проблеме од највећег унутрашњег политичког значаја. Ту је имао при-

__ВАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ___

| је да би. Краљ Ђорђе У, као приватан човек, брзо дотерао |

са традици- |

_Bpoj 11

лике, да учини кардиналне грешке. Устав му је давао право слободног избора. Краљ је ишао за својим инстинктом. Први случај! Кад је дошао на престо, пружио је он руку либералима на запрепашћењу торијеваца. Отпор Горњег Дома сломио је претњом великих измена перова и — успео је. Друга прилика је питање радничке владе. Краљ је пристао без устезања на тај експеримент. Приликом отступања Макдоналда саветовао му је овај, да распусти парламенат, — што у ствари није било неизбежно. Тиме је донео разочарање либералима, који би дошли аутоматски на владу, али је добио признање целог народа.

Краљ Ђорђе У. не зна за закулисна натезања која су карактеристична за некоје његове претходнике. Чврсто као стена седи енглеска династија, али узрок томе не лежи у чувеном енглеском смислу за лојалност и традицију. Историја показује, да Енглез може да буде врло нелојалан. Узрок лежи у чињеници, да су енглески краљеви морали ићи с временом. Никада они нису узурпирали власт, која им не припада. Једног Кајзера не би ни парламенат ни улица трпела ни пола године. Енглески краљеви, а нарочито Ђорђе У, сматрали су, дау политици не може бити речи о господарењу. Они су разумели, да вредност краљевства лежи у његовој апстракцији, у идеји, а не у индивидуалном истицању права наслеђа на престо. Наравно једна околност је веома помогла енглеским краљевима, то је империјум (емпаир). У колико се више енглеска империја развијала у једну велику сложну и хармоничну целину, у толико је већа била важност уставног краљевства за Енглеза. Краљ је централа империје. Од последње конференције доминија круна је једина призната непосредна спона између делова Империје. Њом је устав Империје утврдно необходност крунисане главе у Енглеској. У истим деценијама, у којима су моћ и прерогатива енглеских монарха сведене биле на минимум, добило је краљевство нову бурунтију од држава Империја. Краљ Ђорђе У. је проживео време велике пробе отпорне снаге империја и пошто је иста успешно испала; то је он доживео и дан, када је краљевство везано за империју тако чврсто, како се само замислити може.

С немачког.

Проф. Владинир Розенберг, Београд:

Регулисање непоштене утакмице

|. Теорија

Министарство Трговине и Индустрије, односно Управа за заштиту индустријске својине, израдила је пројекат закона против непоштене утакмице који је послан на мишљење свима 3емаљским привредним удружењима и установама, да доставе своје примедбе најдаље до јуна месеца. Пре свега треба забележити, да је овај начин израде привредних закона веома леп и кори-

стан у свакоме погледу. Овом приликом умесно је. као и,

изразити жељу, да и ово Министарство, остала, у чије ресоре спада народна привреда, иду увек овим путем, кад год се Тиче законског регулисања више или мање важних привредних питања.

Обарање неноштене утакмице је појава рафиниране правне културе. Обично се овим завршава развитак тако званог права личности (РетабрћећКкетресћђе), чији поједини елементи, као што су ауторско право, патентно, право на жиг, на индустријске узорке и моделе, предњаче и хронолошки и систематски регулисавају привредне утакмице. Свакоме, ко ради по својим индивидуалним спо-

„ собностима биле оне велике, кад што су писца, пе-

сника или проналазача, биле оне мале, као што су каквог обичног трговца, који уме да придобије муштерију, мора бити дата могућност, да само он, и нико други, потпуно искористи резултат овог свога рада. Ово је полазна тачка и основна идеја