Narodno blagostanje
98. децембра 1929.
настоји, да KOPCOJMAHOO, своја дуговања; било дугорочним
_уговорима_ са већим капиталистичким. трупама, било изда- ||
вањем комуналних облигација. Последњи је облик најподеснији, само има ту ману, да није-увек изводљив. Чим новчано тржиште не може да апсорбује комуналне _ обли| гације, то варошким управама не преостаје друго, него _ да приступе оперисању краткорочним кредитима, и то све дотле, док се не нађу повољни, дугорочни зајмови. "Крат-
корочни кредити склопљени су из нужде, и према томе
15
они се сматрају као прелазно средство. Они су релативно.
веома скупи, а у извесној мери и опасни, рискантни, јер
могу имати за општине најкобније финансиске последице.
И градске управе знају врло добро, да се мора штедити, како би се одржала равнотежа између прихода и издатака. Али како се често пута појављују потребе за већим инвестицијама, из комунално или социјално политичких разлога, то се морају општине, ноленс воленс, упуштатв у радове и инвестиције, помоћу краткорочних кредита. И како су прилике за консолидована задужења веома неповољне, навикле су управе градова да узимају, како не_ мају других извора, прекомерне, летеће кредите код ко_муналних новачних установа. То се свугде дешава, код нас и у иностранству. На наше прилике више се пута указивало у „Народном Благостању ; а да и у иностранству комуналне финансије нису сређене, причају напори, које баш у ово време предузимају управе немачких градова, са намером, да консолидују своју неиздржљиву финансиску ситуацију.
На недавно одржаном конгресу немачких градова, констатовано је, да су се због потпуно престалог прилнва иностраних кредита повећала летећа, краткорочна задужења у последњој години на 25 милиарди динара (1.8 милиарди марака). Друга, још озбиљнија констатација пак је дејство, да се највећи део задужења (1.845 милиарди марака), налази код јавно-правних новчаних установа као што су то; комуналне и обласне штедионице и код њихових кровних организација, код жиро-централа. Мањи део краткорочних комуналних дугова, око 350 до 400 милиона марака, налази се код приватних банака.
Овакво стање од највеће је опасности по градске финансије, али у истом обиму и по саме јавно-правне новчане установе, и зато се на конгресу немачких вароши, на иницијативу поверилаца, усвојио веома интересантан програм којим би се ове прилике имале дефинитивно регулисати. -
Штедионице и јавно-правне новчане установе саоп-
штиле су градским управама, да им више неће, и не могу
дозвољавати нове краткорочне кредите. Али како се зна, |
да општине данас нису у стању, да ликвидирају своје досадашње краткорочне обавезе, а и да не постоји могућност склапања већих конзолидираних зајмова, то су јав-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"ке;
_ Страна 779
но-правне новчане. установе пристале, да досадашње ле-
~ теће 'дугове ковертирају у дугорочне, конзолидиране; за "које им>вароши имају | Практички ова конверзија за: градове "не значи много;'она
издати одговарајуће. облигације.
је потпуно формалног значаја, јер су сва" досадашња крат-
„ корочна потраживања била мање више смрзнута И. иликвид-
на, дакле већ по. себи дугорочна. Једино имају. комуналне новчане, установе могућност, да могу у даним моментима продавати или ломбардовати ове облигације, што са краткорочним кредитима није било могућно.
Према санацијском нацрту, ова је конверзија везана за веома важан услов, кога су варошке управе и усвојиле: тражи се, да се почевши од 1. овог месеца и све „за време једне године мора код свих градских управа на најригорознији начин умањити издатке, а пре свега сви се инвестициони радови морају ограничити на минимум. Градске управе имају намеру да редуцирају програм градње кућа за становање. Код вароши од 500.000 становника ова би редукција значила смањење градње од 100 до 130.000 станова. |
Али тиме још није регулисано питање комуналних „финансија. Градовима је потпуно немогуће, да преко ноћи умање своје у многим случајевима већ започете или још недовршене инвестиције. МИ зато су им потребни кредити, а како нема изгледа, да би се ти кредити могли добити на новчаном тржишту, то су се комуналне новчане установе још једном морале одлучити, да спасавају. Краткорочних кредита више неће одобравати; али су пристале, да ставе на расположење свој месечни прираст уложака, који изно-
си по одбитку 109 ликвидносних резерва и прописаних.
20% инвестиција у државним хартијама од вредности, месечно око 100 милиона марака. Комуналне штедионице и жиро-организације обавезале су се, да ће за време од једне године примати месечно до износа од 100 милиона марака дугорочне комуналне: обвезнице док се сви остали комунални издатци имају. HODU ID из редовних комуналних прихода.
Čitaocima ie poznato, da је · Dianini u toku ove godine OSnovao nekoliko akcionarskih društava, тедји njma iInterstate Equities Corp. i PetroSad je odlučio, da oba društva osnovano početkom ove godine
Nainovija jinansiska transakcila Amadea Dianinia
leum Corp. of America. spoji u iedno. Interstate ie
'sa glavnicom od 3,250.000 akciia (akcije su bez nominalne
vrednosti, i prodate su po 34 dolara komad) a Petroleum Corp. osnovano je u augustu Sa 1.250.000 akcija (prodaina cena 15 dolara: komad). Oba se papira tretiraiu na Korb Mari prvima je kurs danas 15, a drugima 22 dolara: Finansiski listovi ne znaiu za razlog ovoj transakcili.
РИТА и
QU СЛУЖБА
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ : ;
= Министарство финансија одобрило је, да се у обвезницама Ратне. штете могу платити позајмице у вених од секвестираних, имања. У случају, да су пупони са обвезнице под бр.1,2, "дужмо: да их исплати у TOTOBOM новцу, такође и оне купоне, који мису исплаћени ако су застарели.
новцу Доби“,
— Ако је веровати вестима. из Италије, шпански гајам“
од. 350 милиона 8л. пезета потпуно је успео, Чак је уписан
_истор дана, Половину_ целог износа бу _уписале. иностране |
банке п инострана, друштва, у Шпанији, а велики је део л
3, и 5 исплаћени, „дотично лице |
_ од финансијера, шпанских, који су имали до сада. капитал
на страни, | | Зајам је гарантовам приходом од. царина, које се од
1. јануара. плаћају са 25% у злату и девизама, а 15% у пе
зетама, али са, ажијом која одговара златном паритету: — Bugarski državni dug iznosio ie 1014. god. 603,8 miliona zlatnih franaka, odnosno 137,20 zlatnih franaka ı na glavu
" stanovnika. Danas iznosi, bez reparacija 815 mil. АШ fra-
|
naka, odnosno 142 Чтапка па јами запоушка 517 228 == Francuska autonomna amortizaciona ал spustiЈа је kamatnu stopu na dvogodišnie· bonove' narodne odbrane,