Narodno blagostanje
_Страна 456.
Ако би прихватили пример Словеније имали би поред комуналних штедионица и око 500 среских, јер је толико срезова у нашој држави.
Ke KK —
Загребачке банке биле су вољне да градској општини Загреба поделе један дугорочни зајам у износу од око 200 милиона динара. Тај би
Тешкоће зајма загребачке општине
зајам служио у првом реду да консолидира све летеће дугове града а нарочито према Градској штедионици. Поред тога у другом реду имао би набавити и средства која су потребна да се доврше инвестиције које се још раде, као трг, кланица и слично. i
Тај зајам пласирали би новчани заводи делом и на страни. Ради тога тражили су да град осигура валутну клаузулу, то јест, да се Народна банка обавеже да ће за службу овог зајма осигурати данашњу релацију између динара и долара.
Зраду Загребу упркос обећања није успело да добије ту клаузулу, због чега су се разбили преговори о великом зајму.
Како град треба око 40 милиона динара за довршење инвестиција, покушао је да тај износ добије код новчаних завода по текућем рачуну. Преговори се воде успешно, Неких девет загребачких банака суделује код зајма. Каматњак би био 3.5% над каматњаком Народне банке дакле за сада 9%. Касније ако Народна банка прибегне кредитној политици помоћу помичног каматњака, могло би бити и много више,
Тај услов упоглед каматњака не би ни био тежак. Међутим новчани су заводи поставили захтев, да кад и ако Загреб закључи један зајам из којега би вратио ових 40 милиона, има новчаним заводима да плати уиме откупнине 2% или 800.000 динара.
До сада смо били научени да се плаћају откупнине ако нетко некоме препушта локал или један посао. Никад нисмо до сада видели да онај који је у стању да врати добивени зајам, мора још да плати и откупнину. Ако је то један краткорочни зајам онда обзиром на висину откупнине каматњака може износити и далеко преко 10%.
Било би пожељно кад би се код нас одустало од отКупнина и сличних ствари код новчаних операција, У висини
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__Бр. 29
каматне стопе имало би бити све изражено што се има платити. А не да провидбе откупнине и слично износе скоро половину онога, што износе камате 1).
Danas i deca imaju pojma o strahotama budućega rata. Ov se može da karakteriše sa nekoliko reči: Gradovi biće za iednu 5 noć p-etvoreni u ruševine i gr0bove civilnog stanovništva, kao što je to Vezuv uradio sa Herkulanom i Pompejom. Vojska neće smeti biti više u stroju jer čitave divizije mogu biti uništene za nekoliko časova. Neće biti na kugli zemljinoj kutka na kome će biti veća masa naroda osigurana od opasnosti po život.
„Narodno Blagostanje” je najmanje u stanju da omete čovečanstvo da ratuje pod ovakvim uslovima. Teško je omesti čoveka u nameri da izvrši samoubistvo.
Ali se pre nekoliko dana dogodilo nešto u Milanu, št. otvara sa svim nov horizont, nove probleme i nove brige. U sred letnjega toploga dana leteo je nad Milanom jedan aeroplan i bacao antifašističke a sa gledišta državnog uređenja u Italiji antidržavne — letke. Bacao ih je sa velike visine, tako da u · tome nije mogao biti spreče,
Engleska vojna vazduhoplovna uprava utvrdila je pre nekoliko godina, da je jedino mogućno srestvo protiv aeroplana. -— aeroplan, ali da je i on bio bez dejstva zbog toga što se on popne na potrebnu visinu tek kaa je napadač završio svoj posao. ; |
Iz aeroplana koji je !"ieo nad Milanom, bacani su letci, ali su mogle biti i bombe, „trovni gasovi i tome slično. Treba samo jedan čovek da se reši da mene glavu u torbu, pa da pretvori čitave varoši u ruševine, zgarišta i groblje.
Tehnika korača napred. Događaj Milana izveo je revo-· luciju u tehnici atentata; zastarele su metode bacanja kamenja na put i metanja paklenih mašina na železničke šine. Sve је to od jednom zastarelo. Sad može jedan očajnik momentfalnc i bez bolova da pošlje na onaj svet stotine hiljada duša. On može da udesi tako da goste na kakvom velikom banketu „elite“ u trenutku kad očekuju da se otvori šampanjer, pošlje bogu n« istinu. Ili da „vođu” naroda, kad bude harangirao mase, ukrati reč razmrskavši ga u nekoliko hiljada parčeta.
Protiv ovakvih opasnosti u mirno doba možda bi bio je dini lek podržavljanje proizvodnje aeroplana. Ali bi to samo dalo većeg poleta istoj u Rusiji.
Šta ćemo sad, gospodo susedi?
šta ćemo sad, gospodo susedi?
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Švajcarska Narodna banka snizila je diskontnu stopu od 3% na 2.5%, a lombardnu od 4% na 3.5%.
4.
— Indijska banka snizila je diskontnu stopu od 6% na 5%.
— Федерална резервна банка државе Атланта (Америка) снизила је дисконтну стопу од 4 на 3 и по од сто,
— Упис аустријског инвестиционог зајма у износу од 3 милиона фунти стерлинга по 7% потпуно је успео. Емисиони курс зајма је 96% а 4% узимају банке за провизију.
— Према вестима из Москве Руска државна банка у намери да прошири руско-енглеске трговачке односе решила се да преузме преговоре са Енглеском банком. Прегоз Боре ће водити Сокољников, совјетски посланик у Лондону.
— Podizanje električne centrale u Županji u poslednje vreme tzelo je konkretnije oblike, pošto je opštinsko zastupstv. od dveju ponuda Krup i Simens usvojilo poslednju. Sve je u najlepšem redu, samo što opština ne zna, odakle pare za tu centralu. Izgleda da će Državna hipotekarna banka da sa svoje strane pomogne sa potrebnim zajmom.
1) Премија за исплату једног дугорочног зајма пре истека основног рока унесена је после рата од стране АмериКканаца у праксу и примљена је од европских финансијера. Тако је на пример Прва хрватска штедионица утаначила 3% премије у уговору са осјечком општином. Али ни нама није познато да се таква премија уговара код краткорочни зајмова. |