Narodno blagostanje

12. јули 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 435

СЕМЕ U MAJU

— U zapadnoj Evropi je mnogo jači pad cena nego u Jugoslaviji. — Vrlo su čvrste cene rođate marve, živine i jaja. -—

Il. Cene ti šest država.

Maj mesec je pretposlednji mesec poljoprivredne godine. Ako se u njemu mogu da eskontuju rezultat: iduće poljoprivredne godine, onda on može da pokaže velike promene u cenama, naravno pod pretpostavkom da između završavajuće i nastupajuće godine ima уеlike razlike u odnosu poljoprivrednom. Ako su obe gogine manje više jednake, onda je maj mesec najmirniji.

Maj 1930. godine spada kod nas u poslednju vrstu. Između 1929./30. i 30./31. polioprivredne godine, u koliko su rezultati do sada poznati, nema velike raz· like: obe su vrlo povoljne. Otuda imamo da su cene u maju mesecu prema aprilu pale samo za 0,86%. (naravno pri tome treba imati u vidu da i cene industrij skih proizvoda nisu pokazale veće promene). Uopšte promena cene u maju kod nas pre je refleks cena na svetskom tržištu. Zbog toga će biti dobro da pokažemo kako su se kretale cene u pet raznih država i u Jugoslaviji.

Indeks cema u inostranstvu i Jugoslaviji.

Datum” 5 ЈЕ e S 5 ја OE 5 = S 5 Di < ша = = = 1929. Maj 985. 986 1013 994 97.8 101.30 Juni 97.0 99.7 90.2 98.4 97.5 100.38 luni 98.8 101.4 90.6 97.8. 99.5 96.72) Avgust 98.9 100.0 96.8 971 997 95.80 Septembar 98.8 98.6 971 96.8 997 92.66 Oktobar 977 97.0 95,8 954 99. 88.62 Novembar 96.3 95.2 948 952 97.8 90.69 Decembar 954 95.6 943 941 97.0 88.32 1930. Januar 93.6 96.1 91.5 92.9 95.4. 89.93 Februar 91.9 95.5 915. 911. 932 89.43 Маг 89.2 93.5 90.1 „89.5 · 91.0 86.89 April 88.6 93.3 80.0 „88.0 91.3 83.52 Maj 868 91.3 884 86.1 90.6 84.66

Gornji indeksni brojevi za pet prvih država nisu istovetni sa onima u Jugoslaviji. Prvima je baza prosek za 1928./29. godinu, dok je kod Jugoslavije baza |anuar 19209. godine. Ali kako cene u 1928./29. godini u zapadnoj Evropi nisu pokazale veliko odstupanje od ianuara 1929. godine, to nam ta nejednakost u bazi neće smefafi da utvrdimo tendenciju kretanja cena u svih šest država.

Kako vidimo svud su cene u padu kroz osam meseci 1929. godine i šest meseci 1930. godine. To je opšta karakteristika poslednjih trinajest meseca. Pad cena za prvih osam meseca iznosi: u Engleskoi 3,2 u Americi 3, u Nemačkoj 0,8, u Francuskoj 8, u Italiji 5,3 a u Jugoslaviji 12, 98 poena. Kao što vidimo pad cena u Jugoslaviji iznosi skoto 100% više od najvećeg pada. — onog u Francuskoj. Ta se pojava da objasniti time. da su cene poljoprivrednim artiklima naročito od jula 1929. godine sistematski i u većim razmerama u Opadanju, dok industriski artikli pokazuju neobičnu stabilnost cena. Kod nas su cene poljoprivrednih artikala pale ispod nivoa na svetskom fržištu. Dalje, industri-

ske države su raznim veštačkim. merama, carinama i subvencijama uspele da pad cena poljoprivrednih proizvoda znatno ublaže prema onome na svetskom tržištu.

Sasvim nam drugojačiju sliku pruža kretanje cena za prvih pet meseci 1930. godine. Pad iznosi: u Engleskoj 6,8, u Americi 4,8, u Nemačkoj 4, u Francuskoj 5,7, u Italiji 5,3 poena a kod nas 5,27. Relativno mnogo je jači pad u iridustriskim zemljama nego u agrarnim. To dolazi pre. svega kao posledica procesa padanja cena industrijskim proizvodima, koje naravno mora шticati znatno na opšti nivo cena u jače industriskim zemljama (a naročito u Engleskoj, koja kao što znamo nema fako reći nikakve zaštitne carine i vezana je sa svetskim fržištem bez prepreka). S druge strane i razne mere za održavanje cena poljoprivrednim proizvodima pokazale su se sve manje efikasne tako da je proces opadanja cena tih proizvoda bio ublažen, ali nije mogao biti sprečen. Upravo on je bio zadržan u drugoj polovini 1929. godine, da u toliko intenzivniji bude za prvih pet meseci 1930. godine. To nam u isto vreme potvrđuje gledište, da danas, u dvadesetom veku, ko.! ovakvoga saobraćaja i kod činjenice da su sve države u ogromnom obimu povezane sa svetskim tržištem, ne postoji nikakva mera, kojom se može da izoluje domaće tržište i da se formiraju cene, koje bi bile nezavisne od svetskog tržišta, ili bi se razvijale protivno njemu. Carine i druge mere mogu samo da ublaže tendenciju kretanja cena na svetskom tržištu, da ie izvesno vreme uspore, ali te mere posle izvesnog vremena otkazuju ako se na svetskom tržištu održi ista tendencija.

Gornja uporedna tablica pokazuje nam u isto vreme, da je pad nivoa cena u maju mesecu prema aprilu u Jugoslaviji 0,86, nepun jedan poen, dok je U ostalim državama 2 poena okruglo (sem Nemačke, gde

je 0.70). Mi smo stajali pod neposrednim i snažnim u~

?Ticajem pada cena na svetskom tržištu i pretrpeli smu

pad u većoj meri no što je bio tamo — zbog „štrajka kupaca”. Ali su ostale države ipak morale poći za nama i sad se trude da nas stignu.

Il. Cene u maju kod nas.

Il. Poljoprivredni proizvodi

april maj + ili — poena према апр. 30 г. према мају 29 г, a. bez prerade 51.19 „50.37 — 0.82 — 458.99 b. prerađeni 80.66 78.87. — 1.79 ! — 27.29 II. Stočarski proizvodi a. živa stoka 91.45 94.62 „\ 3.87 — 14.99 b. stočar. proiz. 86.21 81.58 — 4.63 — 16.90 II Povrće, voće i njihovi proizvodi 86.41 9246 — 6.05 — 15.28 IV. Gorivo i mazivo 96.45 96.06 — 030 -- 2.928 V. Industrijski proizvodi a. drvo i gr. mater. 9603 93.20 — 2.88 — 9.99 b. metali 94.84 92.32 — 252 — 7.55 v. ostalo 88.90 8720 — 170 — 8.73 Totalni indeks 85.52 84.66 — 0.86 — 16.68

Od 86 artikala koje obuhvata naš indeks cena na veliko, u maju mesecu je 43 pretrpelo pad, 29 je ostalo