Narodno blagostanje

24. мај 1930.

ку извесну расподелу ризика, за случај да у једном крају репа омане. Према томе стање ствари је такво, да све фабрике набављају репу из свију крајева, е прерађују просечно репу истог квалитета. Из тога излази само по себи, да разлика у рандману који се постиже код појединих фабрика, показује разлику у техничком стању погона и то тако, да већи рандман показује већу техничку савршеност. Вредно је истаћи, да наше фабрике теже да сталним усавршавањем још више подигну и поправе своју техничку опрему. У кампањи 1928./29. фабрика у ћуприји стоји са рандманом од 16,837% у погледу техничке савршености на првом месту; после ње долази Бечкерек са 16,14%, Врбас са 15,70%, Беље са 15,17%, Црвенка, са. 14,67%, Београд са 14,60%, Осијек са 14,88% и Усора са 14,04%. За кампању 1927./28. ред није овај исти, што даје наслутити, да су у појединим фабрикама у међувремену извођене поправке.

Да, би се избегао сваки неспоразум напомињемо, да ово упоређење међу фабрикама у погледу _ њихове Техничке савршености има само релативав значај пошто овде поменути бројеви показују оамо ред, тј. узајамни однос међу фабрикама у питању стања њиховог техничког погона. Апсолутно узет, већи рандман за целу индустрију у поређењу двеју кампања не мора неминовно значити да се технички ниво поправио од једне кампање до друге,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 323

већ се може објаснити побољшањем квалитета прерађене репе.

Било би интересантно у погледу техничке савршености повући паралелу са чехословачком индустријом шећера, али то није изводљиво према свој методи, коју смо применили у нашој индустријЕ шећера; јер прво претпоставка о истом квалитету прерађене репе не важи за чехословачке фабрике и друто постоји и сама по себи разлика у квалитету између наше и чехословачке шећерне репе.

Најпотпунију слику о значају индустрије шзћера добили бисмо, када бисмо је упоредили са 0сталим гранама земаљске индустрије по величини инвестиранот капитала, по броју запослених радника, по броју инсталисаних коњских снага, по вредности годишње производње и тако даље. Са свим тим подапима располажемо, али само за индустрију шелера, а они сами за себе не значе ништа; њихова је вредност релативна и добија, се само тако, ако се они упореде са дотичним подацима из других индустријских грана које на жалост немамо из разлога што наша земља не располаже привредном статистиком. Од стране Министарства трговине и индустрије, које води главни надвор над целокупном земаљском индустријом, до сада још није објављен такав бројни материјал, који би могао послужити нашим циљевима.

ЈАНГОВ ПЛАН У ПРАКСИ

— Нечувен успех уписа акција Банке за међународне обрачуне у Француској

и огромне тешкоће око емисије прве

' Нако се таксирају шанси Банке за међународне обрачуне

Финансиски, па и политички листови целога света пишу свакодневно о Банци за међународне обрачуне и о емисији прве транше репарапиониу. облигација. Дотађаји су по себи важни не само финансиски, већ и политички. Али се ипак не би толико писало, да нису велике тешкоће по сред.

Због тога. је потребно, да са неколико речи рекапитулирамо оно што смо до сада писали и да допунимо оним што се у међувремену одиграло.

Јавили смо већ, да банка за међународне 06рачуне има главницу од 500 милиона швајпарских франака. Та је тлавница подељена у 200 хиљада акција по 2500 швајцарских франака комад. Један део акција, преузима седам новчаничних банака, које су ушле у састав данашњег њезиног Управног одбора. Свака од њих прима 16 хиљада, акција, од којих неке све задржавају за себе (за свој портфељ) а друге пак излажу јавној продаји. Уплаћује се свега 25% односно 625 швајпарских франака по акљији. Француска банка излаже јавном упису. Интерес међ публиком врло је велики. Кажу да, се сада већ плаћа ажија од пуних 100%. Један пакет акција примају новчаничне банке неутралних земаља, (Швајцарска, Холандија и Шведска по 4000 комада), а остатак ће бити подељен међу новчаничне

транше репарационих облигација —

банке држава другог ранга заинтересованим у репарацијама тек на јесен, кад ће бити позване да, пошљу своје представнике у Управни одбор Банке за међународне обрачуне.

Оматра. се дакле да ће Банка за међународне обрачуне имати огромне зараде, јер ће имати велике капитале на расположењу. Она ће у самом почетку располатати огромним сумама. Пре свега уплаћена главница износиће 77 милиона швајцарских франака, односно 25% од 124.000 акција уплаћених за :ј, номиналне вредности. Од репарационе комисије, која је ових дана у ликвидацији, имаће банка да прими око 150 милиона марака, што чини 177, милиона швајцарских франака. Та сума наравно неће остати стално на диспозицији Банке за међународне обрачуне; она има из ње полако плаћати већ извршене поруџбине у натури.

Државе повериоци по репарацијама дужне су лепоновати одмах банци 125 милиона марака без камате, — што чини свега, 150,25 милиона швајцарских франака. Пемачка је дужна да положи половину од суме, коју буду положиле државе повериоци, такође без камате, а то је 62: милиона марака, што чини око 76 милиона швајцарских франака. Француска је такође обавезна да да од своје прве транше 10% банци. Пошто француско учешће у првој транши износи 156 милиона долара (на 200 милиона долара, света), то значи да ће она