Narodno blagostanje

Страна 452

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 29

godine. U ostalom 1930. godina ne može se upoređi- | manje od 600 miliona dinara. Međutim za mnoge po · vati sa ranijim zbog raznovrsnog zakonodavstva. U pr- | rreske oblike porez je po novom zakonu manji.

vom polugođu 1930. god. naplaćeno je bez malo 1 milijarda dinara na ime neposrednih poreza od čega је 217.8 miliona dinara u bonovima. U novcu je dakle naplaćeno preko 750 miliona dinara. U istom razdoblju 1928. godine naplaćeno je oko 660, a u 1929. godini

Rezime: Naše narodno blagostanje ne pokazuje nikakve bitnije promene u periodi april-maj 1930. godine. Ono je povoljnije no u istom razdoblju dvaju prošlih godina.

Др. Милутин Бошковић, Београд.

Права појединих чланова надзорног одбора акционарског друштва

(Једно тумачење чл. 49, зак, са. д.)

Већина законодавства европских држава, па међу њима и законодавства која важе у нашој држави“ (изузимајући ранијег аустријског трговачког законика који важи у Славонији и Далмацији) предвиђају да надзор над радом акционарских друштава врши један одбор, који се састоји из најмање три члана.

Надзор, који врши надзорни одбор, можемо по делити у два дела: први се састоји у вршењу пре гледа књига и докумената друштвених, а други део би био доношење одлука по извршеном прегледу, кад законодавац предвиђа да функцију надзора над радом друштва врши један одбор који се састоји из најмање три члана, несумњиво је, да одлуке, које треба да донесу по извршеном прегледу, могу бити донесене од стране самог одбора, а не од појединих чланова одбора. Тако на пример, ако закон предвиђа да се не може на редовном годишњем збору акционара решавати о билансу без извештаја надзорног одбора, или ако даје могућности томе одбору да сазове збор акционара или да оптужи управни одбор, такве одлуке су пуноважне тек кад их у седници донесе одбор већином гласова. Поједини чланови одбора могу у таквим случајевима, ако се не слажу са одлуком већине, само издвојити своје мишљење.

| Другојаче међутим стоји ствар са вршењем прегледа. Ту није у питању никакво одлучивање,

. те према томе није условљено природом ствари колегијалан начин рада. Тако је опште усвојен принцип од стране јуриспруденције, ако то већ закон није изрично предвидео, да надзорни одбор може опуномоћити једног или више својих чланова, да врше прегледе друштвеног пословања. док се не дозвољава да одбор може пренети на једног свог члана или ужи одбор и право одлучивања по осталим својим функцијама осим прегледа.

Постоји питање, да ли један члан надзорног одбора може, и без нарочитог овлашћења тога одбора, из своје сопствене иницијативе вршити преглед рада друштвеног2 Извесна законодавства довољно јасно регулишу то питање. Тако 5 246 немачког трговачког закона предвиђа, да преглед обавља сам надзорни одбор, али да тај одбор може овластити и поједине своје чланове да могу у његово име вршити преглед. Према томе нема сумње да поједини чланови одбора не могу без овлашћена вршити преглед из сопствене иницијативе. |

Законски прописи по томе предмету, који важе у Хрватској (као и онај који се примењује у Војво-~

дини и Босни и који је идентичан хрватском) не ре-

шава питање на тако јасан начин као немачки. Прва

алинеја 5 195 хрватскот трговачког закона, који ре-

гулише питање надлежности надзорног одбора, гла-

си: „Надзорни одбор контролује вођење послова дру-. штвених у свима гранама; ради тога властан је он

у свако доба прибавити си обавијест о течају по-

слова друштвених и прегледати књиге, списе и бла-

гајне друштвене".

Сличан хрватском је текст србијанског закона о акционарским друштвима, у колико се односи на то питање. Прва алинеја члана 49 тога закона гласи: „Надзорном је одбору дужност да надзирава сав рад управног одбора; да тражи обавештења о току друштвених послова; у свако доба прегледа друштвене књиге, сва писмена, лиснице (портфеље) и стање друштвене благајнице; да испитује месечне и годишње рачуне (биланс) и предлоге о подели чисте добити; и да о свему подноси извештај збору акционара".

Ни у једном ни у другом тексту нема даклс јасне одредбе да ли и поједини чланови имају права или не да врше преглед друштвенога рада. Да видимо према томе аргументе који говоре у прилог, као и оне који су против тумачења да поједини чланови имају право прегледа без овлашћења одбора.

Главни аргуменат који иде у прилог тези да поједини чланови немају права да врше преглед независно од одбора јесте што закон — и један и други — спомиње само одбор, кад говори о прегледу. Хрватски закон каже: „Надзорни одбор контролује..."", а србијански: „Надзорном је одбору дужност..." Код текста хрватског закона тај је аргуменат појачан још тиме, што законолавап каже да је тај одбор „властан' обавештавати се о течају послова, према томе се може извести закључак ехсопјапо да ако закон овлашћује одбор онда он не овлашћује и поједине његове чланове за ту функцију. С друге стране г. Др. В. Винтер, који је издао хрватски трговачки закон са анотацијама, каже у напомени под 1 уз 5 196 следеће: „Надзорни одбор врши своје звање колективно што следује већ из ријечи: „одбор“ које закон за равнатељство не раби. Према томе иеће моћи поједини члан надзорног одбора засебице контролисати · друштвени рад, осим кад га на то остали чланови овласте". Дакле у факту да за управу друштва законодавац не употребљује израз „одбор“ налази г. Винтер нов аргуменат ла се надзор може код акцио-