Narodno blagostanje

Страна 358

учињена тешка грешка. Буџетом је предвиђена потпора за 1.2 милиона годишње просечно незапослених, док прима данас 1.6 милиона радника сталну потпору, а 300.000 прима потпору за случај кризе, што траје већ 3 месеца и за шта још нема изгледа на бољитак.

Државни завод за осигурање радника предложио је да се просечна цифра годишње незапослености радника повиси на 1,5 милиона, што је влада већ прихватила, али, како то упућени кругови подвлаче, и та је цифра данас већ премалена. При томе треба имати у виду, да сваких 100.000 просечно годишње незапослених радника оптерећује државну благајну са 100 милиона марака. Завод за осигурање је предложио и повишење обавезних доприноса и разне друге реформе, којим би се могло уштедити 120 милиона марака годишње — али упркос свему остаје увек још мањак од 75 до 100 милиона марака, ако број просечно незапослених не премаши цифру од 1,5 милиона радника. За сваких 100.000 радника, у данашњем случају за већ око 400 хиљада, повећава се дакле дефицит по државном рачуну помоћи беспослених за 400 милиона марака.

Немачка влада званично још не рачуна тим цифрама. За сада тражи 727 милиона ; од тога морају допринети радници и послодавци 300 милиона на име повишених приноса за неупослене, а 440 милиона имало би се добити повишеним порезима и уштедама у буџету. Помоћу повишеног пореза на цигарете, који је био укинут прошлог децембра, ући ће 70 милиона марака (за следећих 9 месеци) ; са 25% повишењем трошарине на пиво око 90 милиона (увек за 9 месеци ове године), порезом на нежење око 80 милиона, дакле укупно 240 милиона марака. Реалном ревизијом и редукцијом прорачуна могло би се уштедити око 120 милиона марака и удвостручењем царине на дуван могли би се повисити приходи још за 80 милиона марака.

Постоји још једна шанса : наиме могућност поновног коњунктурног полета, која би брзо могла умањити државне терете, пре свега због опадања незапослености.

На сваки начин мучи немачки министар финансија тешку муку, јер је још потпуно отворено питање, да ли ће он успште моћи успети, да спроведе све ове реформе, као и повишења пореза — уместо да приступи снижењу јавних терета, као што је то обећавао приликом ступања на положај.

пи CC Повишење царина у АмериДављеник се и за сламку ци, које је на дневном рехвата ду, погодиће нарочито јако

неколико стријских швајцарску индустрију сатова и везова. С обзиром на то, на конференцији швајцарских Ротаријеваца, председник Хајнрих Билер одржао је једно предавање тврдећи на крају, да американска политика крајњега протекционизма стоји у бруталној противуречности са философијом и моралним кодексом Ротаријеваца. Затим је конференција послала депешу централном комитету у Чикагу, привлачећи његову пажњу нарочито на то, да ће предстојеће мере да униште извесне гране швајцарске индустрије. Ми смо већ реферисали, да је 1300 професора универзитета и водећих интелектуалаца у Америци поднело претставку Сенату против предлога закона о повећању ца-

европских синдуграна, нарочито

оне! ВОТАБ (а. 0)

BEOGRAD — KRALJA PETRA 70.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

инивикнпниннилпомноннининннепинанпиапапинанининнинплиини вкнизиввливниџининаковкеанни

kuća I reda poznata po čistoći i konforu (topla i hladna texuča voda po svima sobama, kupatila, lift, bašta i t.d.,) preporučuje se najtoplije pošt. putnicima. Cene umerene. Za bolji svet vrlo podesno i rentabilno stanovanje na mesec sa specijal. cenama.

Бр. 23

ринских тарифа и да је то имало за једину последицу, да је протекционизам знатно пооштрен. Тешко да могу да помогну штогод Ротаријевци. Али нам свакако једна ствар. није јасна, а то је однос између протекционизма и моралног кодекса у опште. Протекционизам је једна чисто политичкоекономска мера, која са моралом нема никакве везе. Због тога би било интересантно знати чега има у моралном кодексу Ротаријеваца, кад председник тврди, да је он противан протекционизму. Нас би основаност тог тврђења радовала и због тога, што је највећи део наших водећих индустријалаца члан Ротари клуба у Југославији.

У циљу да се привреди олакша снабдевање капиталом, у Немачкој је израђен предлог закона о редукцији неких пореза. Пореза на ренту

Редукција пореза у Немачкој јавно-правних облигација имала би сасвим да се укине ; ово се мотивише чињеницом, да ову порезу не сноси поверилац, већ га сваљује на дужника, чиме се кредит поскупљује. Друга важна редукција односи се на порезу нових хартија од вредности, која има да се снизи од = на 2% код обичних а од 2 на 1% код повлашћених емисија. На тр< ћем месту предвиђено је снижење берзанске порезе од 1.5 на 1%. Са тим у вези се очекује и снижење провизије од стране банака. Најзад предлог обухвата смањење пореза на друштва, на пренос непокретности и на вишак вредности. Дејство ових редукција било би врло повољно и за стварање инвестмент трестова у Немачкој. Све ове мере имале би да ступе на снагу још текуће буџетске године, изузимајући порез на облигације, који ће се укинути 1. јануара 1931. г. и то како за нове тако и за до сад емитоване.

a KKKKKREEKEoK=G=—I

Ko je imao zadovoljstvo da gleda pozorišnu igru „ Topaz”, seća se da je nabavka aufomatskih uličnih čistačica u : jednoj opštini u Francuskoj dala maha jednoj grandioznoj korupcionističkoj aferi. Opštinski odbornik i liferant uspeo je da potkupi sekretara sindikata орštinsknh čistača radi uklanjanja otpora sa te strane.

Pre nekoliko dana javili su svi beogradski listovi da je beogradska opština nabavila jedan broj automatskih čistilica i prskalica. Kao što vidimo aparat se ne zove čistačica već čistilica i zbog toga je potrebno, da pozorišna uprava izvrši ispravku ferminologije u „Topaz”-u.

„Čistilica” a ne čistačica EEK ppp a re

Питање осигурања радни

ка за случај незапослености у Немачкој

mer Берне O KI венама)

Немачка има данас највећи број незапослених радника међу свима европским државама ; он износи око 1,65 ми лиона. Немачкој је познато,

да се радикално излечење незапослености не може очекивати у скорој будућности, већ се рачуна да ће један већи број незапослених перманентно бити на терету народне привреде и државне благајне и питање прибављања потребних средстава за њихово потпомагање много је прече него оно о лечењу незапослености. Писали смо већ о томе, колика је огромна сума у Немачкој утрошена на потпоре незапо-

винникнинининонингоиппацалиннннннвџи

нигппваинсикен

нинанинпицинининннннивнивнининининникивиноиннининшнинвнхинннинн“