Narodno blagostanje

Страна 692

водње преко домаће потребе, да регулишу производњу и поделу жита на домаћем тржишту са што мање трошкова, да спрече непотребне промене цена и да уновче евентуални вишак. Нентрално питање било је задругарство. Американски фармер је велики индивидуалиста, има велику одвратност према удруживању. Међутим задругарство треба да узме целокупну производњу и продају у своје руке. То би могло бити само тако, ако највећи део фармера буде организован. Сматрало се за најмоћније сретство пропаганде задругарства омогућење врло повољних кредита фармерима преко задруге, чему је највећим делом намењена сума од 500 милиона долара. Кадгод је произвођач неорганизован, увек је врло велика разлика између цене, коју он добија и оне коју плаћају потрошачи. Помоћу. политике уновчења, како се каже у закону, а наиме помоћу задругарства, може се обезбедити произвођачима знатно већа цена. Остварење те тачке програма напредује. 30% производње у држави Канзас иде преко задруге, а и у другим крајевима је све већи обрт кредитна задруга.

Програматски федерална пољопривредна дирекција, основана поменутим законом, имала је дакле одмах да почне са кредитирањем фармера. Како је она једно надлештво, (а не банка), то је она отворила једну нарочиту установу, преко које ће се кредитирати задруге, то је Национална житна задруга. (Манопа! Огајп СогрогаНоп), као Главна Кредитна Задруга.

Почело се: давањем зајмова, затим се приступило ку1 робе. Купљених 70 милиона бешла по цени 1,25 долара — а данас је цена 0,80. Каже се обично да је политика па дирекције претрпела крах у погледу стабилизације цена. Тачно је да она није могла да спречи пад цена. Али ипак је спречила пад на ниво светског тржишта. Наравно да је то учинила по цену великих губитака, али изгледа да је то било у програму.

На чело Федералне дирекције постављен је Александар Лег, — данас један од најбоље плаћених намештеника у Америци, —- који је цео живот провео као трговац. Хтело се да се трговачко лице стави на чело те организације. Претседник је врло мудар човек и врло способан трговац. Он је свестан тешке ситуације, али се не умара. Чим је видео 1930. године да претстоји велики пад цена, он је устао отворено за смањење површине обрађене земље пшеницом, ради чега већ неколико месеца врши велику пропаганду. Резултат је према ономе што је потребно, слаб, јер је у 1929. години било засејано само 2%, а ове године од прилике 4 од сто мање но просечно за последњих десет година. А да би се целокупна производња пшенице прилагсдила домаћој потреби морала би да се смањи засејана површина за 25%. Тешко је и помислити да фармери смање површину обрађену пшеницом за 25% ; у толико мање што има крајева, као што је Канзас, где у опште само пшеница

успева. Велику је пропаганду развијао председник Лег за.

употребу пшенице за сточну храну, која је ове године страшно подбацила и то како кукуруз тако и ливаде — препоручујући мешање :/, пшенице а |, кукуруза.

Пре два месеца је развила Федерална пољопривредна дирекција пропаганду код банака да кредитирају (независно од државе) задруге. Акција је била грандиозна и уродила великим успехом. На чело покрета ставио се нов гувернер Федералне резервне дирекције, Евгеније Мајер, и резултат је да су се све банке изјасниле готове да финансирају жетву.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 44

Све ће банке есконтовати менице пољопривредних задруга и банкарске акцепте на бази пољопривредне робе. један конзорцијум са Чез нешнел бенк на челу већ је дао кредите у износу 30 милиона долара. | Али су све то у ствари палијативи, — до год се не смањи производња на висину домаће потребе, а за то ће, као што рекосмо, проћи дуго времена. Председник Федералне пољопривредне дирекције ипак ради енергично на остварењу свога програма. Он замишља организацију уновчења пољопривредних производа тако исто еластичну као што је индустриска. Задружна организација, има да анализера тржиште, да подешава производњу квалитативно и квантитативно, према потреби, да води рачуна о тражњи, да заједнички финансира жетву и т. д. ____Али шшенични проблем у Америци није више само питање како да се уновче производи с обзиром ка то да је производња већа но што је потрошња, — а пошто је на светском тржишту цена врло ниска, — већ чак кад би се и то питање решило, још увек би положај фармера био врло тежак с тога што он пронзводи скупо. Лег има пред очима све оне чињенице, које смо ми изнели већ два пута у „Народном Благостању“, први пут у реферату професора Серинга, а други пут у саопштењу мишљења професора Бранта о моторизирању и мех санизирању пољопривреде. Докле год се буде појављивала на пијаци пшеница, коју производи фармер у преријама (у Америци, Канади и ћу. стралији). на земљишту које је било вековима под угарој и које није задужено, дотле ће положај фармера са презадуженим земљиштем и прилично исцрпеним, бити неповољан. Због тога Лег сматра да главни циљ аграрне политике мора бити што брже извођење индустријализинрања пољопривреде. То је тек у почетку у Америци ; постоје свега 850.000 трактора на 6 милиона фарма. Док Русија то изводи употребља вајући насиље, дотле Лег мисли да створи колосалну задружну организацију, финансиски моћну која ће врло лако моћи извести тежак задатак механизирања пољопривреде. Он сматра да је у томе американска пољопривреда у надмоћности према европској због тога, што је положај парцела за заједничку обраду повољнији. Лег тражи од хипотекарних института да кредитирају првенствено оне фармере, који своја имања удруже ради заједничке обраде.

„југословенски Лојд“ из Загреба доноси крупним словима на првој страни да се оснива банка под горњим именом са капиталом од 150 милиона динара. У капиталу учествује и држава. Акција гласи на доносиоца. Главница се може повећати до једне милијарде динара — ако се за то нађе пара. Влада врши надзор над банком преко нарочитог комесара. Банка ужива сва права и повластице које ужива Државна хипотекарна банка, а држава јамчи за исплату обвезница које буде она издала, као и за улоге на штедњу. Купони и акције су ослобођене свих државних и самоуправних пореза, прека и такса.

Ми у ову вест не верујемо, јер сматрамо да у овакву комбинацију не може ући ни једна држава. Оваква банка не постоји нигде на свету. Ми нисмо за то да стварамо предмете за међународну изложбу кредитних куриозитета. У осталом Министарство трговине и индустрије нема ни појма о овој установи.

„Држвна индустриска банка“

SO CAJE ES

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д.

R. G. DUN & CO.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРАД ЉЗАТРЕЉ

Вука Караџића 3. Бориславићева 7.