Narodno blagostanje

24. мај 1930. Х буде један међународни (уајешг шеегпанопа!е), који би послужио за арбитражне циљеве између појединих националних тржишта.

Енглески Министар финансија је интерпелисан о томе колику ће количину облигација примити Ентлеска. Он је на. то одговорио, ни у ком случају више но онолико, колико њој припада од прве транше, а то је 25 мил. долара. Извесни листови јављају, да Енглеска тражи од Француске да један део свога учешћа употреби на отплату својих дугова у Енглеској. И Шведска поставља исти услов Француској. да последњих месец и по дана одржао је синдикат банака са представницима, Министарства финансија држава, које су у управном одбору Банке за међународне обрачуне, четири конференције па ипак се није могло доћи до коначне одлуке у погледу емисије репарационих облигација. Таман се једна тешкоћа савладала, појавиле су се друге две много теже. Међ њима су играле улогу оне, које су се односиле на трећи део зајма, на оних 100 милиона долара, који су намењени немачким унутрашњим потребама, специјално немачким жељезницама и немачкој пошти. Као што се читаоци сећају, из практичних разлога тај део зајма за немачке потребе везан је са репарационим облитацијама. Али су оне по свом квалитету лошије: док су репарационе гарантоване Т. зв. негативним залогама, односно извесним државним приходима, као што су царине, које се не могу уопште заложити, дотле ове, намењене немачким потребама, немају никакве залоге. Природно је, да те облитације не могу имати исту цену као и репарационе. Тражили су банкари, да Немачка да какве залоге и најзад свршило се на томе, да облигације потпише прво Немачка, затим

представници друштва немачких железница. На тај начин се ангажује друштво, а тиме се омогућава. да се у случају неплаћања приходи од железница употребе за подмирења ануитета,

Као што смо у почетку казали, нико се не оти-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 325

ма о репарационе облитације. То звони мало чудновато и контрадикторно са стањем које влада на новчаном тржишту. Док се непрекидно пише и говори, како је каматна стопа доститла најнижи ниво за последњих 30 година, дотле видимо, да се нико не отима, за облигадије, које носе врло лепо укамаћење. У извесним државама је то из политичких разлога, али у другим из чисто економских. Зна се, да је 200 милиона долара, колико износи прва транша репарационих облигација, само једна десетина капитала који представља, безусловни део немачких репарација. Но идеји Јанговог плана, треба целокупан износ: безусловног дела да се шретвори у ноБац, путем продаје облигација. Другим речима првој транши има да следују друга, трећа, пета и десета. Значи да ће те робе бити јот увек доста и вероватно да ће је бити више но што је потреба тржишта. Јер 200 милиона долара репарационих сблитација, прве транше је према томе, да у емисији учествују Америка и Европа, одиста бататела. Део који прима Енглеска, на пример, представља 70% онога, колико она извови месечно капитала куповањем страних облигација, а 11% од онога колико америка извози. То су багателне суме за тако велика, и моћна тржишта као што су француско, американско и енглеско. Па кад је код прве транше толика тешкоћа, онда ће код других бити вероватно таквих, које се неће у опште моћи пребродити.

Комерцијализација безусловног дела је интегралан и саставни део Јантовог плана. Међутим сумњиво је остварење те идеје. У том случају од Јантовог плана остала би само јеш редукција немачког репарационог дуговања и постепено укидање плаћања у натури. И ова последња одлука Јанговог плана не садржи много мудрости. Велика је грешка што је укинуто плаћање у натури, јер ће то знатно да отежа, Немцима плаћање ануитета. Може лако да се догоди да, се Јангов план у пракси покаже гори од Дозовог плана, — сем у колико он садржи редукцију немачког репарационог дуговања.

+ PAVLE ARŠINOV

— Uspomene и штезјо пеКтојоба —

Kad god slušam Srbina, da se žali, kako je Hrvat, razviću i prosvećivanju predratne Srbije mnogo veću ili Slovenac osvojio najveće položaje u državi, ja se se– , ulogu, no što je to istaknuto i u jednoj istoriji. ćam tako zvanog „šojkanskog” problema u predratnoj Bila je to imigracija u masi i sasvim prirodno da Srbiji. Kad god bi se sastalo nekoliko Šumadinaca dr- | ih je bilo svakojakih. Prirodno je, da svaki Srbin, kome žavnih činovnika ili privatnih nameštenika, teško da se je u domovini, u Vojvodini, bilo postalo neizdržljivo ne bi došlo na temu o potiskivanju „domaćeg” elementa zemljište ispod nogu, pokuša sreću u Srbiji. O tome је od strane prečana ili vulgarnog šojkanera. Svaki drugi i Knez-Miloš mogao mnogo da priča. Ali je međ njima se osećao potisnut od predstavnika tog došljačkog cle- bilo vrlo mnogo takvih, koji su neizmerno ljubili malu menta. Bilo {e čitavih nadleštava, u kojima su oni bili predratnu Srbiju i koji su Joj sa požrtvovanjem služili u većini; na Vel. Školi je vladala tako zvana šojkaner- celoga života. Jedan od takvih, — i možda najbolji, ska klika, a i u pojedinim ministarstvima. Nikad se u bio je Pavle Aršinov, koji je ovih dana preminuo u Zatakvim razgovorima nije moglo čuti da je dotični šoj- grebu kao urednik „Privrednika”.

a, | ~. ) a o ner bio sposobniji i pogodniji za mesto na Коте је. | Pavle Aršinov mi je bio nastavnik u drugom га2-

j SLO „OI 0. O | l T | . па права SKI učio na ара načina: IPPSA— yedu gimnazije, Predavšo је prirodne nauke, 3 Spetiš 5 100. ı jalno botaniku. To je bio čas koji smo najviše voleli. Ta

Nije nam namera da govorimo о toj interesantnoj se liubav nije mogla objasniti predmetom. koji je do zla glavi sociologije predratne Srbije. Pomenuli smo je zbog boga suvoparan, već ličnošću nastavnika. A ona je bila toga, što smatramo da su prečani igrali u kulturnom | toliko uticajna na nas, da je i najgori đak iz ciganske

2