Narodno blagostanje

Страна 572

Главна скупштина, одржана дне 29. сптембра, била је ванредно бурна — закључила је ликвидацију. А бити ће добро, ако банка не буде приморана, да иде и под стечај. Јер многи увјеравају, да је губитак већи од акцијског капитала и да је по томе на мјесту стечај а не ликвидација.

Ликвидација Хрватске сељачке задружне банке —

Загреб

(Основана је године 1923. Велике су наде у њу постављене. Имала је у неку руку да буде финанцијални стуб сељачке странке и хрватског задругарства. Вјеровало се је, да хрватски сељак, који је скоро без изузетка био под заставом сељачке странке, да ће и своје улошке повјерити сељачкој банци, која је имала и страначко обиљежје. Ну сељак је бацао куглице у страначку кутију али је своје улошке и даље оставио код Прве хрватске штедиовице и осталих завода, на које је он научен већ деценија. Према новотаријама у новчарству био је веома скептичан. Да се дође бар до неких уложака, морао се је правити неки аранжман са Праштедионом, да би она новом заводу ставила на располагање нека "средства. Дакле умјесто борбе са Праштедионицом око уложака, морало се је потражити ослона управо код Праштедионице, И да није било њене испомоћи, шалтери банке већ би давно били запечаћени.

Акцијски капитал био је предвиђен са 25 милиона динара. Уписано је међутим само 8 милиона, А уплаћено нити половина. Сви они, који су играли у банци видну улогу, своје дионице нису ни уплатили. Они су чак и код бирања ликвидационог одбора надгласали оне, који су све дионице и уплатили.

Банка је имала бити сељачка и задружна. Дакле имала је давати кредита сељаку и задругару. Међутим у ствари кредита су добили најмање сељаци и задругари. Било је чак и индустријалаца, који су ту уживали кредита. А појединци су имали кредита до скоро милијон динара. За осигурање тих кредита морао се је вршити залог. А питање је, дали вриједност имања достаје, да покрије све дугове, Обзиром да такових вјересија има ви: ше, држи се, да је фактични губитак далеко већи, него што је то јављено на главној скупштини. Јер да је приказано право стање, предлог је морао тласити на стечај, а не на ликвидацију, Јер за ликвидцију треба нешто и имати.

Банка се је упуштала и у послове којима није била дорасла, Тако је у једној пригоди преузела гаранцију за 50 милијона динара, мада је дионичка главница преко половине неуплаћена, износила само 8 милијона, а улошци неких 4—5 милијона. Зар и ту нови трговачки закон не би поставио неке границе. Јер је јасно, да такова гаранција не вриједи ништа, дотично само толико, колико је завод у стању да их и испуни.

(Оснивање сеаљчке задружне банке био је покушај да се политичко расположење искористи у финанцијалне сврхе. Како видимо, покушај је неуспио. M да није било 6. јануара ствар би била иста и данас би били гдје CMO H сада. Хрватски сељак, ма да је слиједио сељачку странку своје улошке поклањао је само установама, у које је имао велико повјерење. Политика је политика, а паре су паре и хрватски сељак је од Сељачко-задружне банке тражио

само кредите, ну није полагао своју уштедњу.

Поред апстиненције хрватског сељака од уложног посла Задружне и сељачке банке, узроке пропасти треба потражити и у лошем водству завода. Обзиром на начин, како је банка била вођена још је и сва срећа, да хрватски сељак није имао у њу никакова повјерења, Јер овако је пропало само неколико милијона а онако би било про: пало и која стотина.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 35.

Ликвидација-стечај Хрватске сељачке задружне банке добра је школа за оне, који из политичких мотива приступају оснивању страначких новчаних институција као и за ширје слојеве, да таковим институцијама не поверавају своја средства,

Откривена је коруптивна акција американских власника бродоградилишта против поморског разоружања. Главни њихов агент звао се Ширер.

Истрага против Ширера утврдила је до сада већ неколико важних чињеница, које бацају ружну светлост на оне групе, у чијој се служби он налазио. Стоп Harbo, председник њујоршког 5трбшф пе Со изјавио је пред одбором Сената, да американски интересенти нису само слали плаћене агенте у Женеву приликом конференције за разоружање 1926, и 1927. год., већ да су пре две године издали још за пропаганду 143.000 долара, кад је на дневном реду стајала дебата о продаји државне трговачке морнарице приватним предузећима. Од споменутих 143.000 долара дало је Барбово друштво 102.000 долара, док су друге фирме дале остатак. Ширер је примио од Атемсап Brown Boveri Electric Corporation, Newport News Drydock H Shipbuilding Corporation yKyHHO 46.750 долара од тог 24.000 nonapa KaO хонорар за услуге, које је вршио у Женеви. Остатак ове своте примио је за своју активност у погледу државне трговачке морнарице, при чему се радило о састављању и пласирању чланака у новинама и о јавним говорима у корист бродоградилишта.

Американски новинар Реагсоп, који је пратио Ширерову делатност у Женеви, каже, да је Ширер успео, да утиче на компетентне личности американске делегације, на адмирала Рееџе-а и Зћопејд-а, командира Frost-a и Етајп-а и на капетана Нерђигтпа, шефа штаба ратне морнарице. Сем тога он је настојао да утиче на штампу, слао јој материјал и пропагандистичке извештаје, које је он бајаги добио од американске делегације, Ширер је придобио симпатије чланова американске делегације, јер су они његов рад сматрали патриотским. Стога је извесним члановима американске делегације повољно напредовање конференције било непожељно и они су радили на сузбијању политике разоружања председника Кулиџа.

Америчка бродоградилишта употребила су Ширера као експонента и пружила му новчана средства, да омета разоружање на мору, јер би у случају споразума између Енглеске и Америке био несумњиво смањен волумен послова у њиховим бродоградилиштима. Откриће ове прљаг афере доказује на колико тајних сила наилази питање општег разоружања. Ово је само један од многих случајева нападаја на разоружање са стране разних индустриских група.

Поморско разоружање и корупција

CC" a sei ataru

Godine starosti ne igraju za mene nikakvu ulogu. Mi smo zapošliavali stotine hiliada liudi od 25. godina na dalje. Imali smo prilike da upoznamo uporednu vrednost mladosti i starosti, i došli smo do rezultata, da starost ne igra nikakvu ulogu, već iskustvo i sposobnost za učenie. Ko prestane da' uči, tai stari, pa bilo to i u 20. god. ili a 80. eod. Ko uči, ne samo da ostaie mlad, već dobiia зуе više vrednosti bez obzira na fizičku sposobnost. Komercijalna vrednost čoveka nema nikakve veze sa brojem preživelih godina. Danas ima mesta za svakog, koji ie volian da radi i da ide napred. Za onoga kq neće da radi i da se kreće napred, nema mesta. Ali niie dosta imati samo volie za rad i hteti ići napred, te dve stvari moraju biti kombinirane. Ko je zadovolian sa napretkom, koji ie učinio i ko ie zahvalan što je došao do položaja, na kome ie, taj je star. Za

Ford o godinama starosti radnika

PU BraSeSH ONI U Ear Or ri i nr ава Па.