Narodno blagostanje

Страна 698

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 441

због веома слабог извоза. До сада је у Италији постојао безброј разних вниских марака и типова за извоз тако, да се страни потрошач није могао оријентисати при тражењу добре марке, а нити му је ова била загарантована. Још почетком ове године је донесен закон о винарским конзорцијима. По њему сви продуценти и трговци једног вина, које надлежно министарство буде прогласило типичним, морају формирати један конзорцијум, по чијем имену ће се и вино звати. Он гарантује за квалитет свога вина, а зато му се одобравају посебне повластице у извозу и фискалне олакшице. Кризом вина је најтеже погођена Сицилија, зато се тамо у првом реду почело са формирањем конзорција. Тако ће нестати оног безброја звучних имена вина. Сва вина истог типа у једној области добивају једно име. Већ је на Сицилији основано 6 конзорција: Марзала, Алкамо (бело вино), Москато ди Сиракуза (слатко), Малвазија на Липарским Отоцима, Сулерија (црвено) и Москато ди Пантелерија, конзорциум присилно основан на отоку Пантелерија са 8.300 ха површине. Ових дана ће се основати још 3 нова: Фаро (црвено вино), Капо бијанко (бело) и Милацо (црно) и конзорциум за бела вина Монрој, Цикогранђи и Корво.

— На какве све недотупавне идеје долази немачка влада при заштићавању своје пољопривреде од стихије на светском тржишту, показује следећа нова мера за спуштање царине на јечам за стоку. У Немачкој влада хиперпродукција кромпира и ражи. Да би заштитила произвођаче од навале страног кромпира и јечма на немачко тржиште влада је ударила веома високе царине. У исто време је подржавала уметно цену на тржишту купујући преко својих организација раж и кромпир по високој цени. Влада, односне министар за исхрану је то чинио из чисто изборно-политичких мотива. После избора, престала су и куповања ражи од стране владиних „Гетрајде Ханделсгезелшафт и Гетрајде Индустри унд комисоне А. Г.“. Цена ражи је моментано пала за 10—15 марака по тони. Да не би признала потпуни фијаско своје субвенционистичке политике, влада је прибегла сада новој мери. У Западној Немачкој постоји велики број газдинстава за одгајивање свиња, које се у Немачкој подругљиво називају „индустрије свиња“. Она су у главном погођена високим царинама на јечам, која износи 120 марака по тони. Влада је донела одредбу да се царина на јечам снизи на 60 марака за оне пољопривреднике, који у исто доба узму од државних организација исто толику ко+ личину сточне фуражи мешане од Созин-ражи за сточну храну и кромпирових пахуљица (однос 3:1) уз цену од 200 марака по тони. Тиме газдинствима није ништа поможено, јер оно, што се добије на појефтињеном јечму, плаћа се за поскупљену Созин раж и кромпирске пахуљице, што као сточна храна далеко заостаје иза јечма.

— У Министарству пољопривреде завршен је пројекат Задружног закона који је упућен Законодавном савету.

— У Ангори ће се одржати 5. јануара 1931. год, на дан пољопривредног конгреса међународна изложба пољопривредне технике. Ова изложба је од особите важности за произвођаче пољопривредних машина, јер ће се на њој констатовати, који тип машина најбоље одговара турској пољопривреди. Услови за суделовање су подједнаки за стране и домаће фабрике.

ТРГОВИНА

— Совјетско трговинско заступништво у Ђенови склопило је са једном талијанском фирмом уговор о продаји Великих количина жита за Италију. Жито ће приспети преко Трста и Ђенове. Уговор важи за 6 месеци.

— „Обзор" јавља да се из Смедерева одвози дневно око 15 вагона грожђа. 40 од сто извози се на бечка и прашка тржишта, а 20 од сто за Немачку. Ове године се први

пут отпремају вагони са свежим грожђем у Хамбург, Инсбург и Варшаву. Овогодишња је берба за 50 од сто боља по квалитету и количини од прошлогодишње,

— У западном делу Дринске бановине су јабуке дале веома повољан род. У Пожези извоз ће износити око 700 вагона, у Ариљу 650, у Ужицу 500 а у осталим крајевима око 800 вагона. Цена износи око 3000 динара за тону, франко станица Пожега,

СПОЉНА ТРГОВИНА

— У Чехословачкој је под притиском привредне кризе коначно израђен план о осигурању кредита за извоз уз суделовање државе. Индустријске и трговачке корпорације су га одобриле, а ускоро ће проћи и кроз парламенат, који треба да га одобри. У ствари се ради о двема врстама осигурања : прво је осигурање експозитних кредита малих и средњих ивдустрија, које треба да врши Друштво за осигурање експозитних кредита. Оно се битно не разликује од осталих установа ове струке само што оно пружа много веће гаразтије у случају неутеривости потражња, а особито у ризику од катастрофа и политичког ризика. Посебним уговором увек ће се одредити подела ризика и премија између државе и осигурача. Држава би требала по овом плану ставити на расположење осигурачу 25 мил. круна у ту сврху. Други систем осигурања је за експортне кредите тешке индустрије. Држава би делом гарантовала за дугорочне инвестиције кредите тешке индустрије, да је на тај начин ослободи сд финансијских тешкоћа у тешкој конкуренцији на светском тржишту. У плану је предвиђена државна гарантија од 7 до 85%. Држава би у ту сврху ставила на расположење 200 до 400 мил. круна (325—650 мил. дин.). Засебан проблем чини питање совјетских кредита који се не могу засада решити из политичко привредних разлога.

— У Диселдорфу је 22. Х. одржана заједничка седница свих управних одбора Лингнам удружења северозападне групе. Њој су присуствовале скоро све водеће личности аз западно-немачке привреде. Главна тема су била проблеми немачке привреде, који су постали као последица избора и политичког развоја. У вези с тим Шенкер је разложио европску и немачку трговинску политику. Код тога је он дошао до закључка, да она треба и у будуће да се чврсто држи клаузуле највећег повлашћења, коју би само требало мало олабавити. Скорашње тенденције за сједињавањем у аграрно политичким погледима, које су се показале код источних и југоисточних покрајина наметнуле су Немачкој задатак да посвети јачу пажњу осигурању и изградњи својих позиција на средњеевропском тржишту. Ако Немачка не пожури ма че побрине се да по могућности створи велики привредпи гростор, постоји за њу опасност да изгуби то тржиште које има велике изгледе у будућности. Једна од најхитнијих 2адаћа је смишљен рад на стварању царинске уније између Немачке и Аустрије.

Скупштина се затим бавила пројектом закона. о акционарским друштвима.

КОЊУНКТУРА

-— Predsednik francuske vlade Tardiem održao je govor u Delle, gde je između ostalog rekao, da su se ulošci na štednju kod štedionica sa 15 milijardi 1926. na 32 milijarde 19209. povećali, a u prvom polgođu ove godine za novih 12% prema prošloj godini. O cenama pšenice rekao je, da su u Егапсизкој cene, prema septembru p. g. skočile za 10%, dok su u Americi za isti period pale za 40%.

— једна од најважнијих тачака привредног програма немачке владе је борба против високих тржишних цена. Предузети су први кораци. Са индустријом угља се успешно воде преговори за 6%-но снижење цена. У индустрији угља