Narodno blagostanje
"19, јули 1930.
— Промет Поштанске штедионице у јуну 1930. Штедња је у јуну веома напредовала : приступило је 7.293 нових улагача, тако да сада има код Поштанске штедионице 101.519 улагача. Свота улога. порасла је за 10 милиона динара, тако да улози на штедњу износе крајем јуна Дин. 155.484.398.63. Нх ново је отворено 78 нових чековних рачуна. Сада има 18.470 чековних рачуна код Поштанске штедионице у Београду и код њених филијала у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Скопљу. Чековни промет у месецу јуну износио је Дин. 5.202.313.927.35. На свима чековним рачунима уложена је свота од Дин. 812.063.864.96. Укупни улози на штедњу и по чековним рачунима износе 967 милиона динара.
—Трговачко индустријска банка Београд позива на упис акција 10. УП. 1930. Повишава главницу од 5 на 10 мил. динара издавањем нових 10 хиљада акција по 500 динара,
— Кредитна банка „Косово" а. д. Гњилане, позива на упис 2. кола акција, који се врши од 23. МГ. до 3. УП. 1930. Повећава главницу од 1,000.000 дин. на 2,000.000 дин. издавањем нових 2000 комада акција у 2 кола од по 500 дин. номиналне вредности.
— Cena zlata u Londonu utanačena je sa 85 sh 10.75 d za 1 uncu finog zlata; prema tome košta 1 gram finog zlata 38.11 dinara.
— Povodom kraha velikog italijanskog finansiskog preduzeća „Cardinal Ferrari” objavljuje agencija „L'talia d'odzi” da je svim italijanskim svećenicima zabranjeno baviti se bankarskim i trgovačkim poslovima. Samo u izvanrednim slučajevima davaće se te dozvole, koje padaju u kompetenciju biskupa.
— По швајцарском предлогу закона о новцу, који поново заводи златно важење, сребрни петофранак дегредира се на новац за поткусуривање; његово примање је обавезно само до суме од 100 франака. У исто време смањује се тако, да ће му пречник изнети 31 мм. (до сада 37), а тежина 15 грама (25 грама). Вредност метала у њему смањиће се од 1.27 фр. на 76 сантима.
— Персоналије код Англо-чехословачке и Прашке кредитне банке. На скоро одржаној скупштини ове банке, збор акционара одобрио је кооптирање у управни одбор господе : Јозеф Пара, С. Шенебергер (Амстердам) и д-р Карл Трапл, Ново су изабрана г. г. Карл Димер, Андре Хамбергер, Луј- Лион, сви из Париза; Ото Мандик, д-р Зденка Микулејски, Леон Петерка, д-р Антон Шауер и најзад представници бивше Прашке кредитне банке и Комерцбанке.
— „Информасион“ јавља да ће у току месеца јула у Синаји у Румунији почети преговори о оснивању једног аграрног мађарско-румунско-југословенског блока. Чехословачка ће такође бити позвана да узме учешћа у преговорима, Истовремено имале би се одредити количине извоза аграрних производа поменутих земаља, као и увођење специјалних царинских тарифа. Ову вест бележимо са потребном резервом.
— „Nada” opšte osiguravajuće društvo u Sarajevu офуоrilo je svoju filijalu u Zagrebu, koju će patronizirati osiguravajuće društvo „Kroacija”.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 451
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Iz Njujorka se javlja, da će se deficit ministarstva pošte, koji nadmašuje 50 miliona dolara pokriti povišenjem po štanske tarife od 2 na 2.5 centa u unutrašnjem saobraćaju, te da je kongresu već podnesen ovakav projekat.
— Proračun sisačke opštine odobrilo je Ministarstvo finansija. Izdaci iznose 9,145.025 a prihodi 3,926.085 dinara. Manjak će se pokriti amortizacionim zajmom od 4 miliona, a 1,219.000 dinara sa 100% povišenjem prireza na državni porez.
— Uzajamno osiguravajuće drustvo iz Ljubljane osnovalo je ovih dana svoju filijalu i u Zagrebu
— Proračun Slavonskoga Broda za 1930. godinu ovih je dana odobren od Ministarstva finansija: rashodi iznose 6.94 miliona, a prihodi samo 4.58 miliona. Manjak od 2.35 miliona di nara pokriće se progresivnim povišerjem dodataka na državi: porez. ·
— Око турских дугова. Јавили смо већ, да је Дет Отоман одобрила турској влади мораторијум за две трећина износа ануитета. Сада се међутим показало, да она није имала права на ову одлуку. Из Париза наиме јављају, да су француски повериоци у једној резолуцији одлучно устали против овог поступка свог управног одбора, утврђујући да је он прешао границе своје компетенције, и повредио и Париски уговор од 1928. године. Исто се тако осуђује, да Управа још није објавила свој извештај о раду у 1928./29. години, да се не зна висина фондова којима располаже; најзад резолуција поверилаца изражава чуђење, да управи. до сада још није успело, да остале дужнике, т. ј.: Грчку Бугарску и Југославију приволи да приступе париском уговору. — Енглески удео у Јанговом зајму биће употребљен на амортизацију дугорочних зајмова. Новац који се буде примао из енглеског удела у зајму у опште се неће појав= љивати у, буџету, већ ће бити директно упућен дирекцији државних дугова. Ова ће трансакција дејствовати на појачање ликвидитета новчаног тржишта.
— Термин за наплату купона 4%-не мађарске златне ренте, доспелих пре 26, јула 1921. године; затим купона 4 и по %-них мађ. ренти од 1913. и 1914. године ; купона 4%-He Mal. државне ренте од 1910. године и купона као и обвезница 3%-ног мађ. златног ђердапског зајма од 1895. године, продужава се до 8. октобра.
— Г. Беринери, посланик, радикал-социјалист, упутио је интерпелацију француском министру финансија тражећи да се изнесу разлози из којих су прекинути преговори о руским предратним дуговима. Као што је познато, ови преговори прекинути су почетком 1928. године.
DRŽAVNE FINANSIJE
— Ministar finansija, g. dr, Šv:ljuga, preporučio je svim opštinskim upravama da se moraju prilikom 2акђисуапја 2ајmova kod inostranih banaka ili trestova bezuslovno obratiti na Ministarstvo finansija za mišljenje i odobrenje.
— Иван Кригер у Румунији. У штампи се тврди, да је посета Кригера у Букурешту у вези са финансирањем руз мунског Института за аграрне кредите. Вести о интересо-
ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА
У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ
Доларске 79, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. Доларске 7'/, и 8, Облигације Државног Спољног Зајма од
ЛОМБАРДУЈЕ " левољним
год. (Селишгмешн 7%,) 1922. године (Блероњ)
2:/; %/, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ,ЈУГОСЛАВИЈЕ)
кававвееаовавеввонеовавевавосовеовосевавесоовосвовавововвосевоовооововосороавОООвОво ровова во ооооо бо БА ЈОМОУВОС ЗОВООВАОВЊОЈ