Narodno blagostanje

5. октобра 1929.

ске робе у истим земљама на пр: енглеског угља у Италији. Посматрајући дакле тежњу свију експерата, да приме што мање робе на име репарација, а што више репарација у новцу, енглески делегат је видео јасно, да ће кроз неколико година да се појави поново Немачка с изјавом, да не може да плаћа, јер нема коме да прода робу и да ће Енглеска бити стално под притиском немачке конкуренције. Немогући да измени стање духова у Јанговом комитету, енглески је делегат стао на сасвим правилно гледиште, да такво стање ствари води неминовно у репарациону кризу и у редукцију немачких репарационих дуговања и да је због тога најбоље, да се одмах почне са редукцијом истих, Једини спас за Европу је укидање немачких репарација.

Једино су Енглези имали правилно научно гледиште на репарациони проблем, Они су једини били свесни тога да стање, створено Јанговим планом, не може да се одржи и да су према томе њиме обезбеђена потраживања несигурна и проблематична у даљој будућности. Енглез није хтео да се заварава обећањима, које је противно економским законима и само се тако може да објасни, да је енглски први стручњак лака срца поклонио Французима, Италијанима и Белгијанцима 48 милиона златних марака годишње. Како би се друкше могло да објасни да један банкар напушта за рачун своје државе потраживање од 48 милиона марака годишње, а ако не тиме, да је то потраживање дубиозног

Мађарски привредни кругови истичу, да је прилив иностраног капитала у току последње године постао све мањи и мањи, док није у току ове године скоро потпуно укочен.

Након извршене валутне стабилизације у Мађарској је увоз иностраног капитала веома порастао. У иностранству је одмах било скопљено неколико већих зајмова а и зајам Друштва Народа, претворен у пенге, је преко државног инвестиционог буџета ушао у мађарску привреду. Порастао је број краткорочних иностраних кредита а осим тога се је у иностранству пласирало и веће количине дионица индустриских предузећа и банака.

Све до 1928. године ти су кредити били од најповољнијег утицаја на привредни живот и развој, али како су ти зајмови до краја 1928. године били мање више утрошени, то се је ситуација веома брзо изменила. Нових, дугорочних зајмова није било могуће добити, и извоз акција, осим код неколико великих банака,, потпуно је престао а они мали и краткорочни инострани кредити, које се је још могло добити, нису више били довољни, да би се уз њихову помоћ могао уравнотежити трговински биланс, који је заједно са плаћањем међународних ануитета био дефицитаран за око 500 милиона пенга. До 1928, године је прилив иностраног капитала задовољава додатне капитале и кредитне потребе мађарске привреде и појачавао је чак и девизне ре-

Инострани капитал у Мађарској

зерве новчаничне банке; а чим је тај прилив био укочен, ,

то је мађарска Народна банка била принуђена, да помоћу својих девизних резерва попуњава настали мањак.

Пени се да је мађарско задужење у иностранству износило од 1924 до 1928 године 1.800 милиона пенга (18 милијарди динара). Од овог износа отпада 650 милиона на краткорочне кредите, а облигациони дуг постизава 1150 ми-

заљуби ttlllll|!!

Оснивачи: Вапаче ОКотапе, Вапапе де Раг1в е! дез Зостеје Ешапсете ФОлепЕ.

ауз-Вав,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Француско-Сртска Банка Капитал Фран. 20,000.000

= 6 6 Обавља све банкарске послове Риме мм мем мм а и пи мм ма мем ем ем мин

Страна 571

лиона пенга номиналне вредности. Од тих облигационих

зајмова отпада: у милионима долара ном. вредности

на државу 69:77 на самоуправе 50.45 на пољоприв. хипот. зајмове 51.70 на индустрију 95.46 на црквене општине 3.77

_ Укупно 201.20

Интересантно је упоређење тих података са лрирастом капитала у Мађарској за време последњих 4 и по година. Према приватним подацима цени се тај пораст на 1 и једну трећину милијарде пенга, али се под тим оројем подразумевају једино продуктивне направе и валутле резерве. Увози сировина и робних резерва се у ове податке не убрајају, јер и у статистици задужења нису наведена дуговања за увезену робу.

Национални прираст капитала утрошених за

види се из износа

У милионима пенга

нове индустријске направе 410 пољопривреду нарочито сточарство 260 држав. саобраћајне установе 330 комунална предузећа 60

Укупно "1060

Разлика између задужења у иностранству и формацијом националног капитала смањује се ако се у горње податке уброји још и вредност нових зграда. Зграде за станове цени се на 300 милиона, зграде за културне и соцеалне употребе на 120 милиона.

За преокрет, који се опажа у приливу страних кредита су следећи подаци веома значајни: у току 1928 године износиле су иностране емисије 275 милиона пенга, од тога у првој половини 1928 године 200 милиона. У првој половиви текуће године ушло је само 60 милиона пенга као прва транша шведског жижичног зајма. Емисија Будимпештанске Комуналне Штедионице у Лондону од 500.000 енг. фунти, 300.000 фунти облигација Мађарске Комуналне Банке и друга транша шведског зајма од 60 милиона ленга учиће у другој половини ове године. Ова транша има рок доспећа тек-у идућој години, али је на захтев мађарске владе дисконтована по енглеској кући Рочилд.

Смањени прилив иностраног капитала примећује се у опадању коњуктуре, што се најтачније одражава на будимпештанској берзи. Слабо интересовање иностранства и недостатно стварање домаћег капитала имало је за последицу да су се курсеви хартија од вредности знатно снизили. Индекс хартија од вредности опао је од 90.8 (у јануару ове године) на 71.7 у јулу ове године, (Просечни курсеви 1927 године једнаки су 100).

Пажња претплатницима

Умољавају се претплатници, да изволе што пре послати дужну претплату, која износи за треће тромесечје 70.— дин. а за цело друго полугође 140. — дин.

пи

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филиале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

2)»