Narodno blagostanje

Страна 738 |

ликама, и својим одредбама, омогућити развијање ове правне институције у правцу развитка, друштва, и мспуњења, циљева, које је Нација поставила, Не црква. већ држава има да ретлментира ову установу. Наш народ има ту трагичну судбину, да је, у главном подељен на три вере, Не само да, категорички императив Нације налаже, да вере не смеју делити наш народ, већ и више : да се све мере, и најенергичније, морају предузети, да се та разлика у вери ни у ком погледу не одазове разорно и спречавајући на сливање племена у националну целину. Историјски задатак данашњег момента јесте отклањање свих сметња формирању једног јединственог националног осећања. Због тога се и утицај вере мора отклонити из свих области јавно-правног живота. Њој треба, оставити да сама, силом свога, исповедања, духовно делује на своје верне. Њена, власт н иначе није од овога света, како саме кажу. Учење католичке и православне цркве о мешовитим браковима, спречава, закључивање бракова, између племена нашег народа, зближавање, сједињавање међу њима и овим путем. Од цркава се не може тражити да се одрекну својих кодекса и канона. Зато ово питање, питање о браку уопште, треба, регулисати без обзира на разна, учења разних пркава. Као социална установа, брак треба, да буде

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

регулисан социално-политичким мерама, Да би се католици, православни, муслимани, чланови нашег народа, могли међу собом женити, да би и овим везама, јачало национално јединство и осећање припадности једноме народу, држава. треба да, грађанским законом, који се ради, заведе грађански брак. То је једини начин, да се и у овој области живота укине подвојеност, коју су цркве у нашем народу завеле, коју одржавају и коју мисле „данас и свагда | одржати. |

Доклегод брак остане у надлежности цркве, рат између различних цркава неће престати. Грађански брак је услов за мир међу њима.

Доклегод брак остане црквена. установа, мешовити бракови неће бити могући. Цркве ће спречавати да се у браку уједине они, који су различите исповести, и спречаваће развијање осећања, припадности једноме народу подржавањем верске подвојености и у погледу формирања породичних заједница. Да се ке овековечи племенска подвојеност услед верске различности, да би се спречило ово разједињујуће дејство на Нацију, брак треба пренети у искључиву надлежност световног права. Грађански брак је с тога услов народног јединства.

А народно јединство пре свега и изнад свега. Њему će има све подредити.

KAKO JE U RUSIJI

Ovih dana izašla je u izdanju knjižare Jonatan Leik London i Njujork jedna knjiga pod naslovom „Humanity uprooed” (preorano čovečatistvo) od Morisa Hindus a, koji {e rođen u jednom ruskom zabačenom selu i tamo živeo do svoje 14 godine, zatim je emigrirao u Ameriku gde je postao novinarom. Od kako ı Rusiji vlada boliševizam on ju je nekoliko puta proputovao celu i svoje utiske obiavio n toj knjizi, koja se smatra za jednu vistu senzacije u ogromnoj literaturi o Rusiji. Pisca toliko nije inte resovala politička strana stanja a Ruasiji, već više Thumanta. Gospođa d-r Toni Štolper iz Berlina, velika prijateljica „Narodnog Blagostanja” supruga jednog od najboljih nemačkih finansijera i poslanika u Rajhstagu za Ham bug d-ra Gustata Štolpera, najbolji ekonomista međ ženama u Nemačkoj, dala je u poslednjem broju časopisa svoga muža „Der Deutsche Volkswirt jednu minijaturnu reprodukciju Hindusove knjige. Smatrajući da će stanje mw Rusiji interesovati naše čitaoce, mi |e donosimo niže

u skraćenom oblikti.

l. Otpad naroda od vere.

Neverovatno je, u kojoj je meri ruski narod, nekađa najpobožniji, otpao od svoje vere. Neće više da znaju za Boga: cela omladina, veliki deo odraslih ljudi i manji deo žena. Sveštenstvo, napušteno od države i predato na milost i nemilost opštini, gladuje. To nije rezultat nikakvog proganjanja. Vera ima ogromnu otpornu snagu prema proganjanju. Komunistički racionalizam oduvao je bez teškoća nešto što je bilo frulo u ruskom narodu. Sveštenstvo nije umelo da neguje dušu ruskog seljaka, da prosveti beskrajne mase ruskoga življa, već je više operisalo sa čudesima, simbolima i sjajem u crkvi. To su ,,nepreorane” duše, koje je komunizam preorao. ] komunizam je propovedao ljubav prema bližnjem, proklamujući da radan čovek ima baš zbog njegovog rada pravo da vlada svetom. Treba da se setimo da je u Rusiji komunizmu prethodio rad nihilista i drugih revolucionara, koji su sa beskrajnom ljubavlju prema bližnjem propagirali pravo radnog čoveka, ali u isto vreme i ratovali profiv religije- Oni su se borili za humanizam, ali ne na osnovu hrišćanske vere, već protiv nje.

|

Pobožni ljudi zapadne Evrope ne mogu da razumeju, kako je ruski čovek mogao tako brzo da akceptira učenje da Bog nije ništa. Nema revolucije koja bi mogla Evropejcu da otme njegovog Boga. On je s njim tako čvrsto skopčan u svome društvenom i individualnom biću i razviću, on |e srastao s njegovom ličnošću, da se uopšte o tome i ne diskutuje.

TI. Revolucija morala.

Isto je tako neverovatan prevrat u pogledu morala i moralnosti. Nema više pregrade duševne ni moralne između liudi i žena; potpuno se izgubilo shvatanje o sakralnoi vezi izmeđ polova i odnosa između roditelja i dece. U Rusiji nema više protokola venčanih, razvedenih, rođenih i umrlih. Boliševizam proglašava čoveka još u mladim godinama punoletnim i daje mu slobodu raspolaganja svojom ličnošću, — u koliko nije on na život i smrt obavezan, kao deo mase, na suradnju u procesu proizvodnje. U tome komunističkom shvatanju · morala, pola, familije, ljubavi, čoveka i žene, oseća se izvesna ruska nota, — kao i u onom otpadu od vere, . tako da nam se nameće misao, da to nije sasvim neorganski izraslo na ruskoj zemlji. Nikad u Rusiji, u