Narodno blagostanje

Страна 436

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 28

nepromenjeno, a samo |e 14 u skoku. U ukupnom rezultatu samo dve grupe pokazuju skok, i to živa stoka za 3,17 poena, i povrće, voće i nihovi proizvodi za 6,05 poena. U prvoj grupi su skočile cene volovima, teladi, ovcama, živini i jajima, a u drugoj grupi krompiru, crnome luku i dalmatinskom vinu. Svi su ostali artikli (sem onih koji su ostali nepromenjeni) u slabome padii Vrlo je interesantno da su na primer cene žive stoke u skoku za 3.17 poena, a cene stočnih proizvoda u padu za 4.63. Grupa „životinjskih proizvoda” obuhvata kod nas 6 artikala i to: mast, slaninu, vunu i tri vrste kože. Svi su ti artikli u padu na svetskom tržištu kao i kod nas. Najmanji je pad prema januaru 1929. kod goriva i maziva (3,94 poena), zatim kod žive stoke (5,38), dalje kod drveta i građevinskog materijala (6,80 poena). Naj-

veći je pad kod neprerađenih poljoprivrednih proizvoda (49,63); još 0,37 poema pa će biti 50%. Pri tome naravno treba imati u vidu, prvo, da su cene tih proizvoda | u januaru 1929. bile vrlo visoke usled dveju prethodećih | slabih žetava. Drugo, da su iste u junu mesecu ove 00- |

А случај са фабриком

dine i dalje popustile. (U maju mesecu prosečna cena pšenice u Beogradu bila je 173,75).

Makaze cena zemljoradničkih i industrijskih proizvoda ogromno zjape, teško da ima sličnog još u kojoj zemjli. To potvrđuje potrebu da se taj disparitet cena što pre ublaži, na što smo obratili naročitu pažnju u prošlom broju u članku „Svetska tragedija zemljorada”. A to se može postići jedino smanjenjem cena industrijskih proizvoda.

Naš indeks cena životnih namirnica u pet gradova Jugoslavije još nije gotov, sem za Beograd. On pak pokazuje veoma obezhrabrujuću tendenciju. Cene su bile:

Februar 303,18, mart 328,43, april 328,45 i maji

331,71.

Dok cene na veliko u februaru iznose 89,43, u maju 84,66 t. |. padaju za 5,33%, dakle cene životnih namirnica u Beogradu padaju samo za 0.45%.

Ko uzima tu ogromnu razliku između cena poljoprivrednih proizvoda, po kojima prodaje proizvođač i onih koje plaća potrošač?

хартије Милан Вапа2.

— Питање које не треба да заборави г. Тодорић у својој студији о

Монополској

Управа Државних монопола, са, гледишта, финансијског, најважнија је државна установа у Југославији. Важнија је од Министарства финансија. Министарство финансија има више нормативан утицај на државно газдинство, док је функција Самосталне Монополске Управе материјална, као свако индустријско и трговачко подузеће. Док Министарство финансија има да ствара услове за поједине привредне установе са финансијским карактером, да нормира њихов рад и да их контролише; самостална Монополска управа управља са неколико индустријских подузећа. Због тога ми сматрамо да је положај Управника Државних монопола најважнији од свију положаја у нашој држави, да, је много потребније обратити пажњу избору Управника, државних монопола, него Министра, финансија, Министар финансија је труба кров коју говори огроман број стручњака у кући и ван ње, док је Монополска управа подузеће, које нема много да говори, чији се успех огледа на рачуну губитка и добитка и на народној привреди.

Кад се буде писала историја Монополске упра- |.

ве, констатоваће се, да, је реч корупција у нашем: јавном животу пала први пут у вези са монополом дувана, Т. ј., са монополима. у опште. У нашим парламентарним документима има небројено много говора, и написа, на основу којих се то тврђење може да контролише лако и брзо.

Није наше ни да пишемо историју Монополске управе, ни да третирамо њезину политику у све-

ктанитивилилвппооппвипивпшчикннинптнсопимнне

gih} МОМАК (а. .

BEOGRAD — KRALJA PETRA 70.

ивапсианишницив

kuća I reda poznata po čistoći i konforu (topla i hladna texuča voda po svima sobama, kupatila, lift, bašta i t.d.) preporučuje se najtoplije pošt. putnicima. Cene umerene. Za bolji svet vrlo podesno i rentabilno stanovanje na mesec sa specijal, cenama,

Управи. —

тлости политичке етике. Али је потребно. да се напомене, и нарочито истакне, да се наша „демократија“ свим силама трудила да ту нашу најважнију државну финансијску установу обвије што већом тајанственошћу. Ништа није јаче нервирало извесне главешине наших демократских странака но интерпелација о стању Монополске управе и захтев већег публицитета, 0 њој.

Због тога. се не можемо довољно да нарадујемо појави да г. Тодорић, Управник Државних монопола у пензији, отвара, преко „Политике“ дискусију о државним монополима. Г. Тодорић не сумња да ће његови чланци бити не читани него гутани. То ће бити у толико апетитније што је он већ првим чланком, (за оне који га не познају), открио једну врло лепу особину, наиме врло лепо изражавање и врло јасно и разговетно формулисање мисли. Г. Тодорића није заразила „евазивна“ метода изражавања, којом су се служили неки наши водећи људи уз аплауз масе просвећених и обавештених.

Ми, присталице јавности, т. ј. начела, да се ниједно питање не може правилно да реши иза кулиса, искључењем јавности, не можемо одати доВОЉНО признања Гг. Тодорићу, што своје дутогодишње искуство, стечено на положају Управника, Државних монопола, ставља и широј публици на располагање. Што се тиче главне тезе његове, она, се не може да констатује у првоме чланку. Због тога и ми ре-

упанпазтљимвплитчивнтн«= мнипмнпихтинипптимнхнинхнимнена пикрононинианианић

паиакптавалирооа

баинавававинимнипинаиниенивин инниввипзазниивинвнолатнопповоцоопопинисоивонишоиооовиннннинипинвииививипнљливаџисовиацавинава