Narodno blagostanje

Страна 44

Цехпе гиде ха Хејезатци u Vitkovicama. Mi smo se informirali na nadležnom mestu i saznali, da je ova vest potpuno netačna.

— Руска производња шећера у прошлој години изно- |

сила је 900.000 вагона, према 400.000 претпрошле године. Ове године је предвиђена продукција од 1,35 мил. вагона.

— Производња злата из златних рудника у Трансвалу износила је 1930. год. 45,5 мил. фунти стерлинга (12.285 (МИЛ. ДИН.).

— Целокупна светска штампа живо је коментарисала вест о проналаску шибице која се може 600 пута палити. Том приликом су неки листови констатовали да је овим проналаском смртно погођен Кригеров концерн. Међутим ових дана је Кригер изјавио, да му је проналазач давно пре понудио свој патент, али га он није хтео откупити, јер је непрактичан.

— Бата је добио одобрење да у пољском градићу Петриков код Лођа подигне властиту фабрику, у којој ће запослити 10.000 радника.

— У енглеској индустрији памука је завођење машинског система на 8 вретена, наместо 6 као досада, изазвало незадовољство код радника, У штрајк је ступило 7.000 радника, али постоји опасност од штрајка 250.000, ако послодавци не уклоне нове машине.

— U Litavskoj je osnovana prva fabrika šećera a. d. sa

glavnicom od 45 miliona dinara. Mašine će liferovati Škodina

fabrika..

— U Frankfurtu na Majni osnovana je firma Carbo-NoritUnion Verwaltungsgesellschatt m. b. H. sa glavnicom od 20.000 maraka (270.000 din.) Svrha joj je 1) upravljanje 6 društava, koja čine Carbo-Norit-Uniju: I. G. Farbenindustrie A. G., Frankfurt a. M., Metaligeselischait A. G., Frankfurt a. M., Compagnie des Produits Chimiques et Carbons Actifs Ed. Urbain, Paris; Verein fur chemische und metallurgische Produktion, KarIsbad;

Algemeene Norit-Mattschappij N. У. Amsterdam i Verein fir'

chemische Industrie A. G., Frankfurt a .M. i 2): naučna istraživanja. — U Poljskoj se radi nai osnivanju centralne izvozne Organizacije drvene industrije. Vode se pregovori i računa se da će uskoro biti osnovana centrala za izvoz drva.

— „Obzor” donosi ove podatke o stanju elektritikacije na teritoriju Dunavske banovine: u svemu ima 76 električnih centrala, koje uslužuju 1,1 mil. stanovnika (polovinu žitelja te banovine). Njihov ukupan kapacitet iznosi 41.000 konj. snaga, od kojih 18 sa preko 500 konj. snaga. U toku 1929. g. sve su centrale proizvele 23 miliona 'kilovatsati, od čega oko 7 miliona kilovata za vlastitu potrebu, a ostalo za prodaju. Prosečni utrošak struje iznosi godišnje oko 14 kv. s. po stanovniku u mestima elektrificiranim, a oko 7 kv. s. s obzirom na celokupno stanovništvo banovine. Po selima sa električnom centralom, prosečan utrošak iznosi oko 8 kv. s. Svih 76 centrala uslužuju 167 mesta. Cena struje kreće se od 6 do 15 dinara po kilovat satu. 13 elektrana nalazi se u javnim rukama (državne i samoupravne) sa 6.800 konjskih snaga.

=— Лицитацију за изградњу Сољане у Улцињу, у из нессу од 25,7 мил. дин., добила је фирма Џиклоп из Београда.

— Trgovačko-industrijska i zanatska komora u Podgorici konstatovala je sledeća nalazišta ruda u svom području: olovne kod Mojkovca (kolašinski stez); boksita kod Ulcinja, na Trmanju (cefinjski srez) između Hisna i Nikšića; manganovih kod Starog Bara; gvozdenih na Sozinoj planini. Pored ovih ležišta,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ о

Бр. 3

po mišljenju komore, postoje pojave ruda i na drugim mesfima,

_ ali to još nije ispitano. Zato komora moli Geološki zavod u Sarajevu, da se što pre pristupi snimanju geološke karte komorskog područja i izvrše geološka ispitivanja, kako bi se fime olakšalo istraživanje ležišta ruda i omogućilo osnivanje rudarskih preduzeća.

