Narodno blagostanje

Страна 690

кад је Дрек') извршио крађу блага из Шпаније. Нико не зна колико је то благо износило ; енглеска влада, је то крила, да не би сазнао шпански посланик у Лондону. Краљица, Јелисавета, је била, једна од главних чланова синдиката који је финансирао ту разбојничку експедицију. Она, је из тог свог учешћа исплатила све енглеске државне дугове на страни, довела буџет у равнотежу и задржала за себе 40.000 фунти. То је инвестирала у Компанију Левант, из чијих је добити основано напредно друштво „Источно-индиска. Комп.“, чија је добит пружила, основицу за доцније инвестиције енглеског капитала у иностранство. 40.000 фунти стерлинга по камату 3'/,% и интересу на интерес дају од прилике 4 милијарде фунте стерлинта. Тако је из једне фунте коју је Дрек украо 1580. године из Шпаније данас постало 100.000 фунти. То је чудотворно дело интереса, на интерес !

Са шеснајестим столећем почиње периода. научних и техничких тековина, која је достигла врхунац у деветнајестом веку. Угаљ, пара, електрицитет, петролеум, челик, гума, памук, хемиска индустрија, аутоматске машине, методе производње у маси, бежична телеграфија, штампарска вештина, Њутон, Дарвин, Ајнштајн и т. д. А ревултат2 У пркос огромном прираштају људства, које је требало снабдети кућама и машинама, ниво живота, у Европи и Америци скочио је ипак троструко. Натомилавање капитала стоструко је веће од онога, што је до сад у опште било познато. А при томе не мора данас да. се рачуна са тако огромним порастом становништва,

Ако капитал на пример расте са 2% годишње, увећава. се за 20 година, за, 50%, а, за сто година за 750%. Претворимо ту суму у куће, саобраћајна сретства и т. д., па ћемо видети шта то значи.

Никад у историји нису техничка побољшања у фабрикацији и саобраћају учинила толики прогрес као у последњим годинама. У Северо-американским државама се 1925. године за 40% више производило него 1919. године. Ми смо у Европи равним догађајима прилично ометени у томе натредовању. али оно још увек износи 2% тодишње. Има знакова да ће се те техничке пертурбације, које је преживела, индустрија, ускоро да докопају и пољопривреде. Вероватно да ми стојимо пред побољшањима у продукпији животних намирнипа која нису мања нето она у индустрији и саобраћајним сретствима. Кроз мало година ми ћемо доживети, да, ће за производњу животних намирница, сировина и робе бити потребна четвртина људске снате од оне коју требамо данас.

И сувише је био нагао преокрет. Ми патимо данас од болести, чије је име још многима непознато, али које ћемо у наступајућим годинама врло често да чујемо, то је технолошка беспослица. То

1) Сер Фрасис Дрек био је велики морепловац и пират у другој половини шеснајестога века. Како је у то доба цветала трговина Шпаније са Јужном Америком, то је шпанска флота била главни предмет његових разбојничких испада. Био је веома дрзак и способан морнар. Он је после Магелана први обишао свет и то на једној малој лађи. За време Енглеско-шпанског рата 1588. године, учествовао је он у нападу на чувену шпанску флоту (Армаду), која је потучена 29. јула. Том је приликом запленио огромно сребро и злато. Проглашен је за националног јунака.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ 5p, 44

значи незапосленост радника због ново пронађених могућности уштеде у радној снази и немогућности да се за тако кратко време нађе друга употреба, за исту.

H. Ми смо на путу да решимо економски проблем.

Земље које се буду добро развијале кроз сто тодина, имаће ниво живота 4 до 8 пута већи но што

је данас.

Узећемо да ће се наш економски положај побољшати осам пута, за сто година. Људске су потребе незадовољиве. Али човек има две врсте потреба, једне осећамо бев обзира на положај, у коме су наши ближњи — апсолутне — и релативне, т. ј. оне које долазе отуда, што осећамо потребу да се уздигнемо над ближњим. Последње потребе су одиста, незадовољиве, јер оне скачу паралелно са подизањем нивоа живота. Али сасвим друкчије стоји с апсолутним потребама; још много пре можда него што ми мислимо може наићи моменат у коме ће бити све те потребе задовољене тако да ћемо имати наше привредне снаге да упутимо сасвим другим циљевима. Ту долазимо до закључка који ће Вам изгледати у толико фантастичнији, у колико више с њему равмишљате. >

Ако не буде никаквог рата за сто година, нити већег прираштаја људства, економски проблем биће решен, или ће бити непосредно пред решењем, Тиме ће престати економски проблем да буде вечити проблем људске расе и тиме ће се човек разликовати од осталих животиња, јер ће престати да живи под режимом борбе за опстанак.

Пошто су сви наши импулси и инстинкти подешени од природе у правцу решења привредног проблема, то ће, кад он буде био решен, човечанство изгубити свој првобитни циљ. То може бити само велики благослов за човечанство, Али кад помислимо да човек, који је кроз многобројне генерације своје инстинкте и навике формирао у једном правцу, треба за неколико деценија исте да напусти, страх нас спопада. Зар не постоји могућност да наступи нервни слом, који се често појављује код богатих жена, које немајући потребе више да. раде у кући, да кувају, чисте и крпе ит. д. а немотући да нађу више ничег интересантног у животу, нервно тешко обољевају. За већим одмором теже само они, који у зноју лица свога једу хлеб свој; али само донде докле га на тај начин зараЂују. Први пут од свог постанка човек ће се наћи пред сталним проблемом. како ће живот да учини срећним, пошто је ослобођен притиска приврелних брига захваљујући науци и интересу на интерес. Способне и резолутне печалптије донеће нам обиље. али у њему могу да уживају само они. који буду знали вештину живота.

Нема народа који неће са страхом бацати поглед на долазеће златно време обиља и дангубе. И сувише смо дуго васпитавани да, се боримо, а не да уживамо. Довољно је да погледамо на богаташе, па да будемо депримирани. Богаташи су наше конакпије на путу за обетовану земљу. Мени изглела да већина оних, који имају велики доходак, који их чини независним. а који немају никаквих задатака. тешко решавају свој животни проблем.

Стари Алам биће свакако још увек у лама тако јак да ћемо осећати потребу, да нешто радимо. Ми ћемо од добре воље више радити него богаташи