Narodno blagostanje

22. новембар 1930.

Аца Павловић, адвокат Београд,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

гране!

БРАК, КАНОНСКО ПРАВО И НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС

Бугарски краљ Борис, православне вере, венчао се са Ђованом, ћерком италијанског краља, католикињом. Венчање је извршено у Италији, у католичкој цркви. По повратку у Бугарску, овај брак је благословила, и бугарска, црква, Није било венчања, јер је оно једном свршено, већ су младенци, кад су ститли у Софију, примили само благослов у тамошњој православној дркви. |

Поводом овог мешовитог брака, закљученог у католичкој цркви, и држања Синода бугарске православне цркве према њему, развила се дискусија — код нас. Наши попови су на широко и на дугачко почели о томе да, расправљају. Француски министар претседник г. Тардје рекао је поводом Мусолинијевих претећих говора, да, је француски народ мудар и да не држи лекције другим народима. Добро би било да и наши попови покажу ту мудрост.

Ова, дискусија, је, међутим, јаче осветлила, гледиште католичке пркве на мешовите бракове. Из ње је поникла, и једна, одлука. Архијерејског сабора православне цркве, Обе су ствари од значаја.

Ево о чему се ради. Поводом венчања краља Бориса, наглашено је са католичке стране, да католичка црква на основу свог канона 1063 не „признаје мешовити брак закључен у православној цркви. То је констатовао и Сто седморице у једној осуди, којом је са тога разлога поништио пресуду Епархијске конзисторије у Блашком. Кад је Патријарх Варнава, од стране новинара, упитан, да ли православна, црква признаје мешовити брак закључен у римокатоличкој цркви, кад ова, не признаје такав брак закључен у православној цркви, он је по београдској „Правди ово одговорио:

„Ми, ортодоксни припадници вере, мораћемо се после ових тумачења, кодекса католичке пркве посдедње редакције придржавати строга тумачења Милашевот, који нам изрично вели:

„Допушта се православној особи ступити у брак с неправославном особом, ако ова неправославна особа обећа примити православну веру и одмах то обећање и испуни. Ово је строго ганонично учење православне цркве о овоме предмету, и као што је то учење важило кроз све векове православна цркве тако оно мора важити и данас и свагда“. (Тумачење Милаша, 72-от канона, Трулског сабора).“

Ова изјава је одмах по томе и у дело приведена. Новине су нам донеле саопштење о раду Архијерејског сабора у Сремским Карловцима и одлуци коју је Сабор донео поводом речене пресуде Стола, Седморице. То саопштење садржи захтев Сабора, „да се при доношењу новог грађанског закона узму у обзир права православне пркве основана, и на. канонском учењу о браку, као и да се узме у обзир њена равноправност у држави са осталим хришћанским прквама, а у првом реду са прквом римокатоличком, којој се поред свих јасних прописа

позитивних права доввољава неко преимућство на штету осталих цркава . Коминике нам даље каже, да, је „Баш поводом овог преимућства, католичке цркве у Сабору била опширна дискусија, о мешовитим браковима, а, нарочито о браковима, који су закључени у православној цркви, а које римокатоличка црква не признаје на основу њеног канона, 1063 него само признаје оне бракове који су склопљени у римокатоличкој цркви. Тим поводом Овети Архијерејски Сабор констатовао је на основу канонских одредаба, наше свете цркве (члан 72 Трулског сабора)..“ и одлучио да ће „отсада за џелу српску православну патријаршијску цркву бити ваљан само онај мешовити брак, који је у источној православној цркви по њеном обреду склопљен“. („Политика од 5. нов. 1980. Т.). |

Извесно је, да обе цркве имају право. И кодекс 1063 и чл. 72 Трулског сабора. су категорички: једна црква, не признаје и не може признати мешовити брак закључен у другој цркви. И то је учење, — како каже др. Милаш — за православну цркву, и сви католички каноници за католичку, важило кроз све векове и тако мора важити и данас и свагда. То је неприкосновено и неизменљиво и нико нема право да тражи неке измене. То је догма и има се поштовати таква каква. је.

Према томе, црквени мешовити бракови нису могућни. Они ће бити могућни само по цену да се један од брачника одрече своје вере односно по цену прекида односа са својом црквом. То за народну масу значи исто што и потпуно сонемогућење мешовитих црквених бракова. И тако се православни Орбин не може оженити Хрватицом или Словенкињом, док ова, не пристане да веру промени. Исто тако Хрват неће моћи да узме Орпкињу, ако ова не пристанв ла раскине са својом црквом, која такав брак склопљен у католичкој цркви, не признаје већ сматра, као конкубинат. .. Цркве ће због ових бракова, у колико се буду склопили по обреду једне или друге цркве. бити у сталном рату. Верска мржња, која се преко ових бракова и због њих почиње распиривати, постаће јача сметња националном јединству и формирању једног јединственог надионалног осећања, него што је то била племенска, подвојеност, коју су Херострати раздували до смртне мржње...

· Због тога, треба, радикално отклонити предмет распре између цркава, па тиме отклонити и ту сметњу националном јединству, која из те распре израста : брак треба, као правну установу, узети из надлежности цркава. Брак је социјална установа, и треба је законом регулисати без икаквог учешћа, и мешања ма које цркве, којој за рад остаје пространа. духовна домена. Брак, који као социјални феномен еволуира, не може бити регулисан окамењеним одредбама разних цркава, донесеним пре толико столећа. Мора закон водити рачуна о данашњим при-