— У Русији је објављен план рада у 1931. години. Тежиште је постављено код производње угља, која износи 83,5 мил, тона, дакле за 10 мил. више него је предвиђено у петогодишњем плану за 1933 год. 86 од сто целокупног угљеног богатства лежи у Сибирији, али се производи само 12 од сто целокупне производње. Ове године почеће искоришћавање у, јачој мери. Производња електрицитета предвиђена је са 2,3 мил. киловата (за 1 мил. више него прошле године), железа са 8 мил. тона, челика 8,8 мил. и ваљане робе са 600.00 тона, али то још не покрива унутарњу потребу. Током године 600 невих индустријских предузећа отпочеће са радом. Број трактора повећаће се за 60 од сто на 100.000. У уралске руднике иввестираће се 1 и по милијарда рубаља.

САОБРАЋАЈ

| — Telefonska služba u Rumuiniji. 2. Il. 1931. god. preuzela |je novo osnovana Societatea Anonima Romana de Telefoane | celokupnu rumunsku telefonsku mrežu, zajedno sa centralama, , pretplatničkim aparatima, dalekini vodovima i t. d., za ukupnu | sumu od ca. 4,500.000 dolara. Pomenuto preduzeće je član kon, cerna International Telephone and "Telegraph Corporation, a ova opet je matica društva International Standard Electric Cor, poration. U smislu ugovora, zaključenoga sa Ministarstvom saobraćaja, dužno je pomenuto društvo da u 13 važnih gradova Rumunije instalira automatske telefonske centrale i da organizuje celokupnu telefonsku službu Rumunije. Time će i Rumunija, ı jednako kao i Španija, u kojoj telefonsku službu vrši druga kompanija istoga koncerna, imati doskora najmodernije telefonsko postrojenje u Evropi. Zemljište za sedište novoga društva je kupljieno, a građevina će biti jedna od najvećih u Bukureštu. Istovremeno sa preuzećem telefonskih instalacija osnovano je i preduzeće Standard Electrica Romana, koje će se baviti sa proizvodnjom telefonskih aparata. Izgradnji fabrike pristupiće se u najskorije vreme. |

— Услед навале леда на Дунаву и његовим притокама, Дирекција речне пловидбе обуставила је 13. т. мес. денчани и теретни (шлеповски) саобраћај на линији Регенсбург—Београд и обратно; целокупан саобраћај на реци Драви и теретни саобраћај на Тиси.

— Привредне организације упутиле су преставке Министарствима финансија и саобраћаја, у којима моле да се велике таксе, којима су опорезовани сопственици аутомобилских линија, аутомобила за личну употребу и аутомобила за теретни саобраћај, ублаже, јер оне шкоде повећању аутомобилског саобраћаја. Нарочито су ове таксе тешке за сепственике аутомобилских линија у крајевима, где нема жељезничког и другог саобраћаја.

— У Италији је снижена железничка тарифа за извоз робе преко лука за 25 до 40 од сто. За текстилну робу, аутомобиле, папир и папирну робу, гумену робу, машине, ципеле, шешире, снижење износи 30 до 50 од сто. За извоз робе сувим путем снижена је тарифа за 30 од сто, а за споменуте групе 40 од сто. |

А, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА

Љубљена а Шеленб Е : Рачкога бр. 2 РО бр. 7. : Заступништво Београд, Квез Миханлов Венац 13-14 : ТЕ 1 ШЕОДОВКЋ, Љубљана в ТЕЛЕФОН 5-78 Телеграми: ШКОДА Београд : ШКОДА — Загреб s Телефони: 29-36 и 27-37 израђује све шројехте ш шаље на захтев своје стручне иншжињере | Телефон 41-97

Загреб

ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