Narodno blagostanje

25, октобар 1930,

Nikad se ne može reći u napred da Nemačka neće u bližoj budućnosti zatražiti jedan ili drugi moratorijum. Sve što se može znati, to je, da li su danas uslovi za 10. Mi smatramo da Nemačka neće činiti upotrebu od toga prava, osim ako se njezino ekonomsko stanje i dalje pogoršava. Ima zato ne samo ekonomskih već i finansijskih razloga. Nemačka računa da sanira finansije i (о пе samo svoje već i federalnih država i opština putem obilne upotrebe kredita u inostranstvu, naročito u Americi. Ne ide zajedno i traženje kredita na strani i moratorijuma od reparacionih poverilaca. Ako bi Savetodavti odbor utvrdio odista znatno pogoršanje njezinog ekonomskog stanja, onda bi to imalo nepovoljno dejstvo ta njezin kredit. Na kratko, Nemačka nema raсипа да traži moratorijum.

Isto tako Nemačka ima pravne mogućnosti da izažove proučavanje pitanja o reviziji reparacionog dugovatija. OBa se može u svako doba da obrati Banci za međunarodne obfačufee sa pretstavkom u tome smislu, a uz izričnu izjavi da je posle najsavesnijeg proučavanja stanja u zemlji došla do uverenja, da bi dalje plaćanje zaštićenoga dela dovelo u opasnost njezinu valutu i ukupan njezin ekonomski život. Savetodavni odbor ima u tom slučaju za dužnost da pre svega ispita, da li je Nemačka učinila sve što je u njenoj moći da vaspostavi red u ekonomskom i finansiskom životu i izbegne opasnost, kojima, po njenom tvrđenju ide u susret. ] ako bi Savetodavni odbor našao da Nemačka to nije uradila, onda bi se mogla pojaviti pretpostavka da to namerno nije učinjeno i u tome bi se slučaju celokupna procedura svršila postavljanjem finansiske kontrole Nemačkoj. Po sebi se razume da bi Nemačka od ove odredbe učinila upotrebu samo onda, kad bi bila ubeđena, da je odista ekonomsko i finansisko stanje nepopravimo obolelo i da nauka o finansijama ne pruža više sredstava za ponovno ozdravljenje. To danas nije slučaj. Na protiv, Rajh se odlikuje neobično rđavim vođenjem finansijama zbog čega je imao da trpi ukore još pre tri godine od Džilberta Parkera, generalnog agenta plaćanja po Dozovom planu. :

Kao što vidimo Jangov plan pruža Nemačkoj plat- , formu za inicijativu promene današnjeg stanja repara- , 12 Које је та зада stavljena samim Jangovim planom — i

cionog pitanja, ali je baca u dilemu, prirodniji izlaz, ne polaziti uopšte tim putem. U programatičnom govoru dr. Brininga u Rajhstagu dodirnuto je pitanje reparacija na takav način, da ne daje nikakvog putokaza o pravcu, u kome bi vlada imala da preduzme pozitivne korake po pitanju reparacija. Konstatujući uzdignutim glasom, da vlada ne misli da se upušta ni u kakve „avanture”, on nastavlja, da je Jangov plan zasnovan na pretpostavci da sve države pruže

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 675

razviću događaja. Nemačka, koja je već prolazila kroz teške političke, socijalne i privredne potrese ušla je u novu privrednu depresiju bez privredne i finansiske rezerve. U razviće Nemačke ne treba dopustiti da nemački narod bude lišem moralne i socijalne osnove života”.

Ove maglovite rečenice kao i celokupno javmo mnenje nemačko ciljaju na Francusku. Francuska ima ključ situacije u svojim rukama. Francuska je znatno jače zainteresovana no sve ostale države, i drugo, Francuska ima i politički rešavajući glas. Ako bi se Francuska usprotivila reviziji reparacija, onda O njoj ne može biti ni govora. Van svake je sumnje da će Nemci vršiti diplomatsku propagandu kod zainteresovanih država i da će verovatno u najbližoj budućnosti pokušati diplomatskim putem da pridobiju i samu Francusku. Pitanje je kako će se u tome držati Francuska. Tu je teško biti prorok. Veliku je senzaciju napravio Gistav Evre sa svojim člankom objavljenom u „La Victoire”, u kome traži reviziju ugovora o miru uopšte, a naročito reparacija. Ali taj glas nije našao odjeka u francuskoj štampi. koja stoji stalno pod instrukcijama vlade. Ovih dana izašlo |e nekoliko članaka u engleskim listovima, u kojima se kaže da Engleskoj i drugim saveznicima ne pada na pamet da prolivaju i jednu kap krvi za podržavanje Francuske u pogledu ugovora O miru. Srećom pitanje se još nije postavilo u tom obliku; a ako bi jednog dana Francuska došla u položaj da mora da bira između prolivanja krvi i izmena reparacija, onda je vrlo verovatno da će i ona da se odluči za poslednje. Francuska važi kao vrlo neelastična u pogledu svoje reparacione politike. Ali ne treba zabo-

raviti da je ona tek od pre dve godine ušla u fazu Vvelikog blagostanja; a da je do pre tri godine njezino stanje bilo takvo da se reparacionog potraživanja nije mogla odreći; stanje, u kome se sad nalaze drugi re-

: paracioni poverioci.

· IV, Smanjenje reparacija putem smanjenja međusavez-

| ničkih dugova.

Zbog toga Nemci polažu veliku nadu na vezu izmeđ reparacija i međusavezničkih dugova, koja je poако и ро„Сећки их ргону епје атемкапзког дејебаја. Тато је _Рторјзапо, да зи герагастот poverioci dužni da dve

trećine od popusta, koji bi dobili od Amerike za svoju ratna dugovanja, imaju odobriti Nemačkoj (za prvih „37 godina; a za drugu periodu od 22 godine celokupan popust od strane Amerike ima se odobriti Nemačkoj). | Prema tome dve sile imaju reparaciono pitanje u rukama, Francuska i Amerika. Francuska, i ako samo

pomoć u iznalaženju novih tržišta za nemačku robu da jedan od poverilaca, može u svako doba izazvati re-

bi mogla da plati reparacije. Zatim veli:

„Eksperti su kazali da rešenje reparacionog pitanja nije samo zadatak Nemačke, već sviju zainteresovanih država. Nemačka ne može da propusti da ne istakne da to gledište nije našlo odjeka u docnijem

| viziju reparacija, pošto su Englezi iz ekonomskih razloga, a Talijani iz političkih, gotovi da je prihvate. Drugi je Amerika koja reducirajući svoja potraživanja od reparacionih poverilaca reducira i nemačko dugovanje. Amerikanci su, naročita vladajuća republikanska

| виа ва па ИК

Дре ЕВЕ Житпотекајре«ћ | Бака

на обвезнице Ратне штете ПО 550:— дин. од комада са 7, годишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЕСКОНТУЈЕ

ДАЈЕ ЗАЈМОВЊЕ,

менице новчаних завода са 89), камате нето.

| |

De Миа ПК 6