Narodno blagostanje

Страна 324

имати депоновати 15,6 милиона долара, што чини 78,25 милиона швајцарских франака.

Значи да ће банка одмах у почетку располагати капиталом од скоро 600 милиона, швајцарских франака. (а то је преко 6 милијарди динара). Преко ноћ се ствара. банка, која у самом почетку премаша по величини капитала највећи број великих европских банака.

Од чисте добити прво се задржава 5% за резервни фонд (док стигне 10% главнице). Затим се дели акционарима дивиденда од 6%. Од остатка добити 20% (или део од тога) иде на накнадну дивиденду до 6% максимум. Али управа има права да тај вишак (или један део) унесе у специјални резервни фонд за попуну дивиденде. Остатак иде у реверву. |

Остатак главнице има се уплатити у року од две године. Права збора акционара врши управни одбор.

П Енглеска хладноћа према Банци за међународне обрачуне

И Енглеска је примила 16 хиљада акција и ова ће лојално да уплати противвредност главнице; али то не значи да је она тако исто врућа за установу, као што је то случај са Француском и друтим неким државама. Још пре скоро годину и по дана, кад је први пут у средини Јанговог комитета избила идеја о оснивању ове банке, енглески експерти су је срдачно прихватили. Али су енглески финансиски кругови, на прву вест о тој банци, почели да дају израза своме незадовољству. Зна се да је Лондон за последњих 50 година главно међународно новчано тржиште и да су се енглеске банке у главном бавиле, нарочито пре рата, а великим делом после рата, финансирањем међународне тртовине. Банка за међународне обрачуне је конкуренција енглеским банкама, јер ће она поред репарационог посла гледати да развије и остале банкарске послове, Т. ј. да посредује у кредитном TI платежном саобраћају међ појединим државама. Енглески финансиски кругови су изгледа настојавали и то врло енергично, да та банка добије седиште у Лондону; они су доказивали да је Лондон најразрађеније светоко новчано тржиште. Као што знамо, у томе нису успели. (Нису успели ни Белгијанци који су тако исто ватрено пледирали за Брисел). После тога су енглески финансиски кругови охладнели према банци и то расположење траје и

анас. Банка неће имати никакве тешкоће од стране гнтлеза, али се она, ствара уз злу вољу енглеских финансиских кругова.

У претпрошлом броју смо реферисали о најглавнијим функционерима Банке за међународне сбрачуне и том приликом саопштили, да, је за шефа одељења за сарадњу међ новчаничним банкама наименован г. Синман, један од директора Енглеске банке. Гувернер Енглеске банке г. Нотман, који је ових дана присуствовао седници Управног одбора, у Базелу, саопштио је на велико изненађење свију присутних, да је г. Сипману немотућно да, се прими тог положаја (и ако је пре тога на једној седници било одобрено да се његово наступање одложи за више месеца). Овај акт Енглеске банке се разно тумачи. Док једни држе да, је то из личних разлога. други сматрају да је Енглеска и тиме хтела. да

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр; 21

остане у положају „сјајне изолације у колико је то могуће према Банци за међународне обрачуне.

Исто је тако велика равнодушност, па чак и нерасположење, било у Америци, али је све то савладано, захваљујући утицају Мортана, који се од почетка, интересује за репарационо питање, од како

је његов ортак Овен Јанг постао председником ко-

митета.

Ш, Упис акција у Француској.

Прва службена седница управног одбора одржана је у Базелу 13. маја Т. г. Међ првим питањима на, дневном реду било је наравно оно о платама. Као што смо већ наслућивали, плате су одређене а ја Чимборасо.

Председник добија годишње пет и по милиона дин., потпредседник пет милиона, генерални директор три милиона и триста хиљада, директор д-р Хилзе 2.750.000 дин., и т. д. То су само плате. О дневницама, попутнинама, додацима за репрезентацију и т. д., ништа се још не зна. Али се и ту свакако чува линија.

Упис акција. Банке за међ. обрачуне извршен је у Паризу 20. тек. мес. с огромним успехом. Преуписано је сто четрдесет пута. Ако се буде вршила пропорционална редукција, онда неће добити ниједне акције онај, који је уписао мање од 140 акција, односно 87.500 швајцарских франака или најмање 437.500 француских франака.

МУ Лонџање банкара и финансијера око емисије репарационих облигација

Још много теже иде са питањем емисије прве транше репарационих облигација. Ми смо већ јавили, да је било великих тешкоћа око тога, колико ће која држава да преузме тих облигација. Нико се није отимао око њих већ на против, водећи фтнансиски народи · желели су да приме што мање. Французи не желе да их приме због тога, што они сматрају да се комерцијализација састоји у томе да облитације купе неутралци. Американски отпор према, облитацијама, је савладан, али се у детаљима показало једно питање које је ових дана постало централно. 'То је питање емисионота курса са каматном стопом. Као што смо већ раније јавили, Американци сматрају, а с обвиром на куро немачких облигација у. Америци, да папир мора доносити најмање 67/,% и 67/,% ефективну камату. Французи желе да папир има номиналну камату не већу од 51/,%, да не би биле рђаво прејудициране доцније транше. Наравно да је потпуно искључено да пашир носи разну камату; она мора бити једнообразна за цео пакет. Али пошто су разноврсни услови Ба разним националним новчаним тржиштима, TO је, при усвајању једнообравне номиналне камате, неизбежно, да емисиони курс у равним земљама, буде различан. То ће пак имати за последицу, да капиталисте уписују у земљи у којој ће емисиони курс бити најнижи. Да би се то спречило колико толико, одлучено је, да се забрани увоз облитација. из једне земље у другу; а да би се то извело што сигурније довољно је, да облитације гласе на валуту земље, у којој су емитоване. То су нарочито тражили Енглези. Тиме је онемогућено, да тај папир