Narodno blagostanje

1. новембар 1930, НАРОДНО

данас ; јер ћемо бити свесни да немамо никакве обавезе ни задатака, али да можемо по напред одређеном распореду живети. Са три сата дневног или 15 сати недељног рада, ми ћемо моћи де задовољимо нашег праоца, који је у нама.

И у другим областима живота морају наступити велике промене. Кад злато не буде више имало сопијалан значај, који има данас и морал ће се променити. Ми ћемо се ослободити лажних моралних принципа, који су нас два столећа мучили и приморавали, да неке од најодвратнијих људских особина. проглашавамо за врлине. Ми ћемо моћи мотив тежње за новцем да ценимо по његовој правој вредности. Среброљубље као циљ цениће се онако како јесте, т. ј. као једна одвратна, болест, једна, полу-криминална, полу-патолошка, манија, о којој најпре треба да води рачуна специјалиста за умно оболеле.

Дабоме да ће бити још много неуморних људи. који ће слепо јурити за богатством — ако не буду вашли друго поље за своју склоност ка, раду и своју марљивост. Али ми остали нећемо имати потребе да им аплаудирамо и да их у томе храбримо. Јер ћемо ми мното дубље ући у прави карактер енертичног стремљења. циљу. чиме смо сви ми од природе. али у разној мери обдарени. СОлепо стремљење пиљу значи много већи интерес за будући резултат нашег делања но за. само делање или за његово непосредно дејство на нашу околину. Ми се морамо вратити најсигурнијим и непоколебљивим начелима морала и врлина. по којима је ципијаштво порок, зеленаштво нептавда. љубав ка новцу, одвратност и да најсигурније иду по стази врлине и мудрости они, који најмање мисле на сутрашњицу. Још јелном ћемо да ставимо циљ над срествима и добро

БЛАГОСТАЊЕ Страна 691.

пред корисним. Ми ћемо поштовати оне који нас уче, како се корисно проводи сат и дан; оне красне људе, који се радују стварима око себе, који као јоргован у пољу, не сеју нити жњу.

Али како то време још није дошло, ми ћемо морати још сто година да, објашњавамо себи и другима, да је добро рђаво а да. је рђаво добро; јер зло је корисно, а добро није корисно. Грамжљивост и веленаштво биће још извесно време наши богови, јер нас само они могу извући на светлост из тамног тунела привредне нужности,

Зато очекујем у недалекој будућности велики преокрет, већи но што је икад човечанство доживело. Наравно, то ће доћи лагано не насиљем и катастрофом. Преокрет је у ствари већ почео. Ове је већи број класа, и група за које проблем економске дужности чак и не постоји. Критична ће разлика доћи до дејства тек онда, кад се то стање уопшти тако да се наше дужности према ближњима, из основа промене. Јер кад једном не будемо имали потребе да будемо „практични“, биће још увек паметно да, за наше ближње практично мислимо.

Кад ће наступити то стање привредног блаженства, зависи од четири ствари: сд могућности регулисања рађања, од наше одлучности, ратсва и грађанске свађе да избегнемо, наше готовости да предамо науци, вођетво у оним стварима, које њој припадају, и од темпа нагомилавања капитала, што пак зависи од односа измеђ производње и потрошње. Последње ће по себи доћи, ако се прве три тачке остваре.

А у међувремену ће бити добро, ако се будемо вежбали у вештини живота, не занемарујући при том практичне потребе живота.

(Еагоравсће Revue за октобар 1930.).

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

o E —K<{=ZZXJ=———

Снижење с каматњака на

уљгошке загребачких нов-

чаних завода и његово дејство

По други пут у овој години загребачки новчани заводи приступају снижењу каматњака на улошке. На ту их је меру присилила чињеница да

су били приморани сукцесивно снизити каматњак свим евојим комитентима. Да диспаритет између дебетног и кредитног каматњака не би био редуциран испод мере, која новчаним заводима покрива режије и омогућује извесан профит, морали су новчани заводи да снизе каматњак и на улошке. Било би дакле погрешно из снижења камтњака на улошке стварати закључке да је то последица већег прилива нових капитала. Улошци последњих месеци или стагнирају или чак и опадају. Ретки су заводи који имају већи пораст.

Међутим потражња за кредитима бар у колико се тиче прима комитената бива све мања и мања. То, као и лов за добрим комитентима, допринели су највише снижењу каматњака за по новчаним заводима подељеним вересијама. Снижење каматњака на улошке деловало је и у друTCM правцу. Кад је у пролеће први пут снижен каматњак на улошке, настала је већа потражња за пласирањем у некретнине. Ту су деловали и други моменти, али и снижење каматњака на улошке. Интересантно је да успркос привредве депресије Загреб није никада зидао толико нових зграда

колико ове године. Зграда са три и четири спрата двоструко је више од најповољније послератне године.

Цена некретнинама порасла је последњих месеци у Загребу за цирка 30%. Економских мотива за то повишење цене некретнина нема. Кирије су у опадању, а има и празних станова. Ма ипак све настоји, како би своје капитале пласирало у некретнине. Снижење каматњака на улошке само је још потенцирало ту тенденцију.

Најновије снижење каматњака на улошке донекле је деловало и на тржиште ефеката. Промет је много већи него што је био последњих месеци. А и курсеви су у порасту.

Особито је интензиван интерес са стране публике за наше доларске папире. Ако се каматњак на улошке још један пут снизи, нови ће милиуни бити пласирани у доларске папире.

peer rare er Јолна од највећих аграрних сензација последњих година био је Северо-американски закон од 1929. године о кредиту од 500 милиона долара за помагање пољопривреде. Циљ тог закона изрично је исказан овим речима: „Да сведе на најмању меру шпекулацију, да спречи скупе методе уновчења, да организује про-

Намере Американаца у погледу пшенице

"дуценте у снажне задруге, које ће спречити вишак произ-