Narodno blagostanje
| ime
"7. јуни 1930.
слених : 1920. године она је изнела скоро 21 милијарду динара или један и по пута наш целокупан државни буџет. – 1927. године донесен је закон, у коме је утврђено, „да држава има преко свога редовног доприноса осигурању незапослености одобравати зајам „Заводу за осигурање радник за случај незапослености“, ако се број незапослених радника повећа. Искуство је показало, да је законодавац тиме погодио будући развој пошто је број незапослених растао тако, да је држава стално морала допуњавати мањак код завода. То помагање завода почело је да угрожава сам државни буџет. Ни сам завод није успео да уравнетежи своје приходе и издатке. Приликом увођења ове врсте осигурања у Немачкој, узет је број незапослених 750.000 као основа за одређивање доприноса послодаваца и радника. Међутим се показало, да је овај био и сувише мали; чак и број од 1,1 милиона, који се сматрао као база у 1929. години био је низак. Данас Завод рачуна са 1,5 милион незапослених, што по мишљењу економских стручњака такође не одговара стварности; они цене да их има 100.000 до 200.000 више. Из редовних средстава Заводових моћи ће се потпомагати свега 1,17 милиона незапослених, дакле недостају средства још за 400.000 до 500.000 радника, зашто је потребно нових 400 до 500 милиона марака. Како набавити ову суму 2 На повећање пореза за ову сврху не сме се у Немачкој ни помислити. У свом скорашњем меморандуму, „Завод за осигурање радника за случај незапослености“ предлаже неколико реформи, које би донеле бар један део потребне суме. Завод намерава да скраћењем потпора у вишим надничним разредима, увршћењем сезонских радника у ред заводових осигураника (како би се и од њих добијали доприноси), искључењем лица испод 17 и изнад 65 година из осигурања преко овог завода, уштеди одн. добије укупно 116 мил. марака. Како то још из далека не би било довољно за покриће дефицита, имао би да се повећа допринос државе осигурању незапослених на 1 и по од сто од надничне суме, тако да би тиме држава учествовала са половином оне суме, коју дају радници и послодавци заједно (доприноси радника и послодаваца износе по 1 и по од сто надничне суме). Бројно узев, имало би према томе да буде 435 милиона марака, или 235 мил. више него што је унето у овогодишњи државни буџет. Али и поред свега овога мисли се, да ове реформе неће донети потребна средства, тако да на крају крајева држава ће опет морати да покрива дефиците путем зајмова. "Треба још напоменути, да број незапослених од 1,65 милиона претставља само ону категорију радника, која према поменутом закону ужива потпору из Завода. Поред њих у Немачкој је без посла даљих 300.000 радника, код којих једну петину потпоре свосе општине: ово су т. зв. „потпоре незапослених радника услед кризе“. ,
Као што се из свега овога види, проблем незапослености претставља за Немачку велику бригу; огромне суме новца, потребне за потпору, чине државни буџет врло лабилним ; од њихове висине зависи хоће ли буџет моћи бити уравнотежен или не.
i I——i==—==—=— _AwepyjkaHky HHTepecyje IOJIMHтика више но Американца. Последњи има мање времена и воље за то због пословних брига. Американка је инспирисана већим идеализмом но човек ; она је више за оно што се зове „општа ствар“. Американка има развијен смисао за организацију и зна шта добра организација значи. Тиме се а објаснити да је данас око 12 милиона Американки учлањено у разна искључиво женска удружења. Жене имају своје клубове, у којима расправљају јавна питања. Политичка де-
Американка и политика
_ НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ
•
Страна 359
латност Американке почела је прво у општинским питањима,
затим је прешла на државна. Сходно овом проширењу интересне сфере, развијале су се и женске организације далеко ван њихових локалних граница. Сва женска удружења сачињавају „Главни савез женских удружења“. Хиљадама и хиљадама мајки удружено је у „Националном савезу мајки". Постоје удружења жена за борбу против алкохолизма, а непотребно је споменути, да и сви женски позиви имају своја нарочита удружења као н. пр. раднице, учитељице, болничарке итд. јаку организацију су жене имале у кампањи за право гласа, које им је дато 1920. године. Једно од најинтересантнијих женских удружења у Сјед. државама јесге „Јоза Сопетеззопа! Сотпине!", чији је задатак, да директно сарађује са владом у свима питањима и да врши агитацију на изборима. Овај комитет не ступа самостално у акцију, већ за решење сваког питања, које се појави, образује пододбор, који ради самостално и постоји до год се питање не ликвидира. Тако се постизава најбоља концентрација снага. Десет пододбора, колико их је за три године постојало, успело је да парламент изгласа пет важних социјалних закона. Ма колико различити били циљеви појединих женских организација, један је ипак свима њима заједнички : очување светског мира. Савезник им је у томе црква.
Мало је коме у Европи познато, да американским женама припада велика заслуга што је сазвата Вашингтонска кеснференција 1921. године за поморско разоружање; оне су на зборовима и митинзима указале на потребу такве конференције и приволеле тадањег председника републике Хардинга да ступи у акцију. Исто тако у питању приступања Сједињених држава хашком суду жене су биле од великог утицаја. Сенатори су били против приступања. Тада је поменути „Јој! Сопртезвјопа! Сотпине!" образовао „пододбор за хашки суд“, који је сенаторе почео бомбардовати писмима, у којима им је указивано да је народно расположење наклоњено хашком суду. — Једно моћно женско удружење јесте „National Council for Prevention of War", чији је циљ спречавање будућих ратова. Оно је издало једну књигу под насловом „Између рата и мира", у којој су назначени сви вапретци целокупног човечанства у питању светског мира.
Најинтересантнија је чињеница, која је утврђена од многих познавалаца женских покрета у Америци, да американска жена и поред све своје политичке делатности није ништа изгубила од својих чисто женских особина. ez er | | елокупна светска штампа у последње време доноси алармантне вести 0 политичким покретима у Шпанији, у вези са великом активношћу ре-
Шта се догађа у Шпанији 7
QM ra аи шесте
публиканаца. Пада одмах у очи, да је ова политичка узнемиреност наступила одмах после одступања и смрти бившег шпанског диктатора Примо де Ривере. Премда је овај био врло „благ диктатор“, како су га Енглези називали, ипак је било незадовољства у народу против њега и он се на крају крајева и повукао. Сада је ово латентно незадовољство избило на јавност и пошто није могло бити управљено против оног који га је изазвао, управило се против самог краља, кога чине одговорним за бившу диктатуру. Краљеви противници чак тврде, да имају у рукама податке о томе, да је сам он изазвао диктатуру Примо де Ривере. Не зна се тачно, ко у самој ствари води републикански покрет у Шпанији. Док су неки шпански листови увели у моду листе присталица монархије, дотле републиканци не истичу своје, тако да се у самој ствари не зна који су. Мигуел де Унамуно, вођа опозиционе струје, још није изјавио да треба завести републику. Исто тако ни вође других партија. је-