Narodno blagostanje

19. јули 1930. НАРОДНО

· нарског друштва вршити само путем одбора, а не путем појединих његових чланова.

То су аргументи које налазимо у самом тексту закона. Мотиви пак који би одлучили законодавца да заузме становиште противу права појединих чланова надзорног одбора да врше прегледе из сопствен» иницијативе изложени су у немачком парламенту приликом дебате закона о измени трговачког закона и они су двојаке природе: с једне стране да би такво право могло ометати рад управном одбору сувише честим прегледима, с друге стране могли би чланови надзорног одбора злоупотребити то своје право и пошто приликом таквих прегледа дознају какве важне пословне тајне, могли би то искористити у сопственом интересу.

Као што видимо, у тексту хрватског закона има знатно више аргумената у корист тумачења да само цео одбор има право прегледа, него ли у србијанском закону. У овом наиме има само један једини аргуменат за ту тезу, а тај је да се помиње у члану који говори о прегледу, само надзорни одбор, а He H поједини чланови. Аргуменат, на који се позива г. Винтер на хрватски закон, да се за управу друштва не употребљује израз „одбор“ у србијанском закону не постоји, пошто у њему и управљање друштва врши одбор — затим док хрватски законодавац „овлашћује" надзорни одбор да врши преглед, србијански му то ставља у дужност". Изрази су слични али је то ниансирање ипак важно, јер у тексту србијанско: закона омогућује тумачење, да законодавац није ставио у дужност вршење прегледа и појединим члановима већ само целом одбору и према томе поједини чланови могу бити „власни“ да врше преглед и ако им то није дужност.

Осим тога последња алинеја члана 50 закона о акционарским друштвима чини чланове надзорног одбора солидарно одговорним 38 штету која би наступила што нису вршили своју дужност према члану 49 тога закона. Ми смо видели, да члан 49

БЛАГОСТАЊЕ Страна 453

предвиђа дужност за цео одбор, а не, за поједине његове чланове, док члан 50 чини одговорне за невршење те дужности поједине чланове. Ако чланови не би имали право да и сами врше прегледе, већ само у одбору, онда законодавац не би могао појединог члана чинити одговорним, ако се одбор не би састајао у седнице и вршио своју дужност, већ би у том случају одговарао само онај који, према правилима сазива одбор у седницу, т. ј., а у већини случајева, председник одобора.

Из свих тих разлога мишљења смо, да текст чланова 49 и 50. закона о акционарским друштвима довољно јасно изражава намеру законодавчеву да право прегледа да и појединим члановима, а не само целом одбору. Такво тумачење текста закона било би и у сагласности са потребама документованим праксом. Надзор путем надзорног одбора изабраног од оне исте већине на збору акционара, која је изабрала и управни одбор, слабо функционише. Сви но · ви пројекти закона старају се да тај надзор учине с једне стране што независнијим од управног одбора, с друге стране пак што енергичнијим. Бојазав немачког законодавца да би контрола појединих чланова надзорног одбора могла ометати рад управног одбора, мало је оправдана. За сад, на против, постоји проблем како да се натера надзорни одбор да озбиљније схвати своју функцију. још мање је оправдана бојазан да би у том случају чланови надзорног одбора могли злоупотребљавати пословну тајну друштва, коју би открили приликом прегледа, јер мора се претпостављати да они могу дознати ту тајну и приликом прегледа у седници одбора и да пак према томе ништа не стоји на путу, да искористе у личн; сврхе и ако не би имали право да сами врше преглед.

Није нам познато да ли се питање, које овде

|I U постављало пред судовима који приме-

њују закон о акционарским друштвима, те према томе не знамо каква је јуриспруденција по овом пи-

|тању.

O uzrocima nepovoline konjunkture drveta

— Teze 98. d. Jozela Vasnera

Naša industrija drveta prošla je 1924. i 1925. godine kroz tešku krizu, ali je ona uspela, da revizijoni ugovora sa državom jedan deo gubitka svali na našu narodnu privredu. Još se s vremena na vreme čuju gla sovi nezadovoljstva što je država našla za potrebno da koregira na više „koregirane” ugovore na niže. Ali se od pre nekoliko meseca iz zainteresovanih krugova tvrdi da se industrija drveta nalazi u prvom stadijumu nove krize, da prođa ne ide, da cene padaju i da je blizu momenat, kad će početi bilansi da se svršavaju gubitkom. Već se čuju glasovi u korist smanjenja takse za seču drva, reviziju ugovora s državom, olakšice u saobraćajnom pogledu a specijalno tarilskom. Sasvim prirodno da industrijalci drveta traže načina da ra drugoga svale jedan deo nevolje u kojoj se nalaze u poslednje vreme. Ali pre no što se zauzme gledište prema tim zahtevima neophodno potrebno je, kao i kod svakog drugog pitanja, da se ufvrde uzroci nepovoljne Коnjunkture. i d-ra Milana Ulmanskog. —

Tom je pitanju posvetio svoje stranice broj 28., nedeljnog časopisa „Stlidslawische Holzwirt” od 9, juna tek. godine. U njemu su izneta dva originalna gledišta. | Inžinjer Joze! Vasner, bivši viši šumarski činovnik u penziji iz Sarajeva, nalazi da celokupna kriza dolazi otuda, što je najveći deo naših industrijalaca nedorastao zadafku, naročito u tehničkom i komercijalnom pogledu. Evo kako on izlaže svoje gledište:

„Postoji činjenica da je evropsko drvno tržište preplavljeno ruskim drvetom po vrlo jeftinoj ceni. Time se nameće pitanje: Kako je mogućno da je naša industrija drveta tako iznenađena izvozom sovjetskog drveta, da je odmah pala u krizu i ako Rusija, kako stvrdi, nije još dostigla visinu svog predratnog izvoza drveta. Ne može se pretpostaviti da je u prošloj godini potrošnja drveta opala i da je ponuda znatno premašila tražnju; jer pre svega statistika izvoza drveta dokazuje protivno, dalje u prkos toj „preplavljenosti” rujskim drvetom o čemu govore izveštaji interesenta, još