Narodno blagostanje

Страна 674

da Francuska učini upotrebu od sankcija, koje bi imale karakter ratnih mera. Na taj put ne bi naišle ni sami „naci” (nac. socijaliste).

Il. Reparacije i eventualna depresijacija marke.

Reparacije bi onog trenutka prestale, kad bi se pokolebala nemačka marka, odnosno kad bi kurs deviza u Berlinu skočio iznad zlatne tačke. U prvoj dekadi meseca oktobra bilo je mnogo ljudi u Nemačkoj i na strani koji su tu mogućnost smatrali vrlo bliskom. Odliv deviza iz Rajhsbanke bio je kolosalan. Za 25 dana umanjen je bio devizni stok za 750 miliona maraka, a za dva dana (od 8. do 10. oktobra) za 200 miliona maraka. Istina. ukupno pokriće opticaja bilo je još uvek blizu 60%, ali kad se posmatraju apsolutne cifre, t. |. da je ukupan metalni i devizni stok iznosio 2.600 mil. maraka, onda bi moglo da nastupi, (da |e potrajao odliv istim tempom kojim je išao krajem septembra), da kvota pokrića padne na zakonski minimum, koji je za Rajhsbanku utvrđen na 40%. To bi bilo dovoljno da izazove depresijaciju marke. Kad valuta, zasnovana na zlatu, doživi da devizni kursevi skoče preko zlatne tačke, onda je stropoštavanje od nekoliko procenata dnevno samo pitanje sticaja prilika. A kako nemačka potrebuje 140 miliona mesečno za plaćanja reparacija, onda bi to još više doprinelo da se nemačka marka stropošta kao što je to bilo 1922. i 1923. godine. Istina Jangov plan predviđa mogućnost odlaganja plaćanja u devizama, ali je procedura i suviše komplikovana, da bi mogla da pomogne u panici. Veliki odliv deviza došao je iz dva razloga: Francuzi i Belgijanci povukli su svoja potraživanja od nemačkih banaka; i drugo, begstvo od marke od samih Nemaca.

Zgodno je da tom prilikom istaknemo da su i kritični dani po nemačku marku bili tako isto kritični i po Direkciju Banke za međunarodne obračune u Bazelu. Ona je zbog toga bila u neprekidnom dodiru sa dr. Luterom, guvernerom Rajhsbanke i isto tako su Parizom. Kompromitovanje reparacija kompromitovalo bi i banku. Francuska ima potrebe da spreči da se iz psiholoških razloga (a oni naročito po francuskom shvatanju igraju vrlo veliku ulogu kod pokolebane valute), ne izazove depresija marke, koja se posle vrlo teško leči. Izgleda da francuska vlada nije bila ni malo zadovoljna naglim povlačenjem francuskih potraživanja iz Nemačke. Nema sumnje da je na sednici Reparacione banke od 13. oktobra tretirano i pitanje o davanju što obilnijeg kredita Nemačkoj radi podržavanja marke. Ali je za direkciju Banke za međunarodne obračune , bilo u toliko alarmantnije stanje marke, što je ona već ranije znatan deo svog obrtnog kapitala plasirala u reeskont nemačkih poslovnih menica. To je bilo pojamno, pošto je kamatna stopa u Метаској пају а. Те зе теnice verovatno eskontuju i u markama. Na kratko mozlo se očekivati da će Banka za međunarodne obračune u Bazelu morati učiniti veliki napor za stabilitet nemačke marke.

оопвипивш понанинпнинни—-ктпипипивнањнка

ЛО

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

МБАРДУЈЕ'

Бр. 43

_ Ргета розједит izveštajima opasnost begstva kapitala iz Nemačke za sada je prestala.

Dobro je da sa nekoliko reči pokažemo kako su se razvijali događaji sa markom u ovako kritičnim danima. To može biti za nas od koristi. Prvo je Rajhsbanka podigla kamatnu stopu od 4% na 5%. Ta je mera više alarmirala poplašene imaoce maraka i poverioce sa strane nego što je doprinela umirenju. Ozbiljniji stručnjaci su odmah predlagali da se pristupi meri, koja se jedina pokazala efikasna za vreme inflacije, naime ograničenju kredita. Izgleda da je Rajhsbanka vrlo lepo i diskretno izvela tu meru; naime, ona je javno podržavala gledište da ne misli pristupiti restrikciji kredita, ali je to radila u velikoj meri. Menice podnesene za eskont odbačene su, gde god je bila i najmanja sumnja, da podnosilac može upotrebiti iznos za nabavku deviza. Raihsbanka je stala na gledište, jedino pravilno, da treba u takvim momentima stezati opticaj; razrediti са, jer se devize mogu kupiti samo za domaća sredstva plaćanja, a od ovih je najvažnija novčanica. Izvesna količina maraka potrebna je u zemlji radi svršavanja tekućeg posla i u koliko je manje maraka u opticaju, u toliko je manje mogućno begstvo od nje.

III. Revizija reparacija u sporazumu sa poveriocima.

Jangovim planom predviđena su dva razna instituta za olakšanje reparacionog duga Nemačke: |edno je moratorijum, a drugo revizija celoga plana.

Što se tiče moratorijuma, Nemačka ima u svako doba pravo da se obrati Banci za međunarodne obračune s predlogom da se sazove Savetodavni odbor (predviđen Jangovim planom) radi donošenja odluke o moratorijumu za plaćanje u stranim devizama (odnosno u zlatu) zaštićenoga dela reparacija (koji danas iznosi oko 1100 miliona maraka na ukupno dugovanje . ove godine od skoro 1900 miliona maraka). Devedeset dana posle nemačke pretstavke ima Savetodavni odbor da donese svoju odluku o moratorijumu, koja može da glasi u najpovoljnijem slučaju po Nemačku, da se za dve godine razrešava od plaćanja u stranim devizama. U tom slučaju ona je dužna da plaća i dalje celokupan reparacioni duz u markama.

Isto tako je data mogućnost Nemačkoj da godinu

' dana posle uvođenja u život moratorijuma za transfer

traži od Banke za međunarodne obračune moratorijum plaćanja za zaštićeni deo, t. j. da ga ne plaća ni u тагkama. Na osnovu iste procedure Savetodavni odbor može da odluči da se Nemačka oslobodi za izvesno moratorijalno vreme od svakog plaćanja tog zaštićenoga dela.

Te su odredbe zasnovane na postavci, da se u životu jedne visoke industrijske zemlje, kao što je Nemačka, konjunktura periodično menja, da je depresija u ekonomskom životu normalna pojava i da ona može biti takvog obima da ugrozi sposobnost Nemačke za plaćanje u zlatu ili plaćanja u opšte.

о НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

Доларске 79, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (ССелиштма > “ Доларске 7'/, п 8, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (Бле тон

2:/; %/, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ

"гипврваниоонап ту птотоучинрропиоцучиуапнишнининиопопиношнници

винпивпивинца "аамшппивнвонувинициничвинниовиотиџтиномниотуна