Narodno blagostanje

Страна 508

ЗАНАТИ — Међународни конгрес занатлија. Половином августа о. г. одржаће се међународни конгрес занатлија, који

орзанизују чехословачке занатске организације. Приређива- |

чи тога конгреса упутили су, преко чехословачког посланства у Београду, позив свима нашим занатским организацијама. САОБРАЋАЈ

— Субвенција паробродарства у Јапану. Јапански парламенат усвојио је закон, којим се за текућу буџетску годину одобравају субвенције у износу од 11.17 милиона јена (317.14 милиона динара) у корист јапанског приватног паробродарства. Осим тога предвиђени су још и велики кредити за унапређење градње нових лађа, нарочито теретних ; ова последња вест нас изненађује, пошто је познато да се међународна теретна пловидба налази у тешкој кризи.

— „Франфуртер Цајтунг“ цитира вест наших листова, да су наше државне железнице поручиле у Енглеској за 100 милиона динара брикетног угља на кредит, за који је енглеска влада преузела пуно јемство.

— Да би осигурала несметан и уредан извоз овогодишње пољопривредне кампање, румунска је влада позајмила 300 локомотива: 200 од немачких а 100 од пољских државних железница.

— На предлог Генералне дирекције железница пре неколико дана одржана је конференција стручњака, чија сврха је била да утврди тип вагона за извоз воћа. Генерална дирекција је припремила за претстојећу кампању извоза воћа и поврћа извесан број вагона новог типа са 2 и са 3 реда рафова, међутим на конференцији је одлучено да се израде нови вагони са по 4 рафа, у којима би се извозило само воће, док би се поврће могло извозити у вагонима са 3 рафа. Вагони ће бити снабдевени најмодернијом вентилацитом, а на њима ће се удесити ваздушне кочнице тако, да потреса при заустављању воза неће шкодити воћу ни поврћу. Они ће бити прикачени особним или експрестеретним возовима. На конференцији је покренуто питање припреме вагона за извоз свиња и живине.

— За регулацију Драве на сектору од 162 до 164 км. одобрен је кредит 1.28 милиона динара.

— Ових дана отпутоваће у Шибеник нарочита комисија стручњака Мнистарства грађевина која ће прегледати терен и почети радове око новог шибеничког пристаништа, који има да буде тако изграђен да ће и највеће трансокеанске лађе моћи пристајати. Потребан кредит је одобрен, а радови биће довршени до краја 1933. године.

—Данциг-Коридор и Пољска. Има већ неколико месеца, како је сенат слободног града и луке Данцига упутио једну претставку високом комесару Друштва Народа у Данцигу, молећи га за принципијелну изјаву, да је Пољска дужна употребљавати Данциг као свој излаз ка мору. Комесар гроф Гравина је ту претставку упутио у Женеву, где чека на решење, које мора бити прилично компликовано. Биће од велике важности по читаву конструкцију данцишке државе, која је баш у версајском уговору о миру оправдана као потребна, да се Пољској гарантира слободан излаз ка мору. Међутим, Пољска је последњих десет година оставила Дан~

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 32

циг лепо на страну, и преко пута основала огромно пристаниште Гдиње. Од рибарског села је помоћу тешких пољских милиона у кратко време настало огромно и најмодерније пристаниште које има наново саграђену директну пругу са пољском престоницом као и са главним пољским индустријским угљарским центром. Тиме се наравно запоставља Данциг на чији рачун просперира Гдиње, и ако је Пољска преузела обавезу, да ће искоришћавати пристаниште а тиме помоћи и економском развоју и напретку Данцига.

— Ново асфалтирање друмова. Министарство грађевина недавно је расписало је лицитације за асфалтирање друма Загреб—Београд ; сада су расписане нове лицитације за асфалтирање друмова Суботица—Нови Сад—Београд и Вршац—Панчево— Београд.

— Конкуренција између железнице и аутомобила. Ових дана читамо, да је отворен редован аутобусни саобраћај Загреб—Сушак. Ауто полази у 7 сати у јутру, а на Сушак долази у 13.20. по подне. Цена је 140 динара. Вожња аутомобилом од Загреба до Сушака једно је ванредно уживање — пут кроз Горски котар и спуштање ка мору, то су пејсажи који остану незаборављени. Све то уз цену мању од карте трећег разреда брзог воза, преставља једну веома озбиљну конкуренцију нашој железници.

— Приходи немачких државних железница у мају ове године — у загради су податци за април — кретали су као што следи (у милионима марака) : путнички саобраћај 1101 (113.3), роба 2477 (230.1), укупно 386.5 (379.4) ; издатци су износили 363.9 (342.2) од тога поправке 67.6 (46.5); просечни утовар вагона радног дана у јуну 133.300.

РАЗНО

— Немачко свињогојство пред кризом. На дан 2. јуна ове године у Немачкој је пописом утврђено да има 19,8 милиона комада свиња према 16.8 милиона у јуну 1929. год. и 20.2 милиона у јуну 1928. год. Према томе се ја повећао број свиња са 17.9%, прасади испод 8 недеља за 22.147, број свиња између 1 и 1 и по године старости порастао је за 25.5% а број крмача за 40%. Овај пораст производње је последица познатог циклуса: у 1927. години имали смо на немачким тржиштима хиперпродукцију, која је изазвала пад цена. Због ниских цена постала је производња нерентабилна, услед чега је брзо укочена. То је опет доцније изазвало пораст цена, које су у прошлој години достигле сзој рекорд. Високе цене а и знатно опадање цена кромпиру, кукурузу и јечму дало је потстрека производњи, чији огроман пораст попуњава циклус. Данас је цена свињама у Немачко! још прилична, око 70 марака за 50 кгр., али се сматра, да није песимистички гледано ако се рачуна да ће јесенас да спадне на 50 марака, ако не још и ниже. Сви досадањи напори државних пољопривредних биро-а и сви гласови о погреби радикалног организовања производње свиња остали су мање више без одзива.

— Мађарски хонведски министар Гембеш издао је наредбу, која својом природом изазива различите, често веселе, коментаре у европској јавности. Он је наредио, да се на државни трошак формирају свирачке групе од по пет лица т. зв. свирачке петорке, које ће свирајући и певајући народне песме и играјући народне игре побуђивати и подр-

DOO O савио. сина | мнв сишао 7 и zn ЦЕР «а» спине 4 Па ПИ у пр урну руту раје рај.

равна

А је

на обвезнице Ратне штете по 350'— дин, од комада () са 7%, годишње камате без икаквих других трошкова,

ПРЕКСКОЈНИ И ЗУ.

ДАЈЕ. ЗАЈМОВЕ |

менице новчаних завода са 8%, камате нето.